Neutronske zvezde su izuzetno gusti ostaci masivnih zvezda nastali nakon eksplozija supernova. Građene su pretežno od neutrona- subatomskih, električno neutralnih čestica. Kada se dve neutronske zvezde sudare one proizvode snažne gravitacione talase.
Opširnije: Trajnost (perzistentnost) memorije gravitacionih talasa
Write comment (0 Comments) 
Zamislite svet u kojem jedan elektron može biti na dva mesta istovremeno, prolazeći kroz zidove kao duh. To je bizarna, ali eksperimentalno potvrđena realnost subatomskog nivoa. Međutim, čim skrenete pogled ka svojoj šoljici kafe, ta kvantna magija nestaje. Šoljica je uvek tamo gde ste je ostavili, čvrsta, nepomična i predvidljiva.
Opširnije: Kraj kvantne misterije? Kvantni Darvinizam stvara našu stvarnost
Write comment (1 Comment) 
Mali Alvi je deprimiran. Čemu domaći zadaci kad se svemir širi i pući će? Iz filma „Annie Hall.“
Atomi se ne šire, ni planete, zvezde, galaksije, čak ni kompaktnije grupe i jata galaksija. Ogromna superjata se rastežu i ne opstaju. Svemir se „širi“ u smislu da se rasteže među-galaktički prostor između kompaktnih grupa i jata galaksija. Kriterijum je srednja gustina strukture naspram brzine širenja svemira.
Opširnije: Svemir se širi! Šta se širi, šta se ne širi, šta je uzrok razlike?
Write comment (0 Comments) 
Da li se svemir završava negde „iza ćoška” ili se proteže u nedogled? Ovo pitanje opseda ljudsku maštu vekovima, ali naučni odgovor je daleko kompleksniji od jednostavnog "da" ili "ne". Naš mozak, evoluirao da razume konačne predmete poput kamena ili drveta, bori se da pojmi koncept nečega što nema kraj, granicu ili ivicu.
Opširnije: Da li je svemir beskonačan?
Write comment (5 Comments) 
Tim naučnika predvođen Univerzitetom u Pretoriji, koristeći radio-teleskop MeerKAT u Južnoj Africi i efekat jakog gravitacionog sočiva je otkrio najudaljeniji do sada poznati hidroksilni megamazer. Ovaj izuzetan objekat se nalazi u galaksiji udaljenoj više od 8 milijardi svetlosnih godina.
Opširnije: Radio-oko MeerKAT-a otkriva prirodni kosmički laser
Write comment (1 Comment) 
Svi imamo taj san. Verovatno ga imate i vi dok stojite u beskonačnom redu na aerodromu, izuvate cipele i vadite laptop, ili dok satima sedite zaglavljeni u saobraćajnom špicu dok kiša dobuje po krovu. U tom trenutku, misao je neizbežna: „Zar ne bi bilo divno da samo pritisnem dugme i – puf – stvorim se u Parizu?“
Opširnije: Zašto vas teleportacija zapravo ubija
Write comment (9 Comments) 
Mogućnost da se svemir „širi brzinom većom od brzine svetlosti“ primećena je odavno. Ali privukla je pažnju tek sa otkrićem teorijskog scenarija takozvane inflacione kosmologije a još više posmatračkim otkrićem ubrzanog širenja svemira u sadašnje i skorašnje vreme. Opisaćemo ovde o čemu se radi i zašto se ova mogućnost ne sukobljava sa dobro poznatim relativističkim zakonom da nije moguće ni dostići a kamoli preći brzinu svetlosti.
Opširnije: Kako je moguće da brzina širenja svemira bude veća od brzine svetlosti i šta to znači?
Write comment (11 Comments) 
Više od tri decenije astronomskih posmatranja je pokazalo da se u centru naše Galaksije nalazi masivni, kompaktan objekat, nazvan Sgr A*, sa masom od oko 4,6 miliona masa Sunca, koji je interpretiran kao crna rupa. Ovaj zaključak sledi prevashodno iz merenja kretanja zvezda bliskih centru naše Galaksije. Za ovaj projekat astronomi Andrea Gez i Ričard Genzel su podelili jednu polovinu Nobelove nagradu za 2020. godinu.
Write comment (0 Comments)
Spustite dlan na svoj laptop dok radite. Osećate li tu toplotu? Većina vas će reći: „To je samo struja koja prolazi kroz procesor“ ili „To je otpor u kolima“. Ali dozvolite mi da vam postavim pitanje koje na prvi pogled zvuči blesavo: Da li je informacija — vaša fotografija, niz nula i jedinica, ili čak vaša misao — samo apstraktna ideja, ili ona ima stvarnu, fizičku težinu?
Opširnije: Informacija je fizička materija
Write comment (1 Comment) 
Los Alamos. 1944. Pustinja. Najpametniji čovek koga sam ikada znao upravo je pogrešio. Nije to bila sitna greška. Bio je to potpuni promašaj. Prošao je pored nečega što sam ja video kristalno jasno. U tom trenutku, kao mladi naučnik od tek dvadeset i šest godina, shvatio sam nešto što će zauvek promeniti moje viđenje inteligencije. Mozak Džona fon Nojmana nije bio samo brži od naših. Bio je suštinski drugačiji.
Opširnije: Džon fon Nojman: Čovek sa nadljudskim mozgom
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
