Sprema se nov predlog definicije planete. Ako bude usvojen, imaćemo na stotine planeta u Sunčevom sistemu.

Februara 1930. godine mladi američki astronom Klajd Tombo, nakon što je mesecima snimao i zatim poredio stotine hiljada svetlosnih izvora zabeleženih na fotografskim pločama, uočio je jednu posebnu svetlu tačkicu. Iz njenog kretanja zaključio je da se radi o dugo traženom objektu, o devetoj planeti Sunčevog sistema. Vest o novoj planeti obišla je svet, a Klajd Tombo je stekao globalnu slavu. Nova planeta je, nakon duge rasprave i posle niza predloga konačno dobila ime Pluton, po rimskom bogu podzemnog sveta.

Pluton

Ali naredna istraživanja su sve ubedljivije ukazivala na neke neobične karakteristike Plutona u poređenju sa ostalom familijom planeta. Pokazalo se da je Pluton prilično malo telo, manje čak od našeg Meseca (Plutonov prečnik iznosi 2374 km, a Mesečev 3462 km). Sem toga njegova orbita se upadljivo razlikovala od orbita ostalih planeta. Ona je naglašeno eliptična i pod velikim uglom obilazi Sunce. Sve je to izazivalo sumnju u planetarni status Plutona i vremenom su se pojavili sve glasniji zahtevi da se Pluton svrsta u neku drugu kategoriju tela Sučevog sistema. Decenijama se o tome vodila oštra polemika koja je kulminirala na zasedanju generalne skupštine Međunarodne astronomske unije 2006. u Pragu. Na tom čuvenom zasedanju bilo je onih astronoma koji su se zalagali za preciznu i usku definiciju planete, koja bi samim tim dovela do ugrožavanja statusa Plutona kao planete Sunčevog sistema. Nasuprot njima stajala je moćna grupa astronoma koja je zahtevala donošenje mnogo liberalnije definicije planete. Ali usvajanje takve definicije izazvalo bi povećanje broja planeta jer su i neka druga tela imala slične karakteristike kao Pluton pa bi logično bilo da i ona dobiju status planete. U to vreme već je bilo otkriveno novo telo u dubini Sunčevog sistema, prilično velikog prečnika (2003 UB313, kasnije nazvan Eris, prečnika 2326 km) . Sem toga, i Ceres, najveće telo glavnog asteroidnog pojasa, sa prečnikom od preko 900 kilometara, sfernog oblika, trebalo bi da bude planeta, a ne asteroid. Jedna grupa astronoma izašla je sa predlogom da čak 12 tela dobiju status planete – sve tadašnje planete plus Ceres, Eris i Haron (Plutonov satelit). Pobornici uže definicije su negodovali, jer se očekivalo otkriće i drugih velikih tela iza Plutona pa bi, kako su smatrali, takva definicija dovela do toga da mi zapravo i ne znamo koliko planeta u Sunčevom sistemu postoji, a broj planeta bi se sa novim otkrićima samo uvećavao do neslućenog broja.

Neki su predlagali da se uvede „kulturološka“ definicija po kojoj bi se u Sučevom sistemu zadržalo devet planeta iz istorijskih razloga. Naime, već su svi naučili u školama da imamo devet planeta, pa bi u slučaju nove odluke bilo potrebno menjati hiljade udžbenika nakon čega, kako su tvrdili, više niko zapravo ne bi znao koja tela su planete i konačno šta to planeta jeste.

Postojao je i snažan američki lobi koji je nastojao da Pluton svakako zadrži status planete. Naime, Pluton je jedina „američka“ planeta, jedina koju je otkrio neki američki astronom.

Drugi su opet osporavali takve stavove jer jednostavno u Sunčevom sistemu treba konačno uvesti red, što i jeste jedan od zadataka astronomije – bar što se definicije i kategorizacije nebeskih tela tiče.

