Približavaju se izbori, pa ću danas da pokušam nešto naizgled nemoguće: da spojim Svetsku izložbu 1889. u Parizu, Srbiju i kosmički lift. Drugim rečima, pokušaću nešto nemoguće, ali samo na prvi pogled...
Opširnije: Možemo li sa postojećom tehnologijom da napravimo kosmički lift?
Write comment (0 Comments) 
Tom brzinom (približno 670-ti deo brzine svetlosti) trebalo bi nam negde oko 6 milijardi godina!
(Koristim milje zbog ilustracije koju imam. 1 milja = 1,609 km)
Opširnije: Koliko bi nam trebalo da stignemo do najbliže crne rupe ako letimo 1 milion milja na sat?
Write comment (0 Comments) 
U fizici čestica i fizičkoj kozmologiji, Plankove jedinice su skup mernih jedinica definisanih isključivo u terminima četiri univerzalne fizičke konstante, na takav način da te fizičke konstante dobijaju brojčanu vrednost 1 kada se izraze u tim jedinicama.
Opširnije: Ima li išta kraće od Plankovog vremena?
Write comment (2 Comments) 
Astroarheološka otkrića nisu baš česta. Naročito ne na našim prostorima. Zato je ova priča posebna i predstavlja mali i skroman doprinos budućim istraživanjima i probijanju puta ovakvog otkrića do šire javnosti. Odakle onda da počnemo - možda najbolje od samih početaka mjerenja vremena?
Opširnije: Praistorijski sunčani sat sa Prokletija
Write comment (3 Comments) 
Na neki način, nisu li astronauti u 'Apollo' misijama kružili u isto vreme i oko Zemlje i oko Meseca, budući da Mesec kruži oko Zemlje?
Opširnije: Oko čega su kružili 'Apollo' astronauti?
Write comment (0 Comments) 
Sem retkih desničara, lično ne znam nikog ko otvoreno iznosi stav koji, simplifikovan u jednoj rečenici, iznosi tvrdnju da nije bilo vojske ne bi bilo ni kosmičkog istraživanja kakvo mi danas podrazumevamo. Floskule tipa 'žeđ za saznanjem', 'širimo granice', 'naša budućnost je tamo' i slične limunade su čist paravan. Prvi satelit, prvi čovek u orbiti, sve jače rakete, orbitne stanice, šatlovi, put na Mesec, kosmičke opservatorije, spektrometri, neflometri, mreže antena, ultraprecizne kamere, specijalni materijali, elektronika, procesori, računari, AI i da ne nabrajam dalje... sve je poteklo iz jedne glave sa hiljadu tela, koja razmišlja samo o jednoj stvari, slepa i gluva za sve ostalo. Bez razlike i bez izuzetka. Danas ću reći nešto o prvim koracima radio-astronomije... Nepotrebno je reći ko stoji iza svega.
Write comment (0 Comments)
Ne.
Kad bi te neko nekako preneo u neku pustu tačku između galaksija, ti bi 'video' svetlost iz nekoliko izvora. Stavio sam 'video' pod navodnike jer većina svetla ne bi bila u vidljivom spektru. Možda bi bilo bolje reći da bi ustvari mogao da 'detektuješ fotone' iz nekoliko izvora:
Opširnije: Da li je međugalaktički kosmos crn?
Write comment (0 Comments) 
Sedite u vozu, a on juri kroz polja i livade. Strelovitom brzinom hrlite napred vi, vaše stvari, svi vagoni, ceo voz. Zapravo ne baš ceo voz.
Write comment (11 Comments) 
Nisi siguran u razlike između GPS-a, ГЛОНАСС-a, Galilea i ostalih? Onda si na pravom mestu! I mene to interesuje, pa ću zato pokušati detaljno da objasnim pet najvećih globalnih navigacionih satelitskih sistema (GNSS) ponaosob i kažem ponešto o svim ključnim razlikama između vodećih navigaciona sistema.
Opširnije: Koje su razlike između 5 GNSS konstelacija?
Write comment (1 Comment) 
Astronomi su donedavno procenjivali da se Veliki prasak dogodio između 12 i 14 milijardi godina. Smatra se da je Sunčev sistem star 4,5 milijardi godina i da ljudi postoje samo par miliona godina. Astronomi procenjuju starost svemira na dva načina:
Opširnije: Kako znamo koliko je star svemir?
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
