Sve je započeo Neđo koji je povodom članka Zašto se Zemlja okreće? Postavio ovo pitanje:
Postojao je svemir pre Velikog praska, a dokazi za njegovo postojanje i dalje se mogu videti u crnim rupama, rekao je niko drugi do Rodžer Penrouz, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za fiziku . Ovu izjavu je dao posle uručenja Nobelove nagrade.
To pitanje je, kažu kosmolozi, i važno i zanimljivo. Spada u ona na koja odgovor nije jednostavno i lako dati uprkos svom nakupljenom znanju nauke zadnjih vekova. Samo pitanje govori o nivou ljudskog znanja i spoznaje prirode, jer sve do pre jednog veka ono je bilo toliko besmisleno da nije ni moglo biti postavljeno. To je je kao kada biste nekog pitali kojom bojom raste trava. Besmisleno.
Ponekad u Sunčev sistem uleti neko telo iz međuzvezdanog prostora. Ono je nastalo negde na drugom mestu, oko neke druge zvezde i zatim se uputilo u bespuća galaksije da bi upalo u Sunčev sistem. Zašto je napustilo svoju matičnu zvezdu sada nije bitno.
Šta ostaje svemiru nego da jednog dana završi kao beskonačno, hladno ništavilo.
Takozvana kosmološka „osa zla“ ili razlika temperatura dve polulopte neba
| Poslednjih godina po astronomskim člancima, sajtovima, predavanjima, i forumima može da se vidi i čuje fraza „osa zla.“ Ime zvuči tabloidno i kvazinaučno i bilo bi lepo ako bismo prestali da ga koristimo (što teško ide). Sama tema koja se krije iza tog naziva je međutim interesantna. |
Izvor: https://sci.esa.int/
Kada govorimo o veličini vasione (svemira, univerzuma) moramo razlikovati vidljivu ili tačnije sagledivu (engl. observable) od nesagledive (engl. unobservable) vasione. Pod sagledivom vasionom ne misli se na naše sadašnje ili buduće tehničke mogućnosti da nešto vidimo već na ograničenje koje nameće konačna brzina svetlosti. Iz razloga što nijedan signal ne može putavati brže od brzine svetlosti, ne možemo primiti signale, ni videti, nešto što je dalje od starosti vasione izraženo u svetlosnim godinama. 2015. god. starost vasione je procenjena na 13,799±0.021 milijardi godina. Ali, to ne znači da je prečnik vidljive vasione 13,8 milijardi svetlosnih godina. Tokom tog vremena vasiona se širila i naučnici procenjuju da je prečnik nama vidljive vasione 93 milijardi svetlosnih godina.
Naš redovni čitalac Neđo je nedavno postavio nekoliko pitanja u vezi članka Gde je centar univerzuma? koja njega ali i mnoge druge čitaoce zbunjuju i to sasvim logično. Evo pitanja, a niže su i odgovori.
Računala su sa nama no jesu li zaista pametna
