Kratka priča o metru, astronomskoj jedinici, svetlosnoj godini i parseku kao mernim jedinicama i o njihovoj primeni u astronomiji
Opširnije: Merenje dužina u astronomiji
Write comment (2 Comments) 
Do 17. veka mnogi učeni ljudi su smatrali da svetlost nema brzinu već da se prostire trenutno. Upalite vatru i ona se svuda vidi odjednom i istovremeno. Ali u 17. veku, nakon puno maštovitih i bezuspešnih pokušaja brzina svetla je konačno izmerena i time utvrđeno da je ona ograničena, tj. da se svetlosni zrak ne širi beskonačnom brzinom. Treba joj neko vreme da bilo gde stigne.
Opširnije: SVETLOST: Gde je svetlo noću? II deo
Write comment (0 Comments) 
Do 17. veka mnogi učeni ljudi su smatrali da svetlost nema brzinu već da se prostire trenutno. Upalite vatru i ona se svuda vidi odjednom i istovremeno. Ali u 17. veku, nakon puno maštovitih i bezuspešnih pokušaja brzina svetla je konačno izmerena i time utvrđeno da je ona ograničena, tj. da se svetlosni zrak ne širi beskonačnom brzinom. Treba joj neko vreme da bilo gde stigne.
Opširnije: SVETLOST: Gde je svetlo noću? I deo
Write comment (0 Comments) 
Težinu oblaka možemo utvrditi na dva načina. Prvi i najlakši je da procenimo (izmerimo) da je, na primer, na površini od 8 x 5 km palo 5 mm kišnice. To bi značilo da je palo oko 200.000 kubnih metara kiše, a to je teško oko 200.000 tona.
Opširnije: Kolika je prosečna težina oblaka?
Write comment (0 Comments) 
Jedna od najvećih misterija koja dolazi sa svemirskog teleskopa Džejms Veb su male crvene tačke (Little Red Dots - LRD). Bizarne, neobjašnjivi objekti koje je otkrio Džejms Veb, a koje, kao što ime kaže, podsećaju na sićušne crvene tačke. I još od prvih posmatranja i prvih analiza, one su u suštini postale jedna od glavnih misterija jer nemamo ideju šta su one. Postoje neke teorije koje ćemo ovde izložiti.
Opširnije: Male crvene tačke: čudni objеkti koje je otkrio Džejms Veb
Write comment (1 Comment) 
Jedan od najozbiljnijih izazova hipotezi Velikog praska koji se nedavno pojavio odnosi se na količinu prisutnog elementa litijuma. Količina litijuma je ključna predikcija teorije Velikog praska...
Opširnije: Problem s litijumom
Write comment (3 Comments) 
...Daleke zvezde namigujući trepere na vedrom noćnom nebu, a na nebeskoj sferi tu su još i Mesec, a i Sunce, nama najbliža zvezda. Sa izuzetkom Sunca, sve što možemo bez instrumenata opaziti na nebu je svetlost.
Opširnije: Priča o zvuku u fizici i tehnici
Write comment (0 Comments) 
Brzina svetla je velika, čak i suviše za Zemlju. Uzmite najveću dužinu na planeti, od jedne do te iste tačke oko ekvatora. To je Zemljin obim. Za jednu sekundu - za samo jednu jedinu sekundu - svetlosni zrak pređe taj put više od sedam puta! Jer brzina svetlosti je trista hiljada kilometara u sekundi! (zapravo: 299 792 458 m/s, ako kome baš treba malo preciznije), a obim planete na polutaru je 40.075 kilometara.
Write comment (0 Comments)
"Dajte mi oslonac i ja ću podići Zemlju!" Uzvik se pripisuje slavnom naučniku i najvećem grčkom matematičaru, Arhimedu iz Sirakuze[1] (287 p.n.e. – 212 p.n.e.). Plutarh piše: "Jednom je Arhimed napisao sirakuškom kralju Hieronu II, svom zemljaku i rođaku, da se određenom silom može pokrenuti bilo koji predmet. Zanesen snagom svojih dokaza, on je dodao, da bi mogao pokrenuti i samu Zemlju, kada bi mogao naći dobar oslonac."
Opširnije: Da li je Arhimed zaista mogao da podigne Zemlju?
Write comment (2 Comments) 
Fizika elementarnih čestica proučava osobine i interakcije najmanjih delova materije. Astrofizika proučava ono što se dešava u našem sveukupnom univerzumu. Astrofizičari žele da znaju šta je činilo rani univerzum i šta danas čini naš univerzum. Fizičari čestica žele da znaju da li postoje neotkrivene čestice.
Opširnije: Šta nam elementarne čestice govore o kosmosu
Write comment (4 Comments)
1 dan ranije
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
