Posle 20 godina istraživanja, 'Cassini' je prestao da postoji u jesen 2017, tako da je svako pominjanje njegovih otkrića danas pravo čudo. Eminentni Nasin sajt SPACEREFje pre nedelju dana objavio priču koja mi je privukla pažnju, pa da vidimo šta kažu:
Saturn i njegovi mali sateliti. Zvanično, postoji 62satelita, od čega njih 53imaju imena, a samo 13imaju prečnik veći od 50 km. Samo 24 su tzv. pravilna, tj, imaju progradne orbite i male nagibe orbita u odnosu na ekvatorsku ravan.
Nova otkrića su otkrila pet malih prirodnih satelita smeštenih u ili u blizinu Saturnovih prstenova.
Najbliži ikad prolet Nasine letilice 'Cassini' otkrio je da su površine tih neobičnih meseci pokriveni materijalom od koga su sačinjeni planetni prstenovi – i od zaleđenih čestica koje izbacuje Saturnov šesti po veličini mesec, Enceladus. Time je bačeno novo svetlo na suprotne procese koji oblikuju te mini-mesece.
'Snimci iz velike blizine ovih neobičnih malih satelita dopustili su nam da zavirimo na način na koji oni deluju na Saturnove prstenove,' kaže Bonnie Burattiiz Nasine Laboratorije za mlazni pogon iz Pasadene. Burratijeva predvodi tim od 35 koautora koji su objavili veliki rad i časopisu 'Science'28. marta. 'Sakupili smo nove dokaze o tome kako je ekstremno aktivan i dinamičan sistem Saturnovih prstenova i satelita.'
Nova istraživanja, na osnovu podataka šest 'Cassinijevih' instrumenata pre nego što se misija 2017. završila, dala su potvrdu da prašina i led nakupljaju na satelite smeštene unutar odn. u blizinu prstenova.
Naučnici su takođe otkrili da su površine tih meseci vrlo porozne, potvrđujući da su oblikovane u više stepeni dok je materijal sa prstenova padao na gušća jezgra koja su možda bila ostaci nekog većeg objekta koji se nekada raspao. Ta poroznost objašnjava njihove oblike, umesto da su loptasti, češće su oblika ravioma, sa materijalom nagomilanim na njihovim ekvarotima.
'Pronašli smo da su ti meseci sakupljali čestice leda i prašine iz prstena kako bi formirali male suknjice oko ekvatora,' kaže Burattijeva. 'Neko gušće telo bi bilo više u obliku lopte, jer bi gravitacija privukla materijal u takav oblik.'
Od proučenih satelita, površine najbliže Saturnu – Daphnisi Pan– najviše su izmenjeni materijalom iz prstenova. Površine Atlasa, Prometheusai Pandore, meseca koji su udaljeniji od Saturna, takođe su pokrivene istim materijalom – ali su takođeprekrivene sjajnim česticama leda i vodene pare iz kriovulkana sa Enceladusa. (Ekstremno široki spoljnji Saturnov prsten, poznat kao prsten E, formiran je od zaleđenih čestica silikata, ugljen-dioksida i amonijaka koji izviru na Enceladusu.)
Ključni deo slagalice predstavljali su podaci 'Cassinijevog' spektrometra VIMS(Visible and Infrared Mapping Spectrometer), koji je prikupljao vidljivu svetlost i infracrvenu sa većom talasnom dužinom. Bio je to prvi put da je 'Cassini' prišao dovoljno blizu da kreira spektralnu mapu površine najbližeg satelita Pana. Tada, u martu 2017, analizom spektra, VIMS je mogao da analizira sastav materijala na svih pet meseci.
VIMS je uočio da su meseci u prstenovima koji su najbliži Saturnu crvenkaste boje, slično boji glavnih prstenova. Naučnici još uvek nemaju pojma io tačnom sastavu materijala koji daje tu crvenkastu boju, ali sumnjaju da se radi o nekoj mešavini gvožđa i organskog materijala.
Meseci van glavnih prstenova, s druge strane, izgledaju plavičasti, slično Enceladusovim mlazevima gasova i pare.
Šest proletanja iznad meseci u prstenovima, izvedemi između decembra 2016. i aprila 2017, iskoristila si sve 'Cassinijeve' optičke instrumente za proučavanje elektromagnetnog spektra. Oni su radili paralelno sa instrumentima koji su istra\ivali pra[inu, playmu i magnetna polja i kako ti elementi reaguju sa mesecima
Ostaju mnoga pitanja, uključujući i ono šta je pokrenulo stvaranje tih meseci. Naučnici će koristiti nove podatke za modelovanje različitih scenarija koji će moći da se primene na male satelite oko drugih planeta a možda čak i na asteroide.
'Da li sateliti ledenih džinovskih planeta Urana i Neptuna stupaju u reakciju sa svojim tankim prstenovima kao oni u Saturnovim prstenovima? pita se Burattijeva. 'To su pitanja na koja će odgovore dati neke buduće misije.'
'Cassinijeva' misije se okončala u septembru 2017, kada je sonda ostala bez goriva. Kontrolori misije namerno su okrenulu 'Cassinija' u Saturnovu atmosferu, da ne bi reskirali da aparat padne na neki od planetnih satelita. Više naučnih saznanja sa poslednjih orbita, nazvanih Grand Finale, biće objavljena u predstojećim mesecima.
Ovu scenu je snimio 'Cassini'sa triput veće udaljenosti od Mesec-Zemlja. Vrlo tanak prsten krajnje levo je F; bio je skoro nevidljiv sve dok 1979. tuda nije proleteo 'Pioneer 11'. Levi mesec je Pandoraa desni Epimetheus. Za snimak je kriva perspektiva, jed ova dva meseca nikad ne priđu bliže jedan drugom od 10.000 km. Pošto lete brzinom od oko 60.000 km/h, Pandori treba 15 sati i ovom drugom 17 da obiđu pun krug.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
