Glasam za to da se sprovede glasanje na AM za najdosadniju planetu. Svoj glas bez dileme dajem Merkuru. Ne znam zašto ne bi.

Ponesen ovim sudbonosnim pitanjem za čovečanstvo obišao sam nekoliko relevantnih sajtova – baš da vidim šta radi taj Merkur! I da vidiš čuda: NIJE TOLIKO DOSADAN koliko sam ja mislio!


Tome je jednim delom doprinela NASA jer je 17. marta prošle godine donela odluku da produži na još godinu dana misiju MESSENGER, kosmičku letilicu koji je 18. marta 2011. postala prva koja je ušla u orbitu oko planete najbliže Suncu. Do sada, letilica je napravila preko 1000 krugova oko planete i poslala preko 100.000 fotografija i spektrograma. Da bi misija bila što jeftinija i potrošila što manje goriva, ovaj aparat težine pola tone je za kočenje morao da proleti jednom pored Zemlje, dvaput pored Venere, a triput pored Merkura. Tek onda je, posle 7 godina putešestvija, ušao u orbitu oko Merkura.

Od svih relevantnih naučnih otkrića koje je MESSENGER otkrio, među najdražima mi je ipak bio „Porodični portret“ – mozaik od 34 fotografije načinjen u novembru 2010, kojim su obuhvaćeni skoro svi članovi Sunčevog sistema. Nažalost, Uran i Neptun su bili predaleko za sondinu širokougaonu kameru (WAC).

panorama

Pored toga, Međunarodna astronomska zajednica (IAU) – arbitar za planetnu i satelitsku nomenklaturu još od 1919. godine – neprestano daje nova imena kraterima i geološkim tvorevinama na Merkuru. Pre pola meseca 9 novih kratera dobilo je imena prema poznatim umetnicima, muzičarima i autorima i drugim ljudima koji su zadužili čovečanstvo. Time su se pridružili drugim kraterima (do tada 95) koje je MESSENGER do sada otkrio od kako je prvi put proleteo pored Merkura u januaru 2008. godine.

Ono što me je posebno iznenadilo – ja Merkur i dalje zamišljam kao „predvorje Pakla“ – jeste podatak da je na severnom polu ove planete otkrivena velika koncentracija vodonika, najverovatnije u obliku vodenog leda! Ovo otkriće je načinjeno neutronskim spektrometrom (NS) koji je u stanju da iz orbite otkrije neutrone male energije do dubine od 40 cm!

Merkur

Merkurov severni pol sa lokacijama leda na njemu. Naučnici veruju da seu to tragovi neke komete koja je pre 50 miliona godina pala i donela vodu u obliku leda koji je danas pokriven slojem debelim 20–ak cm.

Otprilike prošle godine u ovo doba otkriven je na Merkuru jedan krater za koji se veruje da je novijeg datuma. Njegov prečnik je oko 14 km, a na slici se jasno vide upadljivi „zraci“ naspram tamne površine. Izgleda da tamo nikad nema mira. To je i logično, obzirom da Sunce svojom gargantuanskom masom privlači sve što mu se nađe na putu i to usisava, tako da je u njegovom okruženju sigurno velika šansa da će ti nešto pasti na glavu.

Merkur-detalj

Sliku je napravila širokougaona kamera sa rezolucijom od 294 metra po pixelu.

I kao vrhunac „dosadnosti“ Merkura, pročitao sam da je u Maroku prošle godine pronađeno 35 meteorita koji (izgleda) potiču sa – Merkura! Odmah su otišli na aukciju gde su bez problema prodati privatnom kolekcionaru iz Nemačke.

Većina meteorita (90%) su od kamena i nazivaju se običnim hondritima. Oni predstavljaju delove malih, neistopljenih asteroida koji su u potpunosti istog hemijskog sastava. Jedan takav hondrit sam pre 4–5 godina doneo iz Nase i poklonio ga Zorkiću koji ga je do sada sigurno pojeo.

Ahondriti su, sa druge strane, delovi velikih asteroida ili planeta, onih sa prečnicima većim od 200 km. Oni su u toku svoje istorije moogli da stvore dovoljno veliku temperaturu da istope i izdvoje metalno jezgro okruženo kanemim plaštom. Ahondriti, koji dolaze iz jezgra ili omotača različitih tela čine svega 5% kamenih meteorita koje pronalazimo.

Polovina pronađenih ahondrita potiče sa Veste, a ostali sa Marsa, Meseca ili nekog asteroida. Da bi se tačno utvrdilo poreklo, kamen se mora podvrći analizi.

Na Planetnoj naučnoj konferenciji, 44. po redu, održanoj u martu prošle godine u
SAD, meteorit na slici, nazvan NWA 7326 izazvao je pažnju jer mu je mineraloški sastav bio vrlo neobičan. Tony Irving sa Vašingtonskog univerziteta je zapazio da je sastav jako sličan nalazima koje redovno prijavljuje MESSENGER koji kruži oko Merkura.

kamen

Kamen sadrži puno magnezijuma, sa malom količinom gvožđa (ovo zeleno je hrom), što je identično sa površinom Merkura. Neki naučnici misle da je meteorit kristalisao pre nekih 4,5 milijardi godina, što bi značilo da ne potiče sa Merkura jer su Mesečeve stene stare 4,2–4,3 mld. godina pa Merkurovo kamenje može biti samo isto ili mlađe od toga.

Ako nije sa Merkura, onda ostaje veliko pitanje odakle je? Za sada niko nema pojma, ali tako je kad se rešavaju misterije u kojima se kao akter pojavljuje i Merkur. ... Izgleda da to ipak nije tako dosadna planeta kao što sam ja mislio.


Stranice o Merkuru

MERKUR

Članak o planeti Merkur


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar