Jedno od pitanja koja se na internetu mogu naći je i ovo iz naslova. Evo dogovora: 

Jeste, naravno da povremeno padaju i to je dobra vest za nas i za čitav život na Zemlji. Jasno je da ta svemirska tela ne pogađaju samo Jupiter već i svako drugo telo koje im se nađe na putu. Stenovite planete i druga tela su puni ožiljaka nastalih od kometa i asteroida. 

Evo kako dolazi do toga

Iz dalekih dubina Sunčevog sistema povremeno ka Suncu krene neka svemirska gromada. U spletu gravitacionih uticaja neki veliki kamen poleti ka nama, ili se možda zbog prolaza neke zvezde blizu Sunčevog sistema uskomešaju komete u Ortovom oblaku i neka promeni svoju putanju kojom je milijardama godina kružila oko dalekog Sunca da bi sada konačno krenula ka njemu. Najčešće kometa po dugoj eliptičnoj orbiti dođe do zvezde, oštro zavije oko nje i vrati se u svoj vilajet. Ali ponekad se toj kometi (ili drugom telu) na njenom putu ispreči neka planeta. Zapravo privuče je svojom gravitacijom. Kako je Jupiter najveća, a i najmasivnija planeta Sunčevog sistema desi se da upravo on ili odbaci ili privuče takvo telo i ono se strovali na njega.

Astronomi su sa uzbuđenjem pratili takav jedan događaj od 16. do 22. jula 1994. Tada se kometa Shoemaker-Levy 9, pod uticajem Jupitera prvo raspala na više delova, a zatim su svi oni, preko dvadeset fragmenata, nedelju dana udarali u Jupiter i pravili na njemu gigantske ožiljke koji su se  videli i sa Zemlje. 

Zašto je to dobro za nas? Prvo, i manje važno, time se potvrdilo ono što su astronomi odavno govorili: komete (i ne samo one) padaju na planete. Drugo i mnogo važnije odnosi se na našu bezbednost. Jupiter ima snažnu gravitaciju kojom ne samo da pravi red u kretanju ostalih tela Sunčevog sistema, nego i privlači na sebe mnogo kamenja, koje bi, da njega nije padalo bi na ostale, pa i našu planetu. 

Grubi računi govore da Zemlju svakih 100 miliona godina pogodi neko telo velikih dimenzija, od 10 ili više kilometara, koje sasvim promeni biologiju planete i dramatično smanji broj živih vrsta. Poslednji takav ozbiljan izazov za život na Zemlji desio se pre 65 miliona godina kada se za većinu živih bića naše planete dogodio smak sveta. E sad, da nije Jupitera, kažu proračuni * broj udara tela od 10 ili više kilometara u prečniku bio bi znatno veći, čak i 10.000 puta. A to znači da bi umesto svakih 100 miliona godina velika stena Zemlju pogađala svakih 10.000 godina. Evolucija tada ne bi imala vremena da iznedri iole složeniji život i na našoj planeti on bi se svodio na žive skramice po barama. A nas svakako ne bi bilo.

*  Rare Earth Why Complex Life Is Uncommon in the Universe (Peter D. Ward Donald Brownlee), str. 238. PDF

Kako su i zašto nestali dinosaurusi

Udar komete Shoemaker-Levi 9 sa Jupiterom - detaljno

Jupiter omogućava život