O vanzemaljskom životu nikad dosta, to je večna tema. Pre odgovora da damo nekoliko  napomena. 

Većina ljudi, i naučnika i svih ostalih, veruje da vanzemaljski život postoji. Neki od njih ne da veruju nego su sasvim sigurni u postojanje takvog života, kao što su sigurni u postojanje stvari koje svakodnevno sreću oko sebe. Ipak, mora se reći da se broj takvih u zadnje vreme polako topi.

Mnogo je manji broj onih koji ne veruju u postojanje vanzemaljskog života, neki iz verskih razloga (jer, je li, Bog je posejao seme života samo i jedino na Zemlji), a neki zato što smatraju da bismo ih do sada već otkrili. Ili bi se, da postoje, vanzemaljci već pokazali i sami – što ne vidimo da je slučaj.  

Još je manji broj onih koji su sasvim nezainteresovani za ovu temu i o njoj nemaju nikakav stav.

Za većinu vanzemaljci su nešto što bar sasvim grubo liči na ljude tj. veruje da su to su složeni i inteligentni organizmi. Astrobiolozi i drugi koji ozbiljno proučavaju vanzemaljski život pod tim životom podrazumevaju sve što se može smatrati živim pa razmišljaju i o najjednostavnijim formama života, dakle i o jednoćelijskim organizmima. Njih zanima suština života, građa organizma, a pre svega dokaz da život van Zemlje uopšte postoji. Pa makar on bio i izumro.

Nego da pređeno na odgovor:

Kakva su predviđanja astronoma po pitanju pronalaska vanzemaljskog života u svemiru?

Odgovor se krije u već rečenom: oni astronomi (a ima ih o oba tabora) koji veruju da vanzemaljci postoje predviđaju da ćemo ih otkriti. Na tome se aktivno radi zapravo četiri poslednja veka. 

Oni koji ne veruju u postojanje vanzemaljaca – predviđaju da ih nikad nećemo sresti, mada se neki od njih ne bi iznenadili da takav život negde upravo sad nastaje. 

Među onima koji veruju da život van Zemlje postoji ima nekih nijansi. Ima onih koji veruju da kosmos vrvi od života i to visoko razvijenog. Ali ima sve više i onih koji smatraju da života širom naše galaksije ima mnogo, ali na nivou najjednostavnijih organizma, dakle na nivou nečeg što je mnogo jednostavnije od kamilice ili bilo koje druge biljke. A što se tiče složenih organizama njih, po njima, u galaksiji ima tek na nekoliko mesta, tj. možda i samo na jednom jedinom, ovom našem.

Da li postoje neke vremenske pretpostavke kada bi mogli tako nešto pronaći?

Da, postoje. Mali problem je što se od 17. veka svima čini da samo što ih nismo otkrili. Takav odgovor, „samo što ih nismo otkrili“,  dobili bi ste u bilo kom od četiri poslednja veka, pa tako i danas: Samo što ih nismo otkrili. 

Naravno, sa većim znanjem, sa razvojem nauke i tehnologije odgovor na ovo pitanje je sve relevantniji. Verovanje naučnika da postoje vanzemaljska bića dugo se oslanjalo na pogrešno shvatanje, možda je bolje reći na nerazumevanje prirode nebeskih tela, a i samog života, te su, sa današnjeg stanovišta, iznošene sasvim nerealne čak i besmislene pretpostavke. Recimo krajem 16. i početkom 17. veka verovalo se da Mesec ima bogatu atmosferu, i da na njemu ima puno velikih voda itd. te da tamo žive Lunikoli, tj. Seleniti, divan narod blage naravi, krhke građe, ali veoma inteligentan. Viljem Heršel, jedan od velikih astronoma duboko uvažavan i cenjen i dan danas i koji se ubraja u najveće astronome koji su ikada živeli, verovao je da života ima svuda, pa čak i na Suncu (stanovnici Sunca zvali su se Helioti). Nije on govorio besmislice, samo nije poznavao prirodu Sunca.

M13, Miloš Gagić

Na kraju 19. i početkom 20. veka većina naučnika je bila duboko uverena da postoji život na Marsu. Kasnije, u drugoj polovini prošlog veka veliki učenjaci poput Karl Segana, Franka s Drejka, Josifa Šklovskog i drugih računali su da širom naše galaksije ima na stotine hiljada, pa čak i stotine miliona visokorazvijenih civilizacija. Pa su 1974. sa radioteleskopa Aresibo poslali radioporuku ka M13, zbijenom jatu zvezda. U tom jatu se nalazi nekoliko stotina hiljada zvezda te se astronomima činilo da je to pravo mesto gde živi velik broj vanzemaljskih civilizacija. Kasnije se ispostavilo da baš tu ne treba očekivati život zbog enormnog zračenja, a i verovatno haotičnih orbita eventualno postojećih planeta a takve orbite ne obezbeđuju dug vek planetama. Sem toga, radio signal se rasipa i njegov intenzitet dramatično opada na velikim rastojanjima, što znači da neće ni stići do M13.

Danas su naučnici mnogo uzdržaniji u svojim ocenama postojanja vanzemaljaca. Više niko ozbiljno ne razmišlja o razvijenim formama života u Sunčevom sistemu, ako izuzmemo Zemlju, a procena broja visokorazvijenih civilizacija u galaksiji se dramatično smanjio na svega nekoliko, ili na svega jednu, ovu našu.

No da se vratimo pitanju: kada se može očekivati pronalazak vanzemaljaca? Dakle, kao i u 17. veku i danas je isto: uskoro! Zapravo mnogi astrobiolozi polažu nadu da će se takvo veliko otkriće dogoditi u narednoj deceniji. Zašto? Pa zbog tehnologije. Sledeće decenije treba da proradi moćni Svemirski teleskop Džejms Veb koji će nam znatno približiti obližnje vansolarne planete i pribaviće ključne podatke na osnovu kojih će naučnici eventualno moći konačno da zaključe: da postoje! 

(Ilustracija Milorad Krstić)

Pa i Marsov rover 2020 koji treba da operiše po Marsu sledeće decenije biće opremljen instrumentima koji treba da utvrdi postojanje uslova za život na toj planeti, ako ne sadašnjeg, ono bar davno izumrlog. A biće i drugih svemirski teleskopa namenjenih istraživanju vansolarnih planeta. Ali posmatraće se ne samo bliske vansolarne planete već i udaljena područja galaksije ne bi li se otkrile mega strukture ili bilo koji znak prisustva razvijenih civilizacija, koji treba da se vide našim teleskopima nove generacije. 

Milorad Krstić

Dakle, mnogi smatraju da će u narednoj deceniji naučnici doći do konačnog odgovora na pitanje da li u svemiru postoji život. Samo ne zaboravimo, i u proteklim vekovima otkriće života van zemlje, činilo se, da je na dohvat ruke.

Ali da dodamo nešto vrlo važno. Neće ti moćni teleskopi koji treba da prorade kroz koju godinu VIDETI život na vansolarnoj planeti. Oni neće moći da vide gradove, neće videti reke i jezera. Ono što će oni moći to je da detektuju, samo da detektuju izvesne sastojke u atmosferi dalekih planeta na osnovu koje će naučnici sa manje ili više sigurnosti reći: tamo sasvim verovatno postoji život. Videće produkte života u atmosferi, ako on postoji. Videće pečat života. Ili će videti, kako pomenusmo, neke druge znake koji se drukčije ne mogu tumačiti nego kao produkt vanzemaljske inteligencije.