|
U prošlom članku razmatrali smo pitanje: Šta mislite zašto čovek treba da ide na Mars tj. Zašto čovek ne treba da ide na Mars? Imate li stav? Možete li navesti razloge za ili protiv? Pišite na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. ( Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ) |
Evo šta je napisao
Igor David
Kako je po meni.
Po meni prvo treba napraviti bazu na Mesecu pa tek onda na Marsu.
Baza na Mesecu bi dala neophodne informacije i iskustva o funkcionisanju u takvom sistemu, i verovatno bi služila kao odskočna daska do Marsa.
Dakle - da, treba ići na Mars, ali preko Meseca :)
Pozdrav
Aleksandar Bodlović
Ideja je rđava
Ideja naseljavanja Marsa je rđava naučna fantastika iz perspektive ovog, a možda i svakog vremena. Samo putovanje i savladavanje prepreka da bi se na Marsu "zanovilo domaćinstvo" nije uopšte ni bitno. Naš antropocentrizam je, u ovom slučaju, usađeni defekt koji samo pitanje čini besmislenim, iako isti ne mora biti i nužno loš no, ovde mislim da jeste. Dalje, odabir putnika, po njihovim osobinama/karakteristikama je, hm, nekako eugenički. Tako lepe, sposobne, nadarene i pametne već ih vidim kako žive u kućicama od "Mars" čokolade, ako već ne mogu na Zemlji. O Masku nemam šta reći osim business as usual u kome nema ni p od pionirizma. Moj skromni predlog je da pokupimo kese iz krošnji drveća po našim parkovima. Mislim da bi to bio dobar i razuman početak putovanja do Andromede.
S' poštovanjem, redovni čitatelj AM
Olympus Mons, Mars
Šta je rekao Dragan Tanaskoski
Komentari
Nauka više nikad neće biti motivacija za ekspedicije već samo interes, tj. pare.
- Sad većina navija da sletimo na Mars samo da bi dobili kolače,
-
- E, dok neko od Zemljana ne sleti na Mars, niko od njih više neće znati šta su baklave i krempite. Kao i mi što danas ne znamo kakvi su kolači bili u Starom Egiptu. (Usput, digresija: današnja deca su ionako sve više alergična na kikiriki i orahe. Kad sam ja bio mali, tako nešto nije postojalo. Ovo je još jedan od pokazatelja da prvo rešimo probleme na Zemlji.)
-
- Zaista, nama se ne žuri, a i naš napredak ide polako. Na Mesec smo kročili 1969. Samo 28 godina ranije, kada je Hitler krenuo u Drugi Svetski rat, 90 % njegove artiljerije i logistike su još uvek vukli konji, kao i u doba Napoleonovih ratova. Zar vam se onda ne čini da je odlazak na Mesec bio namerno isforsiran? Sad smo se opet vratili na onaj lagani režim.
-
- Momci, asteroidi su nam veći prioritet: prvo - odbrana od njih, drugo - sirovine iz njih. Ako se pomoću robota ispostavi da je Mars prašnjava kamenčuga bez ruda, svi će ga preskakati. Priznajem da mi je Mars zanimljiv, ali da ne bih mislio samo o sebi, moram da dodam, da me obični ljudi, koji se ne razumeju u astronomiju, mnogo česće pitaju "Kako se odbraniti od asteroida?", "Da li je moguće da na nas padne neki kamen iz kosmosa?" i slično, nego što me pitaju o Marsu ili Jupiteru. Eventualno, poneko me pita o crnim rupama. Dakle, astronomija je dosegla do običnog naroda, samo svako ima svoje viđenje o istoj temi. Odlazak na Mars bi bila stvar prestiža, a odbrana od asteroida bi bila stvar potrebe. I jedno i drugo je skupo, a i za jedno i za drugo bi se (trenutno) izdvajalo iz državnih budžeta. O tome kosmičke agencije treba da misle.
-