- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 26 januar 2026 00:02
-
Autor Astronomski magazin
Ideja da živimo unutar gigantske kompjuterske simulacije više nije rezervisana samo za kasnonoćne razgovore na internet forumima ili naučnofantastične romane. Od kultnog filma The Matrix, preko provokativnih filozofskih argumenata Nicka Bostroma, pa sve do vrtoglavog uspona veštačke inteligencije, "hipoteza o simulaciji" dobila je neobičan status kredibiliteta u savremenoj kulturi. Silicijumska dolina nas decenijama ubeđuje u dogmu da je "sve informacija", a ako moć procesiranja nastavi da raste, čini se logičnim da će napredne civilizacije neizbežno kreirati digitalne kosmose. Postavlja se ključno pitanje: Da li je naš univerzum zaista samo kompleksan softver koji radi na nekom neshvatljivo moćnom serveru?
Opširnije: Zašto Matriks ipak ne postoji: Zid koji simulacija ne može da probije
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 19 januar 2026 15:20
-
Autor Astronomski magazin
Kada pokušamo da shvatimo šta svetlosna godina predstavlja i kolika je ona– ne samo kao broj na papiru, već kao stvarna, fizička razdaljina – naš mozak staje. To nije neuspeh mašte, već sudar naše biološke, zemaljske intuicije sa istinskom, neshvatljivom skalom kosmosa.
Opširnije: Činjenice o svetlosnoj godini
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 19 januar 2026 00:05
-
Autor Astronomski magazin
Tvorci našeg razumevanja univerzuma bili su… složena bića, baš kao i mi.
Opširnije: Ponešto o nekim najvećim fizičarima u istoriji
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: petak, 16 januar 2026 00:03
-
Autor Astronomski magazin
Popularna slika je da su jednostavnost i simetrija sigurni znaci da je teorija tačna. Fizičari nisu samo naučnici, već i umetnici koji otkrivaju fundamentalnu lepotu prirode.
Opširnije: Zašto su „lepe“ teorije opasna iluzija
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: četvrtak, 15 januar 2026 14:00
-
Autor Astronomski magazin
U jednom jedinom treptaju oka, koji za nas traje tek delić sekunde, u mikrosvetu kvantne mehanike odigraju se čitave istorije procesa koji prkose ljudskoj intuiciji. Dok svakodnevno iskustvo procese poput kvantne povezanosti (entanglement) kategoriše kao „trenutne“, nauka je konačno uspela da dešifruje hronološki kod onoga što smo smatrali neuhvatljivim. Jedna od najvećih misterija moderne fizike sada je pod lupom u nezamislivo kratkim vremenskim intervalima, otkrivajući nam da čak i „trenutno“ ima svoj početak, trajanje i strukturu.
Opširnije: Kako je izmereno rađanje kvantne povezanosti u atosekundama
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: petak, 09 januar 2026 15:15
-
Autor Astronomski magazin
Upadljivo odsustvo zvezda na fotografijama iz svemira godinama je podsticalo teorije zavere, naročito one koje tvrde da je sletanje na Mesec bilo lažirano. Međutim, istina nije skrivena u nekom tajnom studiju, već u jednostavnim i fascinantnim naučnim objašnjenjima.
Opširnije: Zašto na slikama iz svemira ne vidimo zvezde?
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: petak, 02 januar 2026 18:45
-
Autor Ivan Stamenković
Bez obzira na to što naslov ovog teksta možda najavljuje neku naučnu fantastiku (stonoga na struju?!), koja je u principu verni pratilac astronomske nauke, ovaj tekst biće ipak mnogo realističniji i savremeniji: ovde ću vam ispričati kako mikroprocesori i mikrokontroleri svakodnevno, nonstop melju enormne količine nula i jedinica, čineći naš život lakšim i jednostavnijim. Biće priče o tome kako ove „stonoge na struju“ izgledaju spolja, kakve imaju priključke, a ako ste se ikada zapitali zašto jedan kilobajt nema tačno hiljadu bajtova, spreman sam da vam i to objasnim.
Opširnije: Priča o elektronskim stonogama
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
