Nasina sonda 'Junona' je trenutno jedini ljudski artefakt koji kruži oko jedne od divovskih planeta Sunčevog sistema. Lansirana 2011, ušla je u orbitu Jupitera 5. jula 2016. i postala prva sonda sa solarnim pločama oko neke divovske planete. Međutim, kvar glavnog motora sprečio je postavljanje sonde u naučnu orbitu perioda od 14 dana, te se nasukala u privremenu orbitu od 53,4 dana, vrlo eliptičnu, s perijovijumom od 5000 km i apojovijumom od 8,1 milion km. Ovaj neuspeh je naterao Nasu da u potpunosti preispita misiju. Bilo je potrebno produžiti primarnu misiju do juna 2021. kako bi sonda uspela da izvrši planirane 34 orbite oko Jupitera, četiri puta duže nego što je prvobitno planirano. 2016. nije bilo jasno hoće li 'Junona' uspeti da izdrži intenzivno zračenje u Jupiterovoj orbiti do 2021. godine, ali ipak jeste. Obzirom na dobre performanse sonde, NASA je odlučila da produži 'Junoninu' primarnu misiju do septembra 2025. (naravno, pod pretpostavkom da će sonda preživeti do tada).
Ovako planetu vidi 'Junona'.
Na taj način, letilica će napraviti ukupno 76 orbita, što će omogućiti mnogo bolje proučavanje unutrašnjosti Jovianskog diva i bolje razlikovanje različitih modela unutrašnjosti planete (znamo da Jupiter ima 'nedefinisano jezgro' ili 'razređeno jezgro'[1], ali postoje vrlo različiti modeli koji objašnjavaju ovu neobičnu raspodelu mase). Još jedna prednost ove proširene misije biće u tome što će 'Junona' takođe moći da dodatno proučava satelite i prstenove Jupitera. Napokon, nakon završetka primarne misije, 'Junona' će moći da se okrene i drugim ciljevima. Da bi to postigla, sonda će premestiti svoj perijovijum na severnije geografske širine, što će joj omogućiti da preleti Ganimed, zatim Evropu i na kraju Iju. 'Junona' je započela sa perijovijumom smeštenim na 4° severne širine i sada je na oko 28°. Do 2025. pomaknuće se na 63º. Inače, ova nova geometrija služiće za bolje proučavanje polarnih svetlosti i atmosferske dinamike severnog pola, kao i ponašanje magnetosfere na velikoj udaljenosti od planete ispod ekvatorijalne ravni.
Preijovijum 'Junonine' polarne orbite progresivno se pomera ka severu. Polarne orbite su odabrane da bi sonda bila što manje izložena radijaviji. Svi podsistemi 'Galilea' su bili oštećeni zračenjem tokom misije.
Nove orbite produžene misije. Zalaziće sve više u južnu magnetosferu.
Što se tiče prstenova, proučiće se strukture i kondenzacije materijala koje su u njima otkrili 'Voyageri' i 'Galileo'. Pored bolje analize unutrašnjosti Jupitera, proširena misija će omogućiti pravljenje karte veće rezolucije 'površinskog' magnetnog polja. Još jedno od 'Junoninih' velikih otkrića bilo je potvrđivanje da je Jupiterova magnetosfera manje homogena nego što se očekivalo i na maloj udaljenosti od planete značajno se razlikuje od dipola[2]. Tačnije, tim 'Junone' je otkrio 'Veliku plavi pegu', anomaliju negativnog magnetnog polariteta smeštenu u blizini ekvatora – koja se obično prikazuje plavom bojom na kartama lažnih boja, otuda i naziv – koju, mimo svih prognoza, deformišu najdublji vetrovi na planeti (još jedno otkriće je upravo ono koje je potvrdilo da se površinski vetrovi protežu do velikih dubina).
Jupiterovo 'površinsko' magnetno polje kako ga je izmerila 'Junona'. Može da se vidi i 'Velika plava pega'. Prikazano je prvih 24 orbita.
Produžetak misije će omogućiti nadletanje unutrašnjih meseci, Ganimeda, Evrope i Ije.
Što se tiče satelita, 'Junona' će proučavati površinski sastav Ganimeda, debljinu Evropine ledene kore i tragaće za neuhvatljivim gejzirima na ovom mesecu. Takođe će proučiti unutrašnju strukturu Ije kako bi utvrdila ima li magmatski plašt, kako predviđaju neki modeli, te će analizirati složenu interakciju ovog satelita s magnetosferom planete. Između sada i 2025. godine, 'Junona' će ove godine izvesti dva preleta izned 'Ganimeda', na minimalnoj udaljenosti od 1000 km, tri preleta iznad Evrope do 2022. godine, na minimalnoj udaljenosti od 320 km, i jedanaest (!) preleta iznad Ije, na minimalnoj udaljenosti od 1500 km. Naravno, nitko ne očekuje spektakularne slike satelita. Mala 'Kodakova' kamera JunoCam neće biti u stanju da pravi slike visoke rezolucije[3], iako radi kompenzacije, drugi instrumenti poput JIRAM-a moći će proučavaju ove satelite u infracrvenom spektru. Ukratko, zapažanja koja budu napravili omogućiće bolje planiranje Esine misija 'JUICE' i Nasine 'Europa Clipper' i zasigurno će oduševiti širu javnost.
Slika 'JunoCama' Ganimedovog severnog pola. Tokom produžetka misije, dobijaćemo slike dvaput bolje rezoluciije, ali ne mnogo bolje. Ni kamera ni misija nisu dizajnirani za proučavanje Jupiterovih meseci. Vidno polje kamere je preširoko da bi hvatalo detalje na mesecima ispod 232 km po pixelu.
Ijini vulkani viđeni u infracrvenom spektru kroz JIRAM.
Reference:
- https://www.nasa.gov/topics/solarsystem/index.html
- https://www.lpi.usra.edu/opag/meetings/opag2020fall/presentations/Bolton_6011.pdf
[1] Poslednjih godina sam redovno pisao o misiji 'Juno', ili kako sam od početka počeo da je pravilnije nazivam 'Junona', a 2019. sam čak napisao i vrednu e-knjigu.
[2] Plava pega se ne vidi kroz teleskop kao Crvena pega jer se radi o magnetnoj tački u blizini ekvatora. Jupiterovo magnetno polje je potpuno drugačije od polja drugih planeta koje ga imaju. Zemlja ima dva magnetna polja, po jedno na svakoj polulopti, u blizini ose rotacije, i to si severni i južni pol. Jupiter ima normalno južno magnetno polje, locirano oko ose rotacije i tu je njegov južni pol. Severno magnetno polje je više u obliku polja, spiralnog oblika i više nedefinisano. Postoje i treće magnetno polje koje ima južno naelektrisanje, koje se nalazi na ekvatoru. To je Plava pega. Juputerovo magnetno polje je 20.000 jače od našeg i najsnažnije je u solarnom sistemu.
[3] Prvobitno, misija je trebalo da bude strogo naučna, i nije ni trebala da nosi kameru. Međutim, narod i neki naučnici su se pobunili i na brzinu i u zadnjem trenutku je odabrana prosečna kamera.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
