Fizika

Šta je to posebno u LEO orbiti?

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: utorak, 14 mart 2017 09:11
Autor Draško Dragović

leo3Početkom pedesetih, sa „Sputnjikom“ i programima „Vostok“ i „Mercury“, ljudi su počeli da upoznaju Zemlju i iz treće dimenzije. Sve misije su dospevale u tzv. Nisku orbitu oko Zemlje (LEO). Vremenom, sa programom „Apollo“ i deep-space misijama sa automatskim letilicama (poput misija „Voyager“ i sl.), započeta su putovanja i dalje, ka Mesecu i drugim planetama Sunčevog sistema.

Opširnije: Šta je to posebno u LEO orbiti?

Otkriće atoma

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: ponedeljak, 13 mart 2017 18:15
Autor Draško Dragović

DaltonPre više godina otac i ja smo napisali veliku enciklopediju o nekim velikim prnalascima i otkrićima koja su zasigurno uticala na pravac razvoja naše civilizacije. Knjigu smo podelili u dva toma, a svaki od njih na poglavlja posvećena kosmosu, fizici, matematici, hemiji, elektrotehnici, istoriji Zemlje, geografiji, antropologiji, nekim interesantnim pronalascima, itd. Pošto smo se sami finansirali našli smo sredstva za štampanje samo prvog dela knjige i ona se i sad može kupiti na sajtu. Druga knjiga nikad neće ugledati svetlost dana. Zato povremeno na ovaj način prenesem neku priču da ih bar neko pročita i ne ostanu neispričane.

Opširnije: Otkriće atoma

Mogu li ’Junonini’ solarni paneli da se iskoriste na Zemlji?

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: petak, 03 mart 2017 17:46
Autor Draško Dragović

j1Svi smo pročitali da su „Junonini“ solarni paneli „majstori“ za konvertovanje solarne energije u struju. Ako su tako dobri na 800 miliona kilometara, kakvi li bi bili tek ovde na Zemlji? Ipak, znamo da ih ni (naj)bogati Amerikanci ne koriste na svojim rančevima. Zašto?

Opširnije: Mogu li ’Junonini’ solarni paneli da se iskoriste na Zemlji?

Doplerov efekat

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: sreda, 15 februar 2017 20:18
Autor Ivan Stamenković

slika3Doplerov efekat je veoma važna pojava u fizici, koja je veoma zanimljiva i važna i astronomima. Reč je o tome da frekvencija mehaničkog ili elektromagnetnog talasa ima drukčiju vrednost koju zapaža prijemnik u odnosu na vrednost koju emituje predajnik, ako se se izvor i prijemnik kreću jedan u odnosu na drugog.

Opširnije: Doplerov efekat

Struktura kosmosa

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: sreda, 08 februar 2017 18:18
Autor Petar Grujić

sk2

Pod strukturom nekog fizičkog sistema podrazumevamo raspored njegovih gradivnih elemenata. Šta se pod ovim poslednjim podrazumeva mora se unapred definisati. Kada se radi o svemiru, za osnovni element uzimamo galaksije poput naše (Galaksija). Strukt

ura zavisi od vrste interakcije između elemenata. Sistem bez inter-akcije nema strukturu, kao što je, približno slučaj sa gasnim helijumom, na pr.  Najjednostavnija struktura nepokretnih elemenata koji se međusobno odbijaju (repulzivna sila) bila bi ona gde se elementi nalaze na rogljevima kocke, tzv kubna rešetka, kakvu ima, na pr. kuhinjska so (NaCl).

Opširnije: Struktura kosmosa

Još članaka...

  1. Zemaljske orbite
  2. Tamna materija je možda manje grudvičasta nego što mislimo
  3. Može li vatra da gori u vasionskom brodu?
  4. O temperaturi