Juče je održana simultana konferencija u štabu Evropske južne opservatorije u Garhingu kod Minhena i National Science Foundation u Vašingtonu.
Kao što možete videti, u najavi konferencije se zvanično, formalnim i hladnim rečnikom nauke kaže:
„ESO will hold a press conference on 16 October 2017 at 16:00 CEST, at its Headquarters in Garching, Germany, to present groundbreaking observations of an astronomical phenomenon that has never been witnessed before.“
Fizika elementarnih čestica proučava osobine i interakcije najmanjih delova materije. Astrofizika proučava ono što se dešava u našem sveukupnom univerzumu. Astrofizičari žele da znaju šta je činilo rani univerzum i šta danas čini naš univerzum. Fizičari čestica žele da znaju da li postoje neotkrivene čestice.
Jedne tople noći u leto 1975-te, našli su u Vašingtonu dvojica mladih fizičara. Rej Vajs (Rainer Weiss) i Kip Torn (Kip Thorne). Vajs je sa Masačusetskog Instituta za Tehnologiju u Bostonu, skraćeno MIT, a Torn sa Kalifornijskog Instituta za Tehnologiju u Pasadeni, koji ponekad zovu i CIT ali mnogo češće Kalteh (Caltech). Razlog njihovog dolaska je bio sastanak savetodavne grupe koju je NASA oformila za buduće korišćenje svemirskih misija u oblasti relativnosti i kosmologije....
Kao što se i očekivalo ove godine Nobelova nagrada za fiziku je dodeljena trojici američkih naučnika za njihov pionirski doprinos u detektovanju gravitacionih talasa.
Zamislimo, da sutra treba da nestanu svi ljudi sa ove planete, zajedno sa svim svojim tehničkim ostvarenjima, umetničkim delima, gradovima i putevima – da jednostavno čovek, i sve što je čovečanstvo ikad napravilo, nekim čudom iščezne.
Pišući nedavno jedno zanimljivo predavanje o budućim ekspedicijama sa ljudskom posadom na Mars, puno sam razmišljao o brojnim trivijalnostima koje će ih čekati tamo. Kako li će im izgledati lokalni kalendar, obzirom da godina na Marsu traje 687 naših dana? Da li će moći da prepoznaju "naša" sazvežđa na noćnom nebu? Kakve su stvarno boje tamo? Ima li ikakvih zvukova? Znam da je vazduh tamo jako razređen i drugačijeg sastava, ali ipak ... Rešio sam da to malo istražim. Podeliću to s vama.
Kada su fizičari počeli da govore o elementarnim česticama i kada su izgradili dovoljno moćne akceleratore u kojima su tragali za tim česticama broj novih čestica počeo je brzo da raste. Činilo se da je svet postajao sve komplikovaniji. Pronađeno je više od 200 elementarnih čestica. Fizika je bila suočena sa velikim problemom klasifikacije ovoliko velikog broja čestica. Jednom prilikom Enriko Fermi (dobitnik Nobelove nagrade) na pitanje o nekoj čestici svom tadašnjem studentu, budućem Nobelovcu, Leonu Ledermanu odgovorio je: „Mladi čoveče, kada bih mogao da zapamtim imena svih tih čestica bio bih botaničar.“
U ovom prikazu, probaćemo da bar donekle predstavimo rad i vizije američkog umetnika Donalda E. Davisa (1952). Ovaj neverovatni kreator je radio i sarađivao sa brojnim američkim i međunarodnim timovima, poput recimo Američkog geološkog društva (USGS), gde je za potrebe njihovog Astrogeološkog odseka pravio mape i 3D modele Meseca i ostalih planeta, koristeći u svojim radovima brojne filmove i snimke njihovih površina koje su pribavljale brojne svemirske sonde i teleskopi.
Spekuliše se da su istraživači uočili tanane varijacije u tkanini prostora koje su rezultat kataklizmičnog sudara dve neutronske zvezde.
