Novi model kontinentalnih ploča daje nam uvid u istoriju Zemlje i pomaže da bolje razumemo zemljotrese i vulkane.
Da nema kretanja tektonskih ploča života na Zemlji ne bi bilo. Ili, kako reče Bil Brajson u svojoj „Kratkoj istoriji“, možda bi života i bilo, ali fudbala svakako ne bi. Zašto?
Zemljina površina je stalno menjala oblik tokom stotina miliona godina. Kontinenti su se formirali i nestajali, miglirali i povremeno se spajali i formirali superkontinent.
Zemljina površina se sastoji od džinovskih tektonski ploča koje su neprestano u pokretu. Brzina kojom se kreću ploče je ona brzina kojom rastu naši nokti. Na linijama dodira ploča, ploče guraju jednu drugu, podvlače se jedna pod drugu stvarajući nove planine i preobilikujući lice sveta. Ploče leže na usijanoj, rastopljenoj magmi.
U Nišu se prošle noći osetio zemljotres kao posledica potresa iz Rumunije, 12 km jugoistočno od Komandau, koji se nalazi u okrugu Kovasna na nadmorskoj visini od oko 1000 m, severno od Bukurešta, krajinji istok Karpatskog masiva (45.681°N 26.371°E, koordinate epicentra). Snaga potresa u epicentru5.6 stepeni po rihteru, na dubini od 148 km. Potres se desio 28. oktobra u 0:38:11 UTC, odnosno 2:38:11 po vremenu kada se osetio u Srbiji. Velika dubina hipocentra je razlog što se potres osetio na tako velikom području.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
