Kada kometa proleti pored nekog masivnog tela kao što su Jupiter ili Sunce, može da se desi da se zbog snažnih plimskih talasa raspadne na delove.
Između 1946. i 1958. na ostrvu Bikini Atol, SAD su testirale 23 nuklearne bombe. Najveći i najrazorniji test se dogodio 1. marta 1954.
Većina ljudi danas smatra Isaka Njutna (1642-1727) naučnikom novog doba i jednim od utemeljivača moderne nauke; međutim, svojim delom i pre svega mišljenjem, on u daleko većoj meri pripada starom dobu i moglo bi se reći da upravo s njim završava se epoha duga skoro dve hiljade godine, od antike, preko srednjeg veka do renesanse.
"Dajte mi oslonac i ja ću podići Zemlju!" Uzvik se pripisuje slavnom naučniku i najvećem grčkom matematičaru, Arhimedu iz Sirakuze[1] (287 p.n.e. – 212 p.n.e.). Plutarh piše: "Jednom je Arhimed napisao sirakuškom kralju Hieronu II, svom zemljaku i rođaku, da se određenom silom može pokrenuti bilo koji predmet. Zanesen snagom svojih dokaza, on je dodao, da bi mogao pokrenuti i samu Zemlju, kada bi mogao naći dobar oslonac."
Znamo šta se dešavalo u 40 milijarditom delu sekunde nakon Velikog praska, šta se dešava u jezgrima zvezda, kako nastaju crne rupe, kako se energija pretvara u materiju, kako nastaje masa i kako se masa pretvara u energiju, koji su najsitniji delovi materije, definisali smo sile. Ali, nemamo ništa, ni matematiku kojom možemo da predstavimo šta je unutar ili iza singularnosti.
Nauka je fantastična: otkriva i ono što smo još do pre nekoliko godina smatrali da je nemoguće otkriti, ili ono što nismo ni slutili da postoji, ili ako i postoji, postoji samo u veoma bujnoj mašti, a često je skriveno daleko i duboko u tami svemira u haotičnim strujanjima divljih vetrova gigantskih oblaka gasa i prašine.
Kao sve planete u kosmosu, i Zemlja se pokorava prvom Keplerovom zakonu: svaka planeta putuje po elipsi u čijem se jednom od fokusa nalazi Sunce. Kakva je ta elipsa po kojoj se kreće Zemljina kugla? Koliko li se razlikuje od kruga?
U zavisnosti od toga koju skalu razmera posmatramo, kosmos nam izgleda veoma različito. Neke su nam razmere nepojmljive kada ih posmatramo u okviru nama prihvatljivih dimenzija. Ljudska bića se osećaju prijatno i lako shvataju svoju okolinu u okvirima koji se kreću od nekoliko milimetara pa do nekoliko stotina metara, jer su to razmere sa kojima se svakodnevno kreću. Van njih, naš mozak često ne ume pravilno da rezonuje.
Detektori gravitacionih talasa, Virgo i LIGO su 1. aprila 2019. kao globalna opservatorija započeli novi, treći ciklus posmatranja (O3), u trajanju od godinu dana, koje će dopreti dublje u svemir nego prethodna dva.
Evopska južna opservatorija je upravo objavila da će 10. aprila 2019. održati konferenciju za štampu na kojoj će predstaviti revolucionarni rezultat projekta Event Horizon Telescope (EHT).