O svemu tome vodile su se žučne rasprave. Problem je što nije ni malo lako jasno formulisati definiciju planete. U Sunčevom sistemu ne postoje objekti koja su po svojoj prirodi jasno izdvojena u neku kategoriju nebeskih tela. Kako tačno, precizno i bez ikakve dvojbe napraviti razliku između recimo asteroida i meteorita? Ne postoji u prirodi jasna granica koja jedna tela svrstavaju u asteroide, a druga u meteoroide. Da i ne spominjemo problem sa kojima će se astronomi tek suočiti kada se budu bolje upoznale karakteristike tamnih tela koja vršljaju oko drugih zvezda.

Na kraju je ipak usvojena je definicija planete koja glasi:

 «Planeta» je nebesko telo koje
(a) se nalazi u orbiti oko Sunca,
(b) ima toliku masu da je u stanju da sopstvenom gravitacijom nadvlada dejstvo sila čvrstog tela tako da se nalazi u hidrostatičkoj ravnoteži i poprima (približno) okrugao oblik, i
(c) koje je raščistilo okolinu duž svoje orbite.

Po toj definiciji u Sunčevom sistemu postoji osam planeta (Merkur, Venera, Zemlja, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun). Uvedena je nova kategorija nebeskih tela: planeta patuljak u koji su svrstani Pluton, Ceres, Eris... Zašto Pluton nije planeta? Pa zato što on ne raščišćava svoju putanju, tj. nije dovoljno masivan da vlada tom putanjom.

I tako je problem rešen, za jedno vreme.

Međutim, nisu svi bili zadovoljni glasanjem i uskoro je započela kampanja ispravljanje definicije planete. Neki zato što i dalje smatraju da Pluton treba da bude planeta, drugi, s više razloga, zato što ni nova definicija nije ni blizu savršenstva.

O nekim takvim razmišljanjima pisali smo 2009. godine, a prema magazinu Astronomy, grupa američkih naučnika na čijem čelu se nalazi Kirby Runyon sa Johns Hopkins Univerziteta ovih dana je pripremila predlog nove definicije planete. Oni kažu kako nije logično da se o statusu nekog tela vodi računa o njegovim orbitalnim parametrima, već o njegovim geofizičkim i geološkim karakteristikama. Neka tela treba svrstati u kategoriju planeta, kažu oni, zbog toga što ona po svojoj prirodi to jesu. Sem toga, napominju, ni neka druga tela koja računamo u planete nikako ne poštuju sadašnju definiciju jer nisu isključivo dominantna na svojoj orbiti pošto je dele sa nekim drugim telima. Recimo Zemlja, Jupiter, Mars itd. - su tela koja dele svoje orbite sa brojnim asteroidima.

Po definiciji ove američke grupe astronoma, ne samo Pluton, već i brojna druga tela, kao što su Jupiterov satelit Evropa, zatim Ceres, pa čak i naš Mesec treba proglasiti planetama. Prema predloženoj definiciji status tela ne bi se određivao prema eksternim karakteristikama tela, kao što je to da li je telo očistilo svoju orbitu, već bi sistematizaciju treba napraviti prama geofizičkim karakteristikama nebeskog tela. Nova definicija planete bi otprilike glasila:

Planeta je telo manje mase od zvezde tako da ne izaziva nuklearnu fuziju, ali sa gravitacijom dovoljno moćnom da telo oblikuje u sferni oblik.

Naravno, ukoliko bi ovakva definicija bila konačno prihvaćena u Sunčevom sistemu bismo imali ne osam ili devet planeta već preko stotinu - s tendencijom povećanja tog broja kako se budu otkrivala i nova tela u Sunčevom sistemu.

Kako stvari stoje, sadašnja definicija planete će se jednog dana svakako menjati, ako ni zobg čeg drugog ono zbog novih saznanja, novih otkrića, posebno onih oko drugih zvezda.

Priča o Plutonu