Tvorci našeg razumevanja univerzuma bili su… složena bića, baš kao i mi.
Opširnije: Ponešto o nekim najvećim fizičarima u istoriji
Write comment (0 Comments) 
Popularna slika je da su jednostavnost i simetrija sigurni znaci da je teorija tačna. Fizičari nisu samo naučnici, već i umetnici koji otkrivaju fundamentalnu lepotu prirode.
Opširnije: Zašto su „lepe“ teorije opasna iluzija
Write comment (1 Comment) 
U jednom jedinom treptaju oka, koji za nas traje tek delić sekunde, u mikrosvetu kvantne mehanike odigraju se čitave istorije procesa koji prkose ljudskoj intuiciji. Dok svakodnevno iskustvo procese poput kvantne povezanosti (entanglement) kategoriše kao „trenutne“, nauka je konačno uspela da dešifruje hronološki kod onoga što smo smatrali neuhvatljivim. Jedna od najvećih misterija moderne fizike sada je pod lupom u nezamislivo kratkim vremenskim intervalima, otkrivajući nam da čak i „trenutno“ ima svoj početak, trajanje i strukturu.
Opširnije: Kako je izmereno rađanje kvantne povezanosti u atosekundama
Write comment (4 Comments) 
Upadljivo odsustvo zvezda na fotografijama iz svemira godinama je podsticalo teorije zavere, naročito one koje tvrde da je sletanje na Mesec bilo lažirano. Međutim, istina nije skrivena u nekom tajnom studiju, već u jednostavnim i fascinantnim naučnim objašnjenjima.
Opširnije: Zašto na slikama iz svemira ne vidimo zvezde?
Write comment (0 Comments) 
Najtraženija čestica u fizici nije čestica tamne materije – to je graviton, kvant gravitacije. Njegovo merenje bilo bi nedvosmislen dokaz da je Ajnštajnova teorija na kraju nepotpuna i da mora biti zamenjena kompletnijom teorijom koja prostor-vremenu daje kvantna svojstva. Decenijama se smatralo da je direktno merenje ove čestice nemoguće, što je predstavljalo jednu od najvećih prepreka u modernoj fizici.
Opširnije: Lov na graviton: otkrića koja bi mogla da sruše Ajnštajna
Write comment (1 Comment) 
Skoro svaki aspekt našeg modernog sveta pokreću digitalni računari. Od pametnih telefona u našim džepovima do globalnih finansijskih tržišta, sve se zasniva na neumoljivom maršu nula i jedinica. Decenijama je ovaj napredak bio vođen jednostavnim, ali moćnim principom poznatim kao Murov zakon – obećanjem da će se računarska snaga udvostručavati svakih 18 meseci. Ali ta era, zlatno doba silicijuma, polako se bliži kraju. Fizički zakoni postavljaju granice koje više ne možemo ignorisati.
Opširnije: Kvantni računari, Ajnštajn i Mičio Kaku
Write comment (1 Comment) 
Bez obzira na to što naslov ovog teksta možda najavljuje neku naučnu fantastiku (stonoga na struju?!), koja je u principu verni pratilac astronomske nauke, ovaj tekst biće ipak mnogo realističniji i savremeniji: ovde ću vam ispričati kako mikroprocesori i mikrokontroleri svakodnevno, nonstop melju enormne količine nula i jedinica, čineći naš život lakšim i jednostavnijim. Biće priče o tome kako ove „stonoge na struju“ izgledaju spolja, kakve imaju priključke, a ako ste se ikada zapitali zašto jedan kilobajt nema tačno hiljadu bajtova, spreman sam da vam i to objasnim.
Opširnije: Priča o elektronskim stonogama
Write comment (0 Comments) 
Svi smo sanjali o tome. Putovanje kroz vreme je jedna od onih ideja koje ne prestaju da golicaju našu maštu. Od klasika naučne fantastike do modernih blokbastera, koncept manipulacije vremenom služi kao nepresušna inspiracija za priče o ispravljanju grešaka, svedočenju istoriji ili zavirivanju u nepoznatu budućnost. To je ultimativna fantazija koja postavlja pitanje: šta ako bismo mogli da se oslobodimo neumoljivog hoda kazaljke na satu?
Opširnije: O putovanju kroz vreme
Write comment (1 Comment) 
Ovaj članak će otkriti pet najupečatljivijih istina o pretnjama sa kojima se suočavamo i mogućim putevima koje čovečanstvo može izabrati u borbi za opstanak.
Opširnije: Zakoni koji određuju našu sudbinu
Write comment (1 Comment) 
Zamislite razgovor između dva fizičara teorije struna. S jedne strane je Brajan Grin, proslavljeni fizičar i komunikator nauke. S druge, Edvard Viten, čovek koga Grin predstavlja kao "opšte smatranog najvećim fizičarem naše ere". Viten, jedini fizičar koji je ikada dobio Fildsovu medalju, najviše priznanje u matematici, skromno odgovara: "Rekao si da me nećeš sramotiti." Upravo taj spoj briljantnosti i intelektualne iskrenosti postavlja scenu za interesantan dijalog. Iz tog razgovora izdvajamo nekoliko ideja – nekoliko prozora u um izuzetno produktivnog i intelektualno uticajnog teoretičara koji se suočava sa najdubljim misterijama kosmosa, ne sa arogancijom, već sa dubokim poštovanjem prema onome što još uvek ne znamo.
Opširnije: Ideje koje menjaju stvarnost: Razgovor sa Edvardom Vitenom
Write comment (2 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
