Mesec je u svojoj istoriji toliko puta bio pogođen meteoritima i drugim objektima, se da ti udarni krateri lako mogu da iskoriste za utvrđivanje starosti tih događaja. Uzorci stena koje su prikupili i doneli na Zemlju astronauti tokom misije „Apollo“ umnogome pomažu tom datiranju.
Prvo ćemo primeniti Dozovo ograničenje ("Dawes' Limit"), koje vrlo precizno daje maksimalnu rezoluciju