- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: četvrtak, 03 decembar 2020 20:17
-
Autor Draško Dragović
Da se Zemlja kreće po strogo kružnoj orbiti, u čijem središtu se nalazi Sunce, tada bi bilo vrlo jednostavno odgovoriti na pitanje postavljeno u naslovu: bliži smo Suncu u podne, kada odgovarajuće tačke Zemljine površine, zbog rotacije Zemlje oko ose, bivaju okrenute ka Suncu. Najveća vrednost tog približavanja Suncu iznosila bi 6400 km (dužina Zemljinog poluprečnika) za ekvatorijalne tačke.
Opširnije: Kada smo bliži Suncu: u podne ili uveče?
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: subota, 09 maj 2026 21:03
-
Autor Astronomski magazin
Istina je da je naše intuitivno poimanje kretanja kroz kosmos suštinski pogrešno. Ono što bismo zaista iskusili dok se približavamo brzini svetlosti prkosi svakodnevnoj logici i uvodi nas u svet gde se prostor skuplja, vreme rasteže, a samo nebo menja svoj oblik. Ovo nije samo teorijska vežba; to je duboki uvid u samu strukturu stvarnosti.
Opširnije: Šta bismo videli pri brzini svetlosti?
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 04 maj 2026 00:02
-
Autor Astronomski magazin
Zapitajte se na trenutak: šta bi se desilo da možete da se trkate sa zrakom svetlosti? Verovatno ste čuli popularnu naučnu tvrdnju da vreme „staje” kada dostignete brzinu svetlosti. Ovo nije samo uzbudljiv scenario iz naučne fantastike; to je direktna posledica Ajnštajnovih teorija relativiteta. I dok nas ljudska radoznalost tera da zamišljamo međuzvezdana putovanja, realnost koju nam fizika nudi je daleko čudnija. Za svetlost, koncept „prolaska vremena” onako kako ga mi doživljavamo – kao niz sekundi koje otkucavaju – jednostavno ne postoji.
Opširnije: Ajnštajn o kraju vremena
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: nedelja, 03 maj 2026 00:20
-
Autor Astronomski magazin
Na vedroj noći, daleko od gradskog osvetljenja, ljudsko oko može spaziti bledu, meku traku svetlosti koja se proteže preko neba poput dima. Taj prizor deluje tiho i spokojno, kao nešto što je univerzum zaboravio da počisti. Naš mozak tu sliku arhivira kao udaljenu i bezopasnu lepotu, ali to je prva velika greška u percepciji. Ono što vidimo golim okom predstavlja svega 2.500 do 3.000 pojedinačnih zvezda, što je manje od 0,00001% onoga što zaista postoji.
Opširnije: Zašto je prelazak Mlečnog puta prelepa, ali zastrašujuća nemogućnost
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 13 april 2026 00:05
-
Autor Astronomski magazin
Ako su merenja neprikosnovena, onda je problem u našim teorijskim osnovama. Standardni kosmološki model, koji je decenijama bio neprikosnoven, možda je nekompletan.
Opširnije: Novi dokazi o širenju svemira ruše temelje moderne fizike?
- Detalji
-
Kategorija: Fizika
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 30 mart 2026 00:02
-
Autor Astronomski magazin
Vaša intuicija o vremenu je pogrešna. Ne malo pogrešna – fundamentalno pogrešna. Verovatno mislite da znate šta je vreme jer gledate na sat ili osećate kako starite, ali to nije vreme. To je samo osećaj, biološki trik. Gotovo svi delimo istu poetsku sliku vremena: zamišljamo ga kao reku koja nezaustavljivo teče, noseći nas iz prošlosti, kroz sadašnjost, pravo u budućnost. Udobna je, logična i duboko usađena u naš jezik i kulturu.
Opširnije: Vreme ne teče
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
