Znalci kažu da čovek može da živi bez hrane skoro mesec dana, ali bez vode - ne može ni tričavih nedelju dana. (Znam komšiju koji bez „Jelena" ne može ni jedno prepodne, ali to nije tema) Iako skoro polovina čovečanstva živi u krajevima koji su deficitarni s vodom, umirujuće treba da deluje činjenica da ove dragocene tečnosti zapravo ima dovoljno za sve. Ali fakti govore drugačije.
Prema zdravstvenim preporukama UN, svakom čoveku bi trebalo minimum 50 litara vode dnevno: za piće, kuvanje, pranje i higijenu, ali preko 1,1 milijardi ljudi na Zemlji danas još uvek nema takve uslove. Ako je verovatu UNESCO-u, svetska populacija danas koristi 54% ukupno raspoložive vode koja se nalazi u rekama, jezerima i podzemnim jezerima. Ako potrošnja vode po glavi stanovnika nastavi da se uvećava ovim tempom, za samo 25 godina ljudi će za svoje potrebe koristiti 90% ukupne sveže slatke vode na svetu, ostavljajući svim ostalim bićima samo onih 10%.
Od celokupne slatke vode na Zemlji, na slatkovodna jezera i močvare otpada 0,29%. Čak 20% sve slatke vode nalazi se u jednom jedinom jezeru - u Bajkalskom jezeru[1], u Sibiru. Sledećih 20% nalazi se u američkim Velikim jezerima: Superioru, Michiganu, i Huronu. Reke sadrže samo 0,006% ukupnih svetskih rezervi slatke vode. Ljudi zapravo koriste sam kap od ukupno raspoložive vode na svetu.
Pa dobro, gde je onda sva ta voda? U mojoj knjizi „Molim te objasni mi", u priči 29, lepo piše da „Zemljina kora nosi teret od oko 37,5 miliona km3 leda, od čega je 86% koncentrisano na Južnom polu". Taj led na Antarktiku čuva oko 75% celokupne sveže vode na svetu (i 90% svetskog leda). Zapravo, i pored trenutnog globalnog otopljavanja, još uvek je oko 10% kopnene mase na našoj planeti pokriveno ledom, koji se uglavnom nalazi na Antarktiku i Grenlandu. (Preostala 4% nalazi se u glečerima Islanda, Aljaske, Himalaja, Alpa, itd.) Daj isti link ako to još postoji.
Dovlačenje ogromnih ledenih santi radi povećavanja rezervi slatke vode star je ali nikada napušteni koncept. Pošto je 9/10[2] svakog ledenog brega ispod vode, on se ponaša kao neki veliki brod. To je dalo ideju engleskom naučniku i pronalazaču Barnesu Wallisu[3] da još pre 80 godina predloži korišćenje tegljača koji bi u džinovskim veštačkim kesama - „vodenim mahunama" - transportovali svežu vodu sa Severnog pola do Engleske, po ceni koja bi bila tek mali deo cene gradnje skupih tankera iste namene. (Danas velike kompanije često transportuju naftu na taj način, kogišćenjem ogromnih džakova). Tokom sedamdesetih godina, Saudijska Arabija je razmatrala plan da dovuče do svojih obala jedan ledeni breg[4], a gradski vodovod Londona (Thames Water of London) razmišljao je o istom 2006. godine. Ali dok oni to ne reše, zapitajmo se, gde je ostatak vode?
Ispod zemlje! U Americi, glavni prirodni rezervoar vode proteže se od Teksasa do Južne Dakote u dužini od 1.500 km i prolazi kroz 8 njihovih saveznih država. Zove se Ogalala rezervoar, i obezbeđuje trećinu vode za navodnjavanje u Sjedinjenim Državama a 82% vode za piće ljudima koji tu žive. Zapravo, čak 95% sveže vode Amerike nalazi se upravo pod zemljom. U Libiji, projekat Great Man Made River (GMR), ispumpava oko 6,5 miliona kubika čiste vode iz podzemnih rezervoara u Sahari, obezbeđujući navodnjavanje za 150.000 hektara zemljišta. Po Ginisovoj knjizi rekorda, to je proglašeno najvećim irigacionim projektom u istoriji. Tri najveća grada Libije snabdevaju se vodom odatle: Tripoli, Bengazi i Sirt. U novije vreme i druge zemlje u svetu razmišljaju da se okrenu podzemnim izvorima nebi li ugasili sve veću žeđ svojih žitelja.
