earthquake up down 

Balkansko poluostrvo spada u zonu umerene seizmičke aktivnosti gde se su se kroz istoriju dešavali jaki potresi, ali ne i oni katatrsofalni sa magnitudama 8+. Pretpostavke i predviđanja da li će negde biti jačeg zemljotresa i kada su neozbiljne. To govorim jer sam od jučerašnjeg potresa do sada naišao na brojne klikbajt naslove sa navodnim odgovorima na pitanje da li i nas čeka neki jači zemljotres. Kao prvo, zemljotresi ne poznaju granice da bi smo donosili zaključke tog tipa. Zemljotres iz Skoplja ili iz Rumunije je osetioveći deo Balkana. Balkansko poluostrvo je područje visoke seizmičke opasnosti zbog brojnih rasednih linija širom regiona. Tektonska aktivnost na Balkanu ima blisku vezu sa svojim planinskim lancima u alpskoj orogenezi.
 
Što se tiče regiona Bosne i Hercegovine, ona je seizmički aktivno područje s velikim brojem jačih potresa koji su se dogodili na njenom području, posebno u predelima oko Banja Luke i južne Hercegovine. Međutim, naše poznavanje seizmičnosti Bosne i Hercegovine je u velikoj meri ograničeno na podatke iz 20. veka, odnosno na period posle 1906. godine kada je instaliran prvi seizmograf u Sarajevu. Za bolje poznavanje seizmičkog hazarda i rizika na području Bosne i Hercegovine i njenih susednih područja, bitno je bolje poznavanje istorijske seizmičnosti regiona.
 

Bosna i Hercegovina se nalazi severoistočno od aktivnog kompresijskog dela između Jadranske mikroploče, kao dela Afričke ploče i Dinara kao dela Evroazijske ploče. Potresi koji nastaju u tom području uglavnom su uzrokovani subdukcijom Jadranske mikroploče pod Dinare. Iz analize seizmičkog potencijala raseda na području Bosne i Hercegovine može se zaključiti da se mogu očekivati potresi do magnitude 6.5. Prema trenutno dostupnim podacima, mi BiH možemo podeliti na na nekoliko tektnoskih regiona: karbonatna platforma spoljnih Dinara, središnji Dinari i Savsko-Vardarska zona. Na području karbonatne platforme spoljnih Dinara, beleži se jaka seizmička aktivnost. Najjači potres u tom regionu bio je magnitude 6 i dogodio se 14.02.1927 kod Ljubinja. Većina epicentara može se povezati s glavnim pravcima pružanja uzdužnih tektonskih raseda i to su:

Ljubinje-Stolac-Mostar-Široki Brijeg

Trebinje-Hutovo-Ljubuški-Tihaljina

Trebinje-Bileća-Gacko

Tomislavgrad-Livno

Kada smo u središnjim delovima Dinara, imamo izraženih nekoliko epidentralnih područja, a to su: Jajce, Žepče-Zenica, Treskavica i Prača. Najveći potres magnitude 6 dogodio se 11.06.1962. na području Treskavice. U unutrašnjosti, u Savsko-Vardarskoj zoni, najvažnija epicentralna područja su banjalučka, derventska, tuzlanska i skelanska. Najjači potres zabežen je 27.10.1969. na području Banja Luke magnitude 6.6. Najveći broj potresa u BiH se događa na dubinama od 0 do 10 km, dok se potresi najveće magnitude (zona Treskavice i Banja Luke) događaju na dubinama od 10-20 km. Povezanost dubine hipocentra i pojasa koji će osetiti potres je direktno povezana. Što je potres dublji, osetiće ga veći region, ali će njegova razornost u epicentru biti manja.

Istorijski potresi na području BiH

ZemljotresBH22 3

Rasedi i tektonske zone u BiH. U kvadratu je epicentralno područje zemljotresa

Spisatelj i hroničar Marin Sanudo beleži 22.11.1530. godine veliki potres u Sarajevu, koji je navodno porušio Bašin Mesdžid u tolikoj meri da će se teško spasiti.

