Tvoj brod lebdi nad beskonačnom, prljavobelom ravnicom. Zamišljaš da je ispod tebe površina planete ili satelita, ali bacivši pogled dole i pažljivijim posmatranjem, iluzija nestaje. Jer 'ravnicu' zapravo čine milioni blokova kamenja i leda koji se kreću u haotičnom plesu. Pogledaš desno i vidiš polovinu ogromnog Saturnovog diska. Ispred sebe, viseći na nebu, u daljiini nazireš nekoliko satelita gasovitog diva. Nema sumnje: letiš iznad Saturnovih prstenova.

1
Naš brod leti iznad Saturnovog prstena. Desno se vide planine prstena B. Slika Michaela Carolla.

Ali monotonija prstenova ti se narušava čim malo skreneš pogled od Saturna. Iako ti je teško da poveruješ sopstvenim očima, ali bi se zakleo da u daljini vidiš – ogromne planine! Planine u Saturnovim prstenovima? Nema logike, ali kako se približavaš, žuta mrlja ti izoštrava sliku. Da, te planine, čija visina prelazi tri kilometra, sačinjene su od istih blokova stena i leda koji čine ostatak prstenova. Teleskopom možeš da pratiš pojedinačno kretanje mnoštva čestica koje ga tvore. Ali šta one rade tamo?

Te su strukture očito nestabilne. Rađaju su, rastu i nestaju na rubu Saturnovog B prstena, najgušćeg od svega što ova planeta poseduje. Iako debljina ovog prstena ne prelazi desetak metara, titanske obodne strukture dosežu 3,5 kilometara iznad ravni prstenova. Poreklo tih čudesa prirode proizvod je kompleksne interakcije gravitacije Saturnovih meseci s prstenovima. Čestice koje čine prstenove nemaju jednoličnu veličinu i s vremena na vreme se pojavljuju veći blokovi koji se spajaju sve dok ne nastanu autentični mali mjeseci. Njihova prisutnost često prolazi nezapaženo jer su kamuflirani unutar prstenova.

2
'Planine' Saturnovog B prstena. Snimio ih je 'Cassini' avgusta 2009. (veća rezolucija) Širina kadra je oko 1200 km. Vertikalne strukture na slici su više od 2,5 km, što je čudo jer je sam prsten debeo 5-15 metara. Ovakve slike su moguće samo tokom Saturnove ravnodnevice, koja se dešava svakih pola Saturnove godine, tj. jednom u 15 godina.

3
Kolor slika B prstena u rezoluciji oko 3 km/pixelu. Koliko god da se slika uveličava, struktura prstena ostaje ista. Sitni prstenovi u centru imaju širinu oko 40 km, dok ovi širi desno imaju širinu od 300-500 km. Skoro si fenomeni u ovomprstenu su neobjašnjivi...

4
Vertikalne strukture na obodu B prstena.

5
Nepravilnosti u B prstenu. Veruje se da ih generišu nevidljivi sateliti veličine 1 km i više.

Međutim, ovi sateliti migriraju vremenom do spoljnjeg ruba prstena B i tamo bivaju zarobljeni gravitacijom Mimasa, jednog od Saturnovih meseci. Razlog je taj što su tačno na rubu prstena meseca u rezonanciji s Mimasom, tj. za svaku rotaciju ovog satelita oko Saturna mali meseci izvrše još jedan celi broj rotacija. Ovim rezonancama moramo da dodamo nekoliko oscilacija koje utječu na čitav prsten, spiralne talase gustine koji spontano nastaju unutar samog prstena dok vibrira vlastitom frekvencom. Rezultat je da se nekoliko malih meseci prečnika stotina metara – možda i do kilometra – nagomila na rubu prstena B. Tamo sabijaju materijal prstenova i prisiljavaju ga da se uzdiže iznad i ispod ravnine prstenova, stvarajući nadrealni pejzaž jednako impresivan koliko i efemeran. 'Planine' se protežu u lukovima dugim 20.000 kilometara na suprotnim stranama planeta.

6
Kombinacijom spiralnih talasa gustine nastalih u samom prstenu i rezonanci sa mesecima nastaju čudesne planine u B prstenu. Ukupna težina B prstena iznosi oko 7-24×1018 kg, dok je težina Mimasa 37×1018 kg.

Planine prstenova Saturna jedan su od najfascinantnijih pejzaža koje možemo da vidimo u Sunčevom sistemu. Pa ipak, nismo znali za njihovo postojanje sve do 2009. godine, kada je danas pokojna sonda 'Cassini' poslala prve slike tih zastrašujućih struktura. Koliko čuda još čeka da bude otkriveno tamo?

7
B prstenje najveći, najmasivniji i najsvetliji među Saturnovim prstenovima. U našoj enciklopediji koju ćemo uskoro ponovo ponuditi na sajtu stoji neobičan podatak da čitav prsten poseduje – svoju atmosferu! Veruje se da nastaje od molekula kiseonika stvorenih prilikom razgradnje vodenog leda koji stiže sa Encelada.

P.S.

Slažem se da je sletanje američkog rovera velika i značajna stvar, ali mi pomalo smeta ta kakofonija nastala tom prilikom. Ok, veliki uspeh, uspeli ste, ali to nije prvi put i zapravo se nije dogodilo ništa spektakularno što već nismo videli. Na Mars su u isto vreme krenuli i Arap i i Kinezi, ali sem jednog texta na sajtu o njima nema ni traga ni glasa. Ne samo na našem sajtu već uopšte. Amerika je u velikom zaostatku u svim oblastima – naročito prema Kini – i trebaju im pobede na bilo kom polju. Za sada su te pobede uglavnom propagandne i baš ću da pratim tu trku, ali mislim da znam pobednika...

 

Saturnovi prstenovi - krunski nakit

'Cassini' otkrio nove mesece u Saturnovim prstenovima

Saturnovi prstenovi umiru

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  
Neđo
0 #1 Neđo 01-03-2021 19:38
Steta sto se na misije kao sto si Kasini-Hajgens mora čekati po koju deceniju. Od nje ce imati materijala za pricu taman do naredne slicne.

Prvi put cujem sa atmosferu prstena!
Dodaj komentar