Istorija

Dobro iskorišćena šansa

Sagan500 

„Kada je moj muž umro, pošto je bio toliko poznat i znan po tome što nije vernik, mnogi ljudi su mi prilazili – to se još uvek ponekad dešava – i pitali me da li se Karl na kraju promenio i počeo da veruje u zagrobni život. Često me pitaju, da li mislim da ću ga ponovo videti.

 

Napredovanje čovečanstva kroz istoriju u snalaženju u prostoru

1

Google maps nije uvek postojao! Sada sa njim izgleda kao da nam je svet na dlanu. Sve je tu. U našem džepu. Samo pitamo i on nam da odgovore na sve, kako od tačke A do tačke B pešice, kako gradskim prevozom, kako kolima najkraćim putem, kako kolima najlakšim putem i kako kolima najekonomičnijim putem. Jel sam propustio nešto? Pa naravno. I pored toga što nas gmaps dovede do same destinacije, postoji i Google street koji dodatno pomaže da na telefonu vidimo fasadu traženog objekta. Sve servirano i sažvakano umesto nas. Mi samo treba da kliknemo. Ali nekima i to bude teško pa kad im kažem gde je Letenka na Fruškoj Gori i pošaljem link sa iscrtanom rutom, čuj mene rutom, rutama do Letenke, ljudi kažu, ma to mi komplikovano, ajde me sačekaj kod Beočina ili kod lokomotive u NS...

 

Iz burne i dramatične istorije naše planete: Doba velikog izumiranja (2)

13 razvoj zivotaCrop
Doba Perma – doba velikog izumiranja
Obrada dela 9. epizode  TV serijala “KOSMOS”
prof. dr  Neil deGrasse Tyson
 
Nastavak priče: ...Nešto pre 250 miliona godina počinje doba Perma, (koje nosi naziv po oblasti u Uralskim planinama u kojoj se nalazi najviše dokaza iz tog doba), koje će okončati najveći izumiranjem u istoriji života na Zemlji.....
 

Mehanizam iz Antikitere

Antikitera 1crop

Sećam se kako je pre nekoliko godina (ili više?) u svim svetskim medijima odjeknula vest da je sasvim slučajno u moru kraj Krita otkriven 'najstariji kompjuter i mehanički kosmos' i to iz II veka p.e. Sećam se da je i u AM bilo nekoliko textova o tome i sve to je bilo jako čudno. Za one kojima je to promaklo, evo ponovo da kažem nešto o tome...

 

Hmm: Gagarin ili špijunski satelit?

1Iako je 12. april dan koji su do sada Ujedinjene nacije uredno slavile kao međunarodni Dan leta čoveka u kosmos, opšta histerija koja trenutno vlada u svetu a posebno u Evropi zbog ruske intervencije u Ukrajini dovela je do toga da se ove godine taj dan u medijima ni ne pomene. A povod za praznovanje je neverovatan: tog dana je Gagarin poleteo u kosmos i nagovestio jednu potpuno novu eru. Međutim, on je bio Rus i to je dovoljno da se čak i takav istorijski datum zaboravi... Na moju žalost, tome se pridružila i moja zemlja, ali šta ćeš... takva je politika, takav je današnji svet

 

Astronomija Arapa

ASTRONOMIJA 13 pages 30 33 1Islamski učenjaci su dali znatan doprinos razvoju astronomije. Za vreme srednjeg veka kada je evropska nauka doživela sunovrat, Arapi su bili ti koji su sačuvali astronomsku zaostavštinu antičkog sveta i razvili sopstvenu nauku.

Početak naše posmatračke astrofizike

Aleksandar Kubicela SM

Posmatranje pomračenja Sunca, 15. februar 1961, Hvarska tvrđava. Rad akademskog slikara Petra Kubičele. U prvom plani desno je astronom Aleksandar Kubičela.

Poznata je priča o osnivanju Astronomske opservatorije na Zvezdari i o pionirskim teorijskim radovima Milutina Milankovića. Ali kada su kod nas počela astrofizička istraživanja? Danas (15. februara) je jedna godišnjica tog početka!

Kako je pomračenje Sunca donelo svetsku slavu dvojici naučnika

prelomsve

Ove godine se napunio tačno jedan vek od pomračenja Sunca koje je poslužilo za dokazivanje Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti. Po tome ovo pomračenje ostaje zabeleženo u istoriji nauke i ljudskog saznanja kao jedno od najinteresantnijih i najvažnijih. Sem toga, nakon ovog pomračnja dva naučnika, Edington i Ajnštajn, su postali slavni širom sveta.

Anaksimander: Kosmos kakav nikad nisi,
 niti ćeš ikad videti

a1U VI veki pre naše ere, jonski grad Milet, danas u Turskoj, bio je najveći i najbogatiji grad u Grčkoj. Već tada je imao preko 3000 godina dugu istoriju. Pod velikim uticajem Egipta i Sirije, bio je centar nauke, kulture i umetnosti. Danas su od njega ostale samo ruševine, ali je ostao upamćen kao rodni grad Isidora, arhitekte koji će napraviti Aja Sofiju, i filosofa Talesa i Anaksimandera. Čime je mogao da se bavi neko pre više od 2600 godina a da ga se mi i danas sećamo? Kosmosom? Koješta, time se i danas bave samo odabrani...