16.5.1663., Sarajevo Letopis Sutjeskog samostana: “1663. na 16. maja velika bi trešnja zemlje po Bosni. I u Sarajevu tri se munare privališe i mnoge pokrutiše i dva čovika s njiha padoše. Bi dosta štete i Bezistenom i Tašli-hanu.”

Letopis Nikole Lašvanina: "Na 16. maja bi velika trešnja zemlje po Bosni. U Sarajevu dva čovika padoše s munarom, tri se munare ukidoše a sve se poštetiše i u hanova i bezistana ćemeri (svod) pukoše"

1737. Mostar

ZemljotresBH22 4

Epicentri potresa magnitude > 4 posle 1906. godine potresi registrovani instrumentima. U kvadratu je epicentralno područje zemljotresa

ZemljotresBH22 5

Potresi zabeleženi u periodu pre instrumentalnog merenja zemljotresa pre 1906. godine. U kvadratu je epicentralno područje zemljotresa

Zbirka rukopisa Gazi Husrev begove biblioteke:

"U jednoj belešci na turskom jeziku kaže se da je jedne noći u mesecu zul-kade (mart) godine

1737. bio zemljotres, i to četiri puta, od kojih je prvi bio 'veoma jak'"

Serija potresa 1751.-1753. Sarajevo

Letopis Sutjeskog samostana:

"Ove iste godine bi teška trešnja u Sarajevu i dura mnogo vrimena. I na godinu, po isti način, bi u isto vrijeme; i mnogi se zlići popraviše a viši dio slidi istu opačinu"

Muli Mustafa Bašeskija – Letopis - Prvi deo:

“U mjesecu saferu 1167 (28. XI – 26. XII 1753) godine tri noći između akšama i jacije, u isto vreme uzastopno, događao se zemljotres. Nakon toga su se kroz celu godinu čuli

svaki dan i svaku noć ispod zemlje učestali udarci, slični udarcima u bačvu ili bubanj.” Karakteristična tutnjava za zemljotres

April 1827. - Blagaj kod Mostara

Muslimanska baština Bošnjaka u južnoj (srednjoj) Hercegovini:

"Iz jednog arza blagajskog kadije saznajemo da je ovu tvrđavu pogodio jak zemljotres uz ramazan 1242. (1827.) godine. Tom prilikom srušeno je u gradu sljedeće: velika kula nan stočnoj strani, vanjski zid zatvora (zindan), stražarska kuća (karokal hane), kuće mustahfiza, krov državnog žitnog skladišta (begluk ambar) i neki nutarnji i vanjski zidovi."

To su bili neki od istorijskih zapisa koji dokumentuju dešavanje zemljotresa na području sadašnje BiH 

ZemljotresBH22 7

Crne tačkice pokazuju istorijsku učestalost zemljotresa

Kakve okolnosti nastanka zemljotresa mogu biti?

Zemljotresi mogu biti prirodni i veštački. Veštački nastaju zbog čovekovog delovanja na okolinu u vidu miniranja kamenoloma ili dubljih rudničkih basena, nuklearnih proba i tako dalje. Kao posledica toga, javlja se podrhtavanje tla koje je lokalnog tipa i ne može napraviti veće štete na objektima. Izuzetno su štete većih razmera moguće ako je neko naselje u neposrednoj blizini ili se vrši detoniranje na malim dubinama, a iznad mesta eksplozije postoji naseljeno mesto.

Prirodni zemljotresi su oni koji nisu nastali čovekovim delovanjem. U većini slučajeva je to zbog kretanja tektonskih ploča i njihovih međusobnih interakcija, vulkanskih erupcija i eksplozivnih erupcija i kao posledica pada nekog nebeskog tela na Zemlju.

Šta se to dešava u Zemlji pa nastaju potresi?

EReboundZemljotres nije trenutno dešavanje unutar Zemljine kore, već je posledica oslobađanja velike količine energije koja se vremenom nakupljala na nekom mestu. Zemljotrsi obično nastaju na spojevina tektonskih ploča gde dolazi do njihovog sudaranja, trljanja, podbijanja jedne pod drugu ili eventulano razdvajanja. Litosferna ploča naše planete je vrlo pokretna, zapravo nikad ne miruje, a zbog velikog trenja, dolazi do njenog uvijanja i naprezanja na mestima kontakta sa drugom tektonskom pločom. Dok se pritisci povećavaju, ništa se specijalno ne dešava (mogući su i foršokovi ili pripreme tla za glavni potres u vidu podrhtavanja tla), a kada pritisci na određenom delu ploče premaše silu trenja ili elastičnu silu uvijanja, onda dolazi do spontanog oslobađanja celokupne nagomilane energije u vidu pucanja, klizanja, podbijanja ili razdvajanja dve tektonske ploče. Tada mi to nazivamo zemljotresom.

