Kada je u pitanju vasiona, najveće od svih pitanja, za koje nemamo odgovor je: kako je vasiona nastala? Danas zahvaljujući savremenim teleskopima, novim teorijama i računarskim simulacijama smo bliže odgovoru, ali je pitanje da li ćemo doći do zadovoljavajućeg odgovora.
Opširnije: Da li je vasiona stvorena?
Write comment (0 Comments) 
Imam utisak da niko baš sa sigurnošću ne zna da objasni šta se trenutno dešava u nuklearnim reaktorima Fokušime Dai-iči. U najboljem slučaju, čak i oni koji su „imali sreću“ da budu na licu mesta, imali su ograničen uvid u to koji su procesi u nukleranim reaktorima u tom trenutku na delu, a izveštaji u medijima o situaciji su se menjali svakih nekoliko dana. Nisam neki veliki atomski stručnjak, ali me je donekle zbunjivala i postojeća terminologija – neke šipke (nuklearno gorivo se nalazi zaštićeno u metalnim šipkama) navodno su se istopile, ali to nigde nismo mogli da vidimo; radioaktivni materijal je ispušten iz reaktora, ali se radioaktivno gorivo i dalje nalazio unutra; i slično. Mislio sam da samo naši novinari i izveštači nemaju veze sa onim o čemu pišu, ali izgleda da taj virus hara i po medijima širom sveta.
Opširnije: Fukušime ili kako razumeti krizu u Japanu?
Write comment (2 Comments) 
Naše postojeće razumevanja gravitacije osmislio je pre jednog veka Albert Ajnštajn u svojoj teoriji opšte relativnosti. Teorija gravitaciju predstavlja kao zakrivljenost prostora-vremena (o tome smo pisali ovde). Ali teorija zakazuje blizu centra crne rupe ili u prvim trenucima stvaranja univerzuma i zato su fizičari u potrazi za kvantnim razumevanjem gravitacije.
Opširnije: Da li je gravitacija kvantna sila?
Write comment (0 Comments) 
U Vikipediji piše: Pitagorina teorema izražava vezu koja postoji između tri stranice pravouglog trougla u euklidskoj geometriji.
Ako bi slučajan putnik od Marseja krenuo malo u kontinentalni dio Francuske, te posle nekih 70-ak kilometara naletio na mjesto zvano Sen Pol le Dirans, eventualno nekako nabasao na hale sa natpisom ITER i pokušao da uđe, sigurno bi ga uhapsilo obezbjeđenje. Ali ajde da računamo da bi nekim čudom uspio da baci pogled šta ima tamo. Šta god da pomislio, sigurno ne bi da su pred njegovim očima prvi koraci čudesnog poduhvata: izgradnja najsloženije mašine ikad dizajnirane. ITER (International Thermonuclear Experimental Reactor) predstavlja najveći i najambiciozniji projekat u dosadašnjem razvoju tehnologije naše civilizacije.
Opširnije: ITER – Sunce na Zemlji
Write comment (11 Comments) 
Solarni fluks neposredno van Zemljine atmosfere naziva se ‘solarna konstanta’ i ima približnu vrednost od 1373 W/m2[1]. Refleksija, raspršivanje i apsorpcija svetlosti u atmosferi mogu da smanje tu vrednost za 15–80% pre nego što stignu do Zemljine površine. Raspršivanje i apsorpcija ne utiču podjednako na sve talasne dužine, pa dolazi do značajnih promena u spektralnoj distribuciji Sunčeve svtlosti kako svetlost prodire u atmosferu.
Opširnije: Ima li šanse da iskoristimo Sunce za išta sem za sunčanje?
Write comment (1 Comment) 
Ne mogu da se setim da je Amerika decenijama unazad smislila išta novo a da nije oružje, što bi opravdalo ulogu njihovog lidera na planeti. Već godinama njihov glavni izvozni proizvod su društvene mreže, estrada, dolar i demokratija. Sreća njihova što je ova tema skopčana sa kosmosom, inače bih je ignorisao.
Opširnije: 'DRACO': termonuklearni motor Pentagona
Write comment (2 Comments) 
Ako postoji ijedan propulzivni sistem koji se smatra kontroverznim, to je EmDrive (Electromagnetic Drive). Za početak, zato što velika većina fizičara na planeti čak poriče da se uopšte radi o pogonskom sistemu. Ne samo da se ne raščišćava, već sapunica EmDrive svakog dana postaje sve složenija. Relativno nedavno grupina istraživača iz Nasinog centra Johnson testirala je motor EmDrive u vakuumskim uslovima, očito s uspehom. Vest se pojavila na portalu Nasaspaceflight.com i za nekoliko dana je odjeknula u hiljadama medija.
Opširnije: Motor EmDrive nastavlja da krši zakone fizike
Write comment (3 Comments) 
Povodom članka Paradoks nadsvetlosnog širenja svemira stiglo je više zanimljivih komentara i pitanja. Odgovor na njih objavljujemo ovde.
Opširnije: Paradoks nadsvetlosnog širenja svemira - ODGOVOR NA KOMENTARE I PITANJA
Write comment (5 Comments) 
Skorašnji članak „Tkanje univerzuma se širi nadsvetlosnom brzinom“ i komentari koji su usledili stavili su pod lupu ovaj naizgled nemoguć fenomen koji izpočetka buni i mnoge fizičare i astronome. Kako je moguće da se svemir širi brže od svetlosti kad već više od jednog veka znamo da je brzina svetlosti najveća moguća brzina?! To ograničenje je toliko dobro istraženo i potvrđeno da je u naše vreme praktično deo inžinjeringa. Objasnićemo o čemu se tu radi i u kom smislu svemir se širi brže od svetlosti a u kom smislu ne, i kako to da nema konflikta sa Ajnštajnovim ograničenjem brzine. Drugi interesantan aspekt je da se nadsvetlosno širenje često interpretira da daleke galaksije nestaju van našeg vidlivog horizonta. Objasnićemo zašto to nije slučaj i šta se u stvari dešava sa našom slikom noćnog neba. U celini, ovaj ekstremni režim pomaže da se bolje shvati sam koncept širenja svemira.
Opširnije: Paradoks nadsvetlosnog širenja svemira
Write comment (9 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
