Devet hiljada godina pre nove ere ljudi su znali za bakar. I to je sve što se hemijskih elemenata tiče. Prošlo je puno vremena dok nisu otkrili još jedan, pa onda još jedan.
Na predlog UN, 2019. godina se u svetu obeležava kao Godina Periodnog sistema hemijskih elemenata, koji je 1869. godine osmislio ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev.
Stara tabela PSE, štampana na nemačkom jeziku, na papiru sa platnenom posteljicom, otkrivena je 2014. godine, u toku spremanja skladišnog prostora, navodi se u saopštenju sa univerziteta. Pronađena je među decenijski staroj laboratorijskoj opremi, hemijskim bočicama i smotuljcima starih nastavnih karata....
Azot u našoj DNK, kalcijum u našim zubima, gvožđe u našoj krvi, ugljenik u našoj piti sa jabukama su napravljeni u unutrašnjosti kolapsirajućih zvezda. Mi smo od zvezdanih pramenova "- Karl Sagan.
Evo divnog interaktivnog programa koji daje osnovne i najvažnije podatke o hemijskim elementima. Da je Mendeljejev danas živ umro bi od sreće. Link poslao Miša Bracić.
Nistatin je čest antigljivični lek namenjen lečenju infekcija usta, grla i creva koje izazivaju gljivice iz grupe Candida, ali šta je Astatin? Da li bi pomoglo kada bi rekao da ga ima na Zemlji ali da ga niko nikad nije video? Niti će! Ne zna se ni koje je boje! Samo ovi iz Mense znaju da se radi nešto o hemiji. Upoznajmo i mi ostali najvećeg fantoma na planeti.
Na običnoj temperaturi vodonik je gas bez boje mirisa i ukusa.... Ovakva rečenica može da se nađe u bilo kom udžbeniku iz neorganske hemije. Pominju se i druge fizičke ili hemijske osobine vodonika ali nigde ne možete naći da je to najstariji element u Vasioni, toliko star što već počinje da miriše na usatjalost...
Voda? Šta tu ima da se priča? Svi znamo o vodi sve što je bitno: da je to bezbojno hemijsko jedinjenje koje predstavlja osnovu svekolikog života na našoj planeti. U različitim formama ima je (da kažemo) 1,4 milijardi kubnih kilometara i pokriva bezmalo 70% Zemljine površine. Čak je otkrivena i u slobodnom kosmosu (doduše u vidu molekula), a relativno od skora i na nekim planetama (Marsu, Neptunu, Plutonu itd.) i njihovim satelitima (npr. Mesecu, Evropi, Titanu, Enceladusu itd.). I to je u glavnom to.
Istraživački tim astronoma, pretežno sa Ehime i Kjoto univerziteta u Japanu, je otkrio emisiju ugljenika u najudaljenijoj radio galaksiji do sada poznatoj u ranom svemiru. Koristeći fotoaparat za slabe objekte i spektrograf (FOCAS) na Subaru teleskopu, tim je posmatrao radio galaksiju TN J0924-2201, koja je udaljena 12,5 milijardi svetlosnih godina, i prvi put je izmerio njen hemijski sastav. Otkrivene su linije ugljenika što pokazuje da je značajan iznos ugljenika postojao pre 12,5 milijardi godina, manje od milijardu godina posle Velikog praska. Ovo važno otkriće doprinosi našem razumevanju hemijske evolucije Univerzuma i može da obezbedi tragove o hemijskoj prirodi ljudi, koji se sastoje od različitih elemenata kao što su ugljenik i kiseonik.
Ima već neko vreme od kako su naučnici shvatili da su najrasprostranjeniji elementi u kosmosu prosti gasovi poput vodonika i helijuma. Oni čine ogroman deo vidljive mase kosmosa, dok su ostali teži elementi zajedno daleko iza – njih ima samo oko 2%. Među pomenutim elementima, helijum je drugi najlakši i drugi najrasprostranjeniji, budući da čini oko 24% mase celokupnog vidljivog univerzuma.