Kako se zemljotres može predvideti

Naučnisi već decenijama rade na analizi podataka posle zemljotresa, ali i svim dešavanjima koji su prethodili glavnom potresu. To je dosta težak i dug posao. Prikupljati podatke o svim karakterističnim promenama u prirodi, onda očekivati potres, da bi posle toga izvršili povezivanje i veorvatnoću. Neretko se dešava da postoji niz pokazatelja da će do potresa neminovno doći, a on izostane i po godinu dve. Sva ta dešavanja unutar litosferne ploče se zofu Foršok. Foršok je takozvana faza „pripreme“ glavnog zemljotresa kada mehanička trenja i naprezanja tektonskih elemenata izazivaju vibracije koje se prenose kroz litosferu. Foršok predstavlja prvu fazu slabih talasa koja prethodi glavnom udaru. Foršok je priprema, meinšoku ili glavnom udaru, posle koga nastupa afteršok ili naknadni potresi.

Preciznost foršoka je od 40% do 70% za potrese snage M>7 stepeni po Rihteru. Mogu se desiti od nekoliko minuta i sati pre glavnog udara pa do više meseci pred udar. Na primer zemljotres na Sumatri 2002. se smatra kao foršok zemljotresa u Indijskom okeanu 2004., sa kašnjenjem dužim od dve godine između ova dva događaja.

ZemljotresBH22 6Neki veliki zemljotresi (M>8.0) ne pokazuju foršok aktivnost uopšte, kao što je M8.6 zemljotres u Indiji (Asam) i Kini (Tibet) 1950. godine. Porast foršok aktivnosti je teško kvantifikovati za pojedinačne zemljotrese ali postaje očigledno kada se kombinuju rezultati mnogih različitih događaja.

Predviđanje seizmičke aktivnosti u oblasti se koristi kao metod za predviđanje zemljotresa, pre svega u slučaju zemljotresa 1975. Haičeng u Kini, gde je evakuacija bila izazvana povećanjem aktivnosti. Međutim, većina zemljotresa nema očigledne foršok oblike i ovaj metod se nije pokazao korisnim, većina malih zemljotresa nisu foršokovi, što je dovelo do lažnih alarma. Zemljotresi duž okeanskih transformnih raseda pokazuju ponovljivo foršok ponašanje, što omogućava predviđanje lokacije i vremena takvih zemljotresa.

 

 

 

Čedomir Stanković
Čedomir Stanković, spec.inž.geodez. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Diplomirao na Geodetskom fakultetu. Specijalizirao Geomatiku na Geodetskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor u srednjoj Građevinsko tehničkoj školi Neimar, a sada je angažovan na radovima iz oblasti geodetskog inženjerstva u Zrenjaninu. Astronomijom se bavi od detinjstva. Član AD Alfa iz Niša. Pisanjem naučnopopularnih tekstova na internet portalu i časopisu Astronomskog magazina, radi na popularizaciji geonauka, astronomije i približavanje nauke mladima. Teži iskorenjivanju astroobmana i kvaziučenja vezanih za astronomiju i fiziku. Najveći deo slobodnog vremena provodi na bicikli baveći se brdskim biciklizmom. ..... Više: http://www.astronomija.co.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • dragant said More
    6-7 novih zvezda godišnje nije malo.... 21 sati ranije
  • Okavango said More
    Ostaje, znači, literarnim marginama... 2 dana ranije
  • dragant said More
    Sećam se da su ta dva leta, 8 i 10,... 3 dana ranije
  • Jozef said More
    Možda bi spisku Apolo letova trebalo... 3 dana ranije
  • selena said More
    Ah, lepog li pitanja. Imam samo nešto... 3 dana ranije

Foto...