Posljednjih dana svjetski mediji izgleda okreću pažnju s jednih događanja na neka druga. Tko bi znao što se zaista krije iza američkih neuspješnih pokušaja i uspješnih obaranja NLOa iznad SAD. Sigurni smo u dvije stvari; Leteći tanjuri postoje. Oni su tu, sa nama, svakog dana.
Opširnije: Obaranja NLOa iznad SAD i Kanade
Write comment (1 Comment) 
U Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor u Kaliforniji naučnici su sa 192 lasera obasjali sa svih strana zlatnu kutijicu u kojoj se nalazio vodonik. Zlato se istopilo u plazmu na visokoj temperaturi koja emituje rendgenske zrake. Pritisak tih zraka sabio je vodonik kome je temperatura narasla na milione stepeni te je konačno došlo do delimične fuzije vodonika u helijum uz oslobađanje energije.
Opširnije: Kako ukrotiti fuziju?
Write comment (0 Comments) 
Svemir u trenutku nastaka
Ovo je vrlo zanimljivo pitanje. Zapravo sve u vezi nastanka svemira spada u najznačajnija i najzanimljivija pitanja koja postoje. Sam proces dolaska do odgovora ima istoriju dugu više od jednog veka – ako ne računamo na razne pretpostavke koje su postavljane još u rano vreme, tj. od starih Grka.
Opširnije: Koliki je svemir bio u vreme Velikog praska?
Write comment (2 Comments) 
Ovako: uzmete 600 miliona tona vodonika i termički ga obradite na oko 10 miliona stepeni ili više. Posle kuvanja ostane vam 596 miliona tona helijuma, a ostalo, 4 miliona, ispari. Mislim, to što ispari je suva energija. Tako je bar u Suncu. Sunce svake sekunde isporuči u prostor toliku energiju od koje samo delić, nekoliko milijarditih delova, dospe do Zemlje i od te energije mi živimo. Mi, čitav živi svet planete.
Write comment (0 Comments)
Dok je pažnja zemaljskih astronoma usmerena prema malo vidljivoj kometi C/2022 E3 (ZTF), koja će 1. februara proći pored Zemlje na udaljenosti od oko 42 miliona km, u svoj perihel oko Sunca ulazi kometa 96P/Machholz.
Opširnije: Kometa 96P/Machholz prolazi pored Sunca
Write comment (0 Comments) 
Šta o Univerzumu otkriva 50 detektovanih događaja gravitacionih talasa.
Opširnije: Udruženi gravitacioni detektori LIGO-Virgo-KAGRA
Write comment (0 Comments) 
Adrian Jelić, učenik STŠ, Slatina, poslao je svoj rad:
ELEKTROMAGNETSKI VALOVI
Opširnije: Elektromagnetni valovi
Write comment (1 Comment) 
Zašto džinovske planete rotiraju mnogo brže od terestričkih (čvrstih poput Zemlje) planeta u Sunčevom sistemu?
Opširnije: Zašto džinovske planete rotiraju mnogo brže
Write comment (0 Comments) 
... Ali ludnica tek počinje. Pazite, imate jezgro atoma i elektron koji obilazi oko njega, ali u tom svom kretnju elektron se nalazi na mnogo mesta – istovremeno. Još jednom: u istom momentu je na mnogo mesta (što je odlično jer da nije tako, kaže Kaku, kosmos bi se dezintegrisao). U tom svom plesu elektron formira elektronski oblak. E sad ovde nastaje prava magija, veća od bilo koje druge opisane u najfantastičnijim romanima.
Opširnije: Haos i ludilo - nastavak
Write comment (11 Comments) 
Kad pogledamo zvezde na noćnom nebu ne vidimo nikakve zrake koji izviru iz njihovih središta, ali ipak često crtamo zvezde sa tim kracima. I simbol zvezde je šiljat. Interesantno u tome je što takvi zraci uopšte ne postoje – iako se i na fotografijama vide.
Opširnije: Otkud oštri, šiljati zraci na fotografijama JWST?
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
