Biti astronaut nikad nije bilo lako. Iako je to danas mnogo manje opasno zanimanje nego u prošlosti, muškarci i žene posvećeni osvajanju kosmosa znaju da tokom misije postoji mnogo stvari koje bi mogle poći kako ne treba. Ali od svih opasnosti postoji jedna koja obično ostaje neprimećena a koja je uprkos tome prisutna u svakoj misiji. Mislim na zračenje.
Pogon sa konstantnim ubrzanjem je najobećavajući pogon za svemirska putovanja. Za razliku od postojećih pogona koji u kratkom vremenu daju veliko ubrzanje, od više G (G je sila kojom nas Zemlja privlači i našoj masi daje našu težinu), pogon konstantnog ubrzanja konstantno ubzava svemirski brod ubrzanjem od 1G (dodatnih 9,81 m/s svake sekunde). 1G je idealno ubrzanje za čoveka jer se time stvora veštačka gravitacija. Putnici bi imali svoje zemljske težine i osećali bi se prijatno kao na Zemlji. Ne bi bili u pogubnom po zdravlje bestežinskom stanju ili pod velikim G.
Sve češće se u državnim ustanovama, bankama i lokalina na plafonima vide mali uređaji koji predstavljaju detektore dima. Njihov zadatak je da uključe automatski sistem vodenih prskalica koje treba da ugase potencijalni požar. Malo ljudi zna da je glavni deo tog prostog uređaja radioaktivni elemenat americijum-241. Kakve veze ima radioaktivnost sa detekcijom dima?
Na koji način je moguće povezati supu i zvezde? Nikako, sem u tekstovima objavljenim u AM. Prati ovaj trag do kraja, pa ćeš se i sam uveriti.
Neutrini i njihovo čudno subatomsko bivstvovanje mogli bi da nam pomognu da shvatimo čestice visoke energije, eksplozije zvezda, pa i poreklo same materije.
Da se Zemlja kreće po strogo kružnoj orbiti, u čijem središtu se nalazi Sunce, tada bi bilo vrlo jednostavno odgovoriti na pitanje postavljeno u naslovu: bliži smo Suncu u podne, kada odgovarajuće tačke Zemljine površine, zbog rotacije Zemlje oko ose, bivaju okrenute ka Suncu. Najveća vrednost tog približavanja Suncu iznosila bi 6400 km (dužina Zemljinog poluprečnika) za ekvatorijalne tačke.
Gravitacione opservatorije Virgo (u Italiji) i LIGO (u SAD) su u poslednjih pet godina pokrenule eru gravitacione astronomije (gravitational waves- GV). Gravitacioni talasi, nastali usled sudara dve crne rupe prvi put su detektovani septembra 2015. godine. Sudar dve neutronske zvezde, avgusta 2017. osim gravitacionih talasa je emitovao elektromagnetne talase, od radio do gama zraka, što je posmatrano na više zemaljskih i svemirskih teleskopa. Crne rupe srednje mase su bile nepoznate do nedavne detekcije spajanja dve crne rupe i nastanka nove s masom 142 puta većom od mase Sunca.
Ajnštajn je rekao da je najsretnija pomisao koja mu je pala na pamet, je ideja čoveka koji pada sa krova. Shvatio je da čovek koji pada ne bi imao, ne bi osećao, svoju težinu.
Pre stojednu godinu, tačnije do 7. novembra 1919. God. Albert Ajnštajn nije bio poznata ličnost. Bio je profesor u Berlinu, poznat naučnicima, intelektualcima, posebno dobro Milevi Marić od koje se već bio razveo i rođaci sa kojom će se uskoro oženti - ali ne i svetu.
Šta o Univerzumu otkriva 50 detektovanih događaja gravitacionih talasa.
