NASA-ina svemirska sonda Juno je u subotu, 30. decembra ’23. godine obavila najbliži prelet Jupiterovog satelita Io koji je jedna sonda imala u poslednjih 20. godina.
Opširnije: Bliski susret sa Jupiterovim satelitom Io
Write comment (1 Comment) 
Mesec je tamno nebesko telo i mogu se videti samo oni njegovi delovi koji su obasjani Sunčevim zracima. Ali, ako pogledate Mesec kada je ceo osvetljen, kada je pun, nećete, bar na prvi pogled, videti ništa naročito makar ga gledali i teleskopom.
Opširnije: Šta se vidi na punom Mesecu!
Write comment (0 Comments) 
Teško je zamisliti veću pustoš od one koja valada na Mesecu. Čitav jedan svet sazdan je od debelih naslaga prašine i razbacanog kamenja. Pustoš strašna, gluva, bez pokreta, mrtva. Mesec je romantičan samo izdaleka i samo pesničkoj duši.
Write comment (1 Comment) 
Termin krater ima u Mesečevoj topografiji vrlo široko značenje. Pod njim se podrazumevaju sve prstenaste formacije a one su uglavnom kružnog oblika (sa brojnim izuzecima). Različitog su porekla i veoma različite veličine. Najmanji krateri se mogu videti samo pod mikroskopom, dok u najveće može stati i manja država jer im prečnik ide i do 300 kilometara. Kratera ispod 1 metra u prečniku ima više miliona, a prečnika preko 1 kilometar oko trista hiljada i to na nama bližoj strani. Ukupno na Mesecu ih ima oko milion.
Write comment (0 Comments) 
Na Mesecu, prema novim podacima, ima dosta manje vode nego što se do sada računalo.
Opširnije: Manje vode na Mesecu
Write comment (0 Comments) 
Teško je zamisliti veću pustoš od one koja vlada na Mesecu. Čitav jedan svet sazdan je od debelih naslaga prašine i razbacanog kamenja. Pustoš strašna, gluva, bez pokreta, mrtva. Mesec je romantičan samo izdaleka i samo za pesničku dušu.
Opširnije: JEDAN DAN NA MESECU
Write comment (7 Comments) 
Prolazne lunarne pojave
(engl. Transient Lunar Pheomena - TLP)
Jedne majske noći, tačnije 4. maja 1783. ser Viljam Heršel, engleski astronom koga neki smatraju najvećim osmatračem neba svih vremena, primetio je nad kraterom Aristarh nekakvu svetlu, crvenkastu pegu, veličine osrednje zvezde. Krater je bio obavijen mrakom pošto je na tom delu Meseca vladala noć i ova pega se lepo videla. Četiri godine kasnije, 19. i 20. aprila 1787, na istom mestu Heršel je ponovo ugledao svetlucanje.
Opširnije: Neobične pojave na Mesecu
Write comment (5 Comments)
dan ZASTO NEMA SMS...
4 dana ranije
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
