Ipored svih prošlogodišnjih najava "da posle ONAKVOG leta, zima MORA da bude oštra i duga", ove godine se nešto nismo nagledali snega. Bar ne mi s Novog Beograda – bio je jedan kijamet, i to je bilo to. Doduše, pokušala je baba Marta da nešto popravi, ali je sve to bilo nedovoljno da se promeni čitava slika o ovoj zimi kao godišnjem dobu bez snega.
Šteta, jer je to stvarno jedno čudo koje nam pada na glavu s neba. Kažem čudo, jer sam siguran da mnogi o toj vrsti padavina ne znaju skoro ništa. Da bacimo malo pogled na sneg, i pogledamo neka fakta u vezi s njim. Ako nam nije padao ove godine, da bar budemo spremni za dogodine.
Pogled na Novi Beograd od pre 12.000 godina. Vidi se zgrada tadašnje Opštine, koja i danas postoji
- Sneg je mineral, baš kao i dijamant ili so.
- Profesori su nas lagali u školi: većina pahuljica ne izgleda onako čipkasto ukrašena kako ih deca u vrtiću isecaju od papira. Pahuljice su najčešće grudvice takvih savršenih simetričnih kristala slepljenih zajedno.
- Nema dve iste? Još jedna laž! U početnim fazama svog nastajanja, većina kristala je skoro identična, a i neke potpuno formirane su prilično slične.
- Kristali snega mogu da budu 50 puta većeg prečnika od debljine, tako da i kristali dobijeni i u laboratorijama, koji mogu da imaju prečnik od nekoliko santimetara, generalno su daleko tanji od lista papira.
- U središtu skoro svake snežne pahuljice nalazi se trunčica prašine, koja može da potiče od bilo čega – od vulkanskog pepela do čestice iz svemira.
- Kako kristal raste oko te čestice, njegov oblik zavisi od temperature, vlažnosti i vetra; istorija svake pahulje koja padne na Zemlju, ispisana je u njenom složenom obliku.
 |
|
Oblik snežne pahuljice najviše zavisi od temperature na kojoj nastaje. Ovaj tip pahuljice, nazvan "podeljena ploča", nastaje na mestima gde se temperatura spušta ispod –15 stepeni Celzijusa.
|
 |
|
Dendritske pahuljice se pojavljuju kada je spoljnja temperatura između –1°C i –3°C.
|
 |
|
Naučnicima još nije do kraja jano zbog čega temperatura toliko utiče na formiranje kristala i stvara toliko različitih formi pahulja.
|
 |
|
Za ovakav tip šupljeg kristala potrebna je temperatura od preko –5°C
|
 |
|
Naučnik i fotograf Kenneth G. Libbrecht, upravnik katedre za fiziku na California Institute of Technology (Caltech), proučava pahuljice "u divljini", i proizvodi ih za sebe u kontrolisanim uslovima.
|
- Sveže napadani sneg tipično sadrži od 90 do 95 procenata vazduha, što takav sneg čini odličnim toplotnim izolatorom.
- Snežne oluje – mećave sa vidljivim munjama – jako su retka pojava. Međutim, neki naučnici smatraju da su sve munje rođene u snegu, samo što ga mi ne vidimo: ledeni kristali u oblacima se sudaraju i proizvode elektricitet.
- Prema knjizi Ginisovih rekorda, najveća pahulja ikada izmerena pronađena je u Fort Keoghu, u Montani, 1887. godine. Imala je prečnik od 38 santimetara.
- Povremeno može da se pročita da je padao crveni, žuti ili čak crni sneg, što je verovatno posledica polena, prašine ili pepela i čađi.
- Nikad ne jedi crven sneg, čak ni kada miriše na sveže ubranu lubenicu, jer ta boja potiče od posebne vrste algi (Chlamydomonas nivalis) koje rastu u ledu. Takav sneg ima divan ukus, ali će kasnije to da vam se osveti.
- Zbog naše strasti za skijanjem i snowboardingom, broj stradalih u snežnim lavinama u svetu svake godine rapidno raste. U Americi je na takav način prošle godine poginulo 270 ljudi.
- Nema potrebe da šapućemo: vikanje, galama, pucnjevi iz oružja, nisu u stanju da pokrenu lavine.
- Najbelje mesto u Americi jeste Vldez, na Aljasci – svake godine tamo u proseku padne 10 metara novog snega.
- Začudo, na polovima nikada ne pada puno snega. Većina mećava koje vidimo na TV potiču od starog snega koga vetar nosi tamo–amo.
- Na Antakrktiku, tvrda i ravna snežna površina odbija zvučne talase neverovatno efikasno. Neki istraživači su pričali da su mogli jasno da čuju ljudske glasove kilometrima daleko.
- Ne verujte urbanim legendama da Inuiti (Eskimi) imaju stotine reči za sneg. Mnogi lingvisti kažu da postoji mnogo inuitskih dijalekata pa otud dolazi zabune; imaju isto toliko reči koliko i Evropljani za recimo ljubav.
- Wilson A. "Snowflake” Bentleyje snimio prve hotografije snežnih kristala1885. kačeći fotoaparat za mikroskop, dok je pahuljice pomerao mašući krilom ćurke. Nakon što je načinio preko 5.000 zadivljujućih kristala, umro je od upale pluća.
- Previše snega može da dovede čoveka u stanje ludila. Pibloktoq, malo poznata histerija, uočena je kod ljudi koji žive na Arktiku, može da izazove široki stepen simptoma, uključujući eholaliju (besmisleno ponavljanjereči) ili šetanje po snegu bez odeće.
- I na kraju: prema teoriji "Snowball Earth", u doba proterozojskog eona pre oko 600 miliona godina, naša planeta je čitava bila pokrivena snegom i ledom. Drugi sumnjaju u to, jer veruju da nijedan složeni tip organizama nebi mogao da preživi takve uslove. Sem ameba i Srba...
Dve knjige D. Dragovića na prodaju
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
