Tamo iz atmosfere, poput kiše, padaju dijamanti veličine 1–2 cm. Ne, nisam u LSD–tripu, samo čitam da su Nasini naučnici utvrdili da Saturnova atmosfera stvara preko 1000 tona dijamanata godišnje.
Ništa nije gore (bolje?) ni na Saturnu.
To novo otkriće prezentirali su Kevin Baines sa univerziteta Wisconsin–Madison i Mona Delitsky iz California Speciality Engeneeringa na godišnjoj konferenciji Američkog astronomskog društva. Iako istraživanja još nisu javno obelodanjena, drugi planetni eksperti su preliminarno potvrdili otkriće Bainesa i Delitskyjeve. Raymond Jeanloz, jedan od naučnika koji su predvideli da su atmosfere Neptuna i Urana „kao rođene“ za formiranje dijamanata, smatra da je idaja o dijamantskoj kiši na Jupiteru i Saturnu „osetljiva“.
Kada bi Saturn i Zemlja ležali jedan pored drugog na orbiti izgledali bi ovako. Jupiter je još 10% veći od Saturna.
Treba da se podsetimo da su te dve planete gasoviti džinovi sa poluprečnicima oko 10 puta većim od Zemljinog. Jupiter ima prečnik od 140.000 km a Saturn oko 120.000 km. Niko sa sigurnošću ne može da kaže da li imaju čvrstu koru, ali je sigurno da imaju mala, kamena jezgra. Glavni sastojak obe planete, za sada, jeste vodonični gas. Nije nam poznato kolika je debljina Jupiterove ili Saturnove atmosfere, ali je sigurno da se radi o desetinama hiljada kilometara. To je jako mnogo, ako se setimo da je Zemljina atmosfera debela samo 100 km.
Dijamantska kiša na Jupiteru i Saturnu započinje u gornjim slojevima atmosfere. Munje paraju metanske slojeve, pretvarajući ga u gar (ugljenik). Kako garež pada, pritisak raste, i pretvara ga u grafit. Nakon što propadne sledećih otprilike 6000 km, pritisak raste toliko da se grafit pretvara u dijamante. Oni zatim padaju sledećih 30–40 hiljada km (niko ne zna na kojoj dubini se nalazi Saturnovo ili Jupiterovo jezgro) – skoro triput više nego što je prečnik Zemlje – dok ne padnu na jezgro. Tu su temperatura i pritisak verovatno toliko visoki da se dijamanti ponovo pretvaraju u more tečnog ugljenika.
Na ovom mestu, američki novinar koji je preneo ovu vest, postavio je tipično američki tupavo i nesuvislo pitanje: Bili mi mogli ikako da pošaljemo neku sondu koja bi te dijamante donosila nama na Zemlju? Ne želim da širim ovu temu, ali ne mogu da izdržim da ne kažem: iz ovog njegovog pitanja se lepo vidi karakter i nivo ne samo tog novinara ili kuće za koju radi, već plitkoumnost čitave jedne nacije koja prema rečima njihovog predsednika Obame „već 70 godina pretenduje da bude lider čovečanstva“. Nije onda ni čudo što čitavo to čovečanstvo danas uživa ovako kako uživa u specijalitetima njihove kuhinje...
Elem, pita se on da li bi mogli da dopeljamo nešto od svog tog kamenja koje pljušti tamo ovde nama, kući, ali su mu stručnjaci onda „objasnili“ da i ako bi to bilo moguće to bi bilo jako skupo i da ideja nije jako pametna ...
Sad sam se setio jedne vesti iz 2012. godine da su naučnici sa Yela otkrili jednu planetu, super–Zemlju (55 Cancri e), čija se jedna trećina sastoji od dijamanata, a ispod je fotografija nedavno otkrivene oluje na Saturnu – nazvana Ružom Saturna – koja ima prečnik kao dve Zemlje, i verovatno takođe proizvodi mnogo dijamantske kiše.
Jupiii, bogati smo, samo mi to i ne znamo!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
