Evo šta je napisao

Dragan Tanaskoski

Mars je usputna stanica

Što se tiče pitanja Hoćemo li na Mars, proširio bih ga na ljudsku kolonizaciju Marsa, potom Sunčevog sistem, zatim bližih zvezdanih sistema i na kraju Mlečnog puta.  Mislim da je to izvodljivo, i da je na neki način manji korak nego što je čovek već načinio u svojoj istoriji od kamenog doba do spuštanja na Mesec.

Da bi to bilo moguće potrebni su novi tehnološki prodori, što i nije nemoguće. Nauka i tehnologija se razvijaju nikada brže, ulaganja su sve veća, s tim što sada ne mislimo da će taj napredak doneti suštinski boljitak čoveku. S jedne strane smo shvatili da nauka i tehnologija ne popravljaju ljudsku prirodu. S druge strana smo shvatili da razvoj donosi mnogo loših stvari. Zagađenje vazduha, vode, tla, klimatske promene, topljenje leda na polovima... a gore od toga ogromno izumiranje biljnih i životinjskih vrsta. Klimu čovek možda i popravi, zagađenje smanjiti ali izumrlo se ne ne može vratiti. Dalji problemi napretka su sve veće razlike između bogatih i siromašnih, mada je to viđeno više puta kroz istoriju, što na kraju dovede do lomova i novih istorijskih odnosa. S jedne strane imamo razvoj, neophodan za ostvarenje vanzemljaske kolonije, s druge strane pogubnost tog razvoja koji u nekom scenariju može biti poguban i za vanzemljsku kolonizaciju.

Slika 1. Sumorna slika budućnosti, uništene atmosfere, vode i tla. Mars tada neće biti negostoljubiv kao sada. Preuzeto iz filma Matriks.

Ilon Mask otprilike ima takvo stanovište, da postoji kratak vremenski prozor, koji se još nije zatvorio, da se na Marsu ostvari ljudska kolonija, rezerva ljudskog roda ako bi na Zemlji došlo do uništenja iz bilo kog razloga.

Slika 2. Ilon Maskova vizija ljudske kolonije na Marsu. Najavio ju je za 2022. god. Jasno je da ovako nešto daleko možda i ceo vek. Posebno što raketa koja bi trebala da ide do Marsa, ne može da dosegne Zemljinu orbitu.

Jef Bezos ima drugu ideju. Kolonije u orbiti oko Zemlje, sa stotinama hiljada ljudi. Ne deluje loše kao bekap ljudskog roda, energija nije problem, Zemlja je blizu, ali je problem kako do sirovina u vakumu orbite. Mesec, Mars i Venera su u odnosu na orbitu daleko gostoljubiviji. Osim ako se ne bi napravili megastrukture.

Slika 3. Jeff Bezosova vizija kolonija u oribiti Zemlje. Vizija nije problem. Problem je što ni jedna njegova raketa nije ušla u orbitu oko Zemlje.

Ako bi se svi uslovi ispunili da se razvije tehnologija preživljavanja čoveka na Marsu (ne bih rekao života na Marsu jer bi to bilo daleko od pravog života) i ako bi tome doprinelo loše stanje na Zemlji, a mislim da će i jedno i drugo sa protokom vremena napredovati, nema razloga da ne postoji kolonija na Marsu, u atmosferi Venere ili na Mesecu.

Naravno u pitanju su vrlo napredne tehnologije kojima bi trebalo možda i vekovi da se naprave i dokažu. Autonomni i automataski sistemi koji su u stanju da obezbede vazduh, hranu, vodu, građevine. Praktično da sintetišu skoro sve što je čoveku potrebno. AI (veštačka inteligencija) je u poslednjih desetak godina napravila veliki proboj i postojanje takvih sisteme nije neostvarivo.

Sa naseljenim nekih planeta ili meseca u Sunčevom sistemu, otvoriće se ideje naseljavanja drugih zvezdanih sistema. Ako bi se ostvario vorp pogon, pogon koji bi drastično smanjio vreme putovanja, onda će doći do putovanja i naseljavanja.

Slika 4. Vorp pogon, tehnologija daleke budućnosti, koja treba da omogući nadsvetlosnu brzinu. Brod je u mehuru prostora koji se kreće brže od okolnog prostora. Naučna spoznaja je da se materija ne može kretati brže od svetlosti, ali prostor može.

Bez vorp pogona jedina mogućnost su generacijski brodovi. Veliki samostalni, samoodrživi brodovi koji bi mogli hiljadama godina funkcionisati i pružiti dom i prevozno sredstvo za hiljade ljudi koji bi živeli na njemu. U toj daljoj budućnosti čovek će imati instrumente s kojima će biti u stanju da iz Sunčevog sistema snimi planetarne sisteme bližih zvezda i da zna kakvi su uslovi na njenim planetama i time da zna na koju planetu ima smisla putovati.

Slika 5. Umetnička predstava međuzvezdanog generacijskog broda na kome bi ljudi kroz generacije živeli dok ne bi došli do željene planete.

Sva nebeska tela poređana su u odnosu na Zemlju kako treba da bi čoveka vukla ka njima i da ih naseljava. Mesec, na 2-3 dana daleko, Mars, Venera na 2-3 meseca, Jupiterovi i Saturnovi meseci, na 2-3 godine. Obližnje zvezde su sada daleko hiljadama godina ali sada to tako vidimo. Za stotinu ili hiljadu godina možda će biti daleko 2-3 godine, meseca, a možda i dana.

Na osnovu dosadašnjih rezultata mislim da nema drugih civilizacija, barem u Mlečnom putu, a možda i vidljivoj vasioni, i da je ona, Vasiona, tu upravo samo za nas!

Za kraj odgovor na pitanje: "OPKLADA: Hoćemo li na Mars? I treba li?" Lični stav možemo imati, ali vreme (ljudski odnosi i tehnološki razvoj) ima svoju silu. Mars je neumitnost, ne stvar izbora.

Slika 6. Baz Oldrin: Mars je tamo, čeka da stignemo.