Dok je pažnja zemaljskih astronoma usmerena prema malo vidljivoj kometi C/2022 E3 (ZTF), koja će 1. februara proći pored Zemlje na udaljenosti od oko 42 miliona km, u svoj perihel oko Sunca ulazi kometa 96P/Machholz.
Opširnije: Kometa 96P/Machholz prolazi pored Sunca
Write comment (0 Comments) 
Šta o Univerzumu otkriva 50 detektovanih događaja gravitacionih talasa.
Opširnije: Udruženi gravitacioni detektori LIGO-Virgo-KAGRA
Write comment (0 Comments) 
Adrian Jelić, učenik STŠ, Slatina, poslao je svoj rad:
ELEKTROMAGNETSKI VALOVI
Opširnije: Elektromagnetni valovi
Write comment (1 Comment) 
Zašto džinovske planete rotiraju mnogo brže od terestričkih (čvrstih poput Zemlje) planeta u Sunčevom sistemu?
Opširnije: Zašto džinovske planete rotiraju mnogo brže
Write comment (0 Comments) 
... Ali ludnica tek počinje. Pazite, imate jezgro atoma i elektron koji obilazi oko njega, ali u tom svom kretnju elektron se nalazi na mnogo mesta – istovremeno. Još jednom: u istom momentu je na mnogo mesta (što je odlično jer da nije tako, kaže Kaku, kosmos bi se dezintegrisao). U tom svom plesu elektron formira elektronski oblak. E sad ovde nastaje prava magija, veća od bilo koje druge opisane u najfantastičnijim romanima.
Opširnije: Haos i ludilo - nastavak
Write comment (11 Comments) 
Kad pogledamo zvezde na noćnom nebu ne vidimo nikakve zrake koji izviru iz njihovih središta, ali ipak često crtamo zvezde sa tim kracima. I simbol zvezde je šiljat. Interesantno u tome je što takvi zraci uopšte ne postoje – iako se i na fotografijama vide.
Opširnije: Otkud oštri, šiljati zraci na fotografijama JWST?
Write comment (0 Comments) 
Da bi se nosio sa eksponencijalnim rastom podataka koji će ubrzano nastaviti da se povećavaju zbog kvantnog računarstva, digitalizacije i sličnih stvari metrički sistem posle tri decenije dobija svoje prvo ažuriranje. Istovremeno, ova količina podataka počinje da se približava najvišem opsegu prefiksa koje trenutno koristimo.
Opširnije: Proširenje opsega SI prefiksa
Write comment (0 Comments) 
Radiotalase, isto kao i svetlosne, koristimo da bismo "gledali" objekte u kosmosu. Možemo li da "gledamo" i pomoću drugih talasa?
Opširnije: Elektromagnetni talasi
Write comment (2 Comments) 
Kratka priča o tome kako na avionskim krilima nastaje sila uzgona i kako ona utiče na let vazduhoplova
Opširnije: Kako to avion leti?
Write comment (3 Comments) 
Bilo je to davnih ’60ih godina prošlog veka. Situacija u svetu na geopolitičkom planu je bila dosta napeta. Odmah po završetku WWII, nehi tihi rat je ostao da lebdi u vazduhu ali ovaj put između zemalja pobednica u WWII. Moralo je da se zna ko je No.1 u toj velikoj pobedi. Sva ta napetost u sistemu I konstantna neizvesnost ko će prvi pritisnuti crveno dugme, zapravo su izrodile I neke dobre stvari za nauku I čovečanstvo. Jedna od pozitivnih stvari koja je proizašla iz te svetske frke je zapravo ubrzan razvoj svemirskog programa, iz koga su kasnije proizašli I drugi benefiti (dehidrirana hrana na primer).
Opširnije: Otkriće gama bljeskova
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