Nasin satelit ASTER slikao je ovu površinu od oko 1.450 km2 u Kanzasu, koja za navodnjavanje koristi vodu iz podzemnog rezervoara Ogalala.
Veća slika: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e4/Crops_Kansas_AST_20010624.jpg
Podzemni rezervoari su se formirali hiljadama godina (Ogalala je nastao čak u Miocenu, pre 2-6 miliona godina), ali mnogi od njih su vremenom odsečeni od svojih originalnih prirodnih izvora, te počinju polako da presušuju. U nekim oblastima, kao što je Mexiko Sity, nivo njihovog podzemnog rezervoara opada za 90-150 cm godišnje, značajno spuštajući nivo celokupne površine. Slučaj sa Ogalalom je još drastičniji, jer se prazni stopom od 26 km3 godišnje, tako da su procene da će vode biti još za samo 20-25 godina.
Možda bi mogli malo svi da počnemo da štedimo vodu? Pogledaj i ovo: http://www.newint.org/issue354/facts.htm
- Svake godina 22. marta se u svetu slavi WWD, Water World Day.
- Za uzgoj 1 kg govedine potrebno je najmanje 15 m3 vode, dok je za 1 kg žitarica potrebno samo 3 m3.
- Procenjuje se da svake godine u svetu umre 6 do 9 miliona ljudi od žeđi.
- 70% vode u svetu se koristi za navodnjavanje.
- Visokorazvijene zemlje koriste 59% svetske pijaće vode.
- Nerazvijene zemlje koriste 8% svetske pijaće vode.
[1] To je najstarije i najdublje jezero na svetu. Dugačko je 636 km, široko 80 km, a duboko 1.638 m. Vodom ga snabdeva preko 300 reka, a iz njega izvire samo jedan - Angara.
[2] Preciznije, ne 90% već 90,833% brega je ispod vode.
[3] Pronašao je „odskočnu bombu", kojom su za vreme II sv. rata Britanci uništavali nemačke brane. Pronašao je i geodezijski ram za avione i zemljotresnu bombu.
[4] Najveći ledeni breg do sada registrovan na našoj polulopti bio je onaj u Bafinovom moru (1882). Imao je dimenzije 13 × 6 km, a vireo je iznad vode 20 m. Imao je 9 mld. tona vode - dovoljno da svaki čovek na svetu popije po 1 litar sledeće 4 godine. Bregovi koji se odlamaju sa Antarktika su mnogo veći. Kada se 1987. odlomio jedan u Rosovom zalivu, imao je 6.350 km2 i sadržao je 1,4 biliona tona vode, dovoljno da svaki stanovnik planete dobije 240 tona čiste vode.
Još o vodi:
Voda je temelj zivota i osnovni sastojak svakog zivog bica. Potrebe za vodom odraslog coveka iznose od 2,5 do 3 litre dnevno. Voda ili pokrece razvoj ili ogranicava progres svake zajednice - od porodice do civilizacije.
Voda? Šta tu ima da se priča? Svi znamo o vodi sve što je bitno: da je to bezbojno hemijsko jedinjenje koje predstavlja osnovu svekolikog života na našoj planeti. U različitim formama ima je (da kažemo) 1,4 milijardi kubnih kilometara i pokriva bezmalo 70% Zemljine površine. Čak je otkrivena i u slobodnom kosmosu (doduše u vidu molekula), a relativno od skora i na nekim planetama (Marsu, Neptunu, Plutonu itd.) i njihovim satelitima (npr. Mesecu, Evropi, Titanu, Enceladusu itd.). I to je u glavnom to.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
