Stalno pričamo o Plutonu, o Saturnu ili Marsu. Ali se vrlo retko pominje Jupiter. Zašto? Pa to je Zevs, Jupiter, najveća planeta solarnog sistema. Ima 318 puta veću masu od Zemlje

j1
Jupiter sa Ijom i Ganimedom kako ih je snimio astronom-amater D. Peach.

Jupiter je jedno od najvažnijih mesta u Sunčevom sistemu. Sama planeta je impresivna; sa drevnim ciklonom većim od Zemlje, ili magnetosferom čija snaga prkosi razumevanju.

Jedan od neodoljivih razloga za posetu Zevsu jesu njegovi meseci. Verovatno svi njegovi veliki sateliti, Ija, Evropa, Ganimed i Kalisto, sadrže ogromne okeane tečne vode ispod ledene kore. A možda si i sam primetio da gde god smo na Zemlji našli tečnu vodu našli smo i život.

Dakle, ledeni meseci Jupitera su verovatno najbolja mesta za potragu za životom u čitavom solarnom sistemu.

Pa ipak, kada je sniman ovaj video (dole) početkom 2016, oko Jupitere i njegovih meseci nije bilo kosmičkih letilice. Zapravo tamo ih nije bilo godinama. Poslednja kosmička sonda koja je posetila Jupiter bila je NASA-in 'New Horizons' 2007. Mars se proučava orbiterima i roverima, pre par godina smo dobili slike Plutona iz blizine, a ipak Jupiter nismo videli izbliza gotovo čitavu deceniju. Šta se to događa?

Deo problema je što se Jupiter nalazi stvarno daleko, i potrebno je dugo vremena da se stigne do tamo.


https://www.youtube.com/watch?time_continue=17&v=pnHc_87A7_U&feature=emb_logo

Koliko dugo? Pogledajmo sve kosmičke letelice koje su se ikada otisnule na ovo putovanje.

Prva kosmički brod koja je ikad prešao zalev između Zemlje i Jupitera bio je Nasin 'Pioneer 10'. Lansiran je 3. marta 1972. a stigao je 3. decembra 1973. To je ukupno 640 dana leta.

No 'Pioneer 10' je samo proleteo pored, na putu da istraži spoljnji Sunčev sistem. Proleteo je na 130.000 km od planete, snimio prve krupne fotografije Jupitera i onda nastavio u duboki kosmos još 11 godina pre nego što je NASA izgubila kontakt.

'Pioneer 11' je poleteo godinu dana kasnije, pa je i stigao godinu dana kasnije. Putovanje je izveo za 606 dana, a proleteo je znatno bliže Jupiteru, unutar 21 000 kilometara, posetivši kasnije i Saturn.

Sledile su kosmičke sonde 'Voyager''Voyageru 1' je trebalo samo 546 dana, stigao je 5. marta 1979, a 'Voyageru 2' 688 dana.

NASA je sa Esom 1990. lansirala sondu 'Ulysses' sa namerom da istraži Sunce. Da bi pogodina odgovarajući nagib orbite, morala je da proleti pored Jupitera, i to dvaput! Stigla je do planete za samo 490 dana, jer je bila najbrža do tada lansirana sonda sa Zemlje. Proletela je na 408.000 km

j2
Nasina sonda 'Juno' lansirana 6. avgusta 2011, a do Jupitera je stigao 4. jula 2016.

Dakle, ako moraš da samo proletiš pored Zevsa, trebaće ti oko 500-650 dana da izvedeš putovanje.

Ali ako zapravo želiš da usporiš i uđeš u orbitu oko Jupitera, moraćeš da izvedeš mnogo sporije putovanje. Prva sonda koja se ikada ušla u orbitu oko Jupitera bila je Nasina kosmička letilica 'Galileo', koja je lansirana 18. oktobra 1989. godine.

Umesto da se u pravoj liniji uputi prema Jupiteru, napravila je dva manevra gravitacione asistencije uz pomoć Zemlje i jedan uz pomoć Venere kako bi pokupila brzinu, i napokon stigla do Jupitera 8. decembra 1995. To je ukupno 2242 dana.

Zašto je 'Galileu' trebalo toliko vremena da stigne do Jupitera? To je zato što moraš da letiš dovoljno sporo da kad dođeš do Jupitera možeš da zapravo uđeš u orbitu oko planete a ne da samo proletiš pored.

A onda, nakon ovog dugog razdoblja Jupiterlessnessa, stigla je još jedna kosmička sonda do džinovske planete i ušla u njenu orbitu. Sonda 'Juno' je lansirana je 5. avgusta 2011. godine i nakon leta po unutarnjosti Sunčevog sistema, povećavala dovoljno brzinu za putovanje do Jupitera. Ponovo je proletela pored Zemlje u leto 2013, da bi ušla i jovijanski sistem 4. jula 2016. Ukupno vreme leta: 1795 dana.

Konačno smo ponovo dobili kosmičku letilicu koja promatra Jupiter i njegove mesece.

Ovo je navodno tek početak. U pripremi je još nekoliko misija na Jupiter. Evropska kosmička agencija bi trebalo da 2022. lansira misiju 'JUpiter ICy moons Explorer' (JUICE), kojoj će trebati gotovo 8 godina da do 2029. stigne do Jupitera.

Nasina 'Europa Clipper' (prethodno poznata kao 'Europa Multiple Flyby Mission') verovatno će biti lansirana oko 2024. i provesti svoje vreme u orbiti oko Evrope, pokušavajući da nam razlasni Evropino okruženje. Verojatno neće moći da otkrije bilo kakav život dole, ispod leda, ali otkriće točno mesto gde okean započinje.

Dakle, koliko treba vremena da se dođe do Jupitera? Otprilike 600 dana ako želiš da samo proletiš i ne planiraš da ostaneš, ili oko 2000 dana ako želiš da stvarno uđeš u orbitu.

j3

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 13 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 15 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 16 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 18 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 1 dan ranije

Foto...