merkur

Za pojam nas Zemljana "Merkurijanci" imaju sasvim neobičan dan. Na našoj planeti Sunce se pojavljuje na istoku (i tada počinje zora, sviće dan), zatim se penje i kad dostigne najvišu tačku na nebu onda je podne. Nakon toga Sunce se spušta ka horizontu i zalazi na zapadu. Tada je veče. Kada Sunce ponovo izađe (opet, jasno, na istoku) navrši se jedan dan. Možemo početak dana računati i od drugog položaja Sunca na nebu, recimo od njegovog najvišeg položaja, kako se nekad i računalo (sve do 1925. kada je Međunarodna astronomska unija donela odluku da dan počinje u ponoć). Tako možemo reći da jedan dan traje od podneva do sledećeg podneva, ili od jedne do druge zore, ili od jedne do druge večeri. Tako je to na Zemlji.


Na Merkuru je drukčije. Tamo se Sunce pojavi i diže nad horizontom, zatim lagano stane, krene nazad, pa onda opet pođe napred. I to nije sve. Dan na Merkuru (od zore do zore, ili od podneva do podneva itd.) je najduži dan u celom Sunčevom sistemu. Konačno, dan na Merkuru je duži i od cele Merkurove godine. Deda Mraz na Merkuru baš ima posla, jer svakog dana Merkurijanci čekaju Novu godinu i to dva puta..

godina

 godina
Godina

Hajde da sve to objasnimo. Prvo da vidimo kako stvar stoji sa godinom. Godina je vremenski period između dva ista uzastopna položaja planete na putanji oko Sunca (tj. kada planeta obiđe celu svoju putanju oko zvezde).

I ovde treba da uzmemo neku tačku od koje ćemo da merimo vreme. Recimo da krenemo od perihela, a to je tačka na putanji planete oko Sunca, u kojoj je planeta najbliža Suncu. Evo i crteža. S je Sunce, M je Merkur, a P je perihel. Merkur se oko Sunca kreće suprotno od smera kretanja kazaljke na satu (kao i ostale planete). Kada Merkur obiđe celu svoju putanju oko Sunca i ponovo dođe u perihel navršila se jedna Merkurova godina. Za to vreme na Zemlji je prošlo 88 dana. Znači, jedna godine na Merkuru traje 88 zemaljskih dana.

rotacija

Idemo dalje, Merkur se, ko i ostale planete, okreće i oko svoje ose. Kada se obrne za 360 stepeni načinio je jednu rotaciju. Zamislite da sa Merkura kroz jedan nepokretan, fiksiran, teleskop posmatrate neku daleku zvezdu. Teleskop je usmeren ka toj zvezdi, ali pošto se Merkur rotira, uskoro zvezda izlazi iz vidnog polja teleskopa. Međutim, nakon nekog vremena Merkur će napraviti celu rotaciju, okrenuće se za čitavih 360 stepeni i naš teleskop će ponovo „pogoditi“ zvezdu koju smo na početku posmatrali. Znači, Merkur se jednom obrnuo oko svoje ose, načinio je jednu rotaciju. Za to vreme na našoj planeti, Zemlji, proteklo je 58,6 dana. Obratite pažnju na položaj Merkura na svojoj orbiti i položaj teleskopa prema Suncu, trebaće vam.

rotacija

Rotacija

 dan

dan

Da vidimo sad kako stoji stvar sa Merkurovim danom. Dan merimo od jednog položaja Sunca na nebu do sledećeg istog tog položaja. Sad znači kretanje posmatramo u odnosu na Sunce. Neka je naš teleskop na početku merenja usmeren ka Suncu. Pogledajte crtež. Uočite da se Merkur kreće oko Sunca i istovremeno oko svoje ose. Krećemo od položaja 1 iz tačke P. Merkur prolazi dalje kroz tačke 2, 3, 4 i stiže u tačku 5. u toj tački načinio je prvu rotaciju, ali obratite pažnju da još nije došao do polazne tačke P, da još nije načinio pun obilazak oko Sunca. Znači, još nije navršena jedna Merkurova godina. Isto tako obratite pažnju na položaj našeg teleskopa u odnosu na Sunce. U tački 1 Sunce je bilo iznad teleskopa, ali u tački 5 nije.

Kada Merkur stigne, nakon tačke 6 u tačku 7 (sad posmatramo crtež, niže) navršila se jadna Merkurova godina, ali naš teleskop još ne pokazuje Sunce, već je usmeren na suprotnu stranu. Za osmatrača pored teleskopa tada je ponoć; prošlo je tek pola Merkurovog dana – i cela jedna Merkurova godina.

dan2

Druga i treća rotacija, druga godina i prvi dan.

Merkur
Rotacija: 58,6 zemaljskih dana
Godina: 88 zemaljskih dana
Dan: 176 zemaljskih dana

Merkur zatim prolazi tačku 8 i stiže u tačku 9. Tu naš teleskop ponovo gleda u onu udaljenu zvezdu, koju smo pominjali ranije; načinio je svoju drugu rotaciju. Dalje Merkur prolazi kroz sledeće tačke i siže, konačno, u tačku 13 (koju smo obojili u crveno) iz koje teleskop (takođe obojen u crveno) ponovo gleda tačnu u Sunce. Time je završen jedan dan na Merkuru, ali istovremeno Merkur je dva puta prošao svoju putanju oko Sunca, za to vreme tri puta se obrnuo oko svoje ose, a na Zemlji je prošlo 176 dana.

Zanimljivo, zar ne?


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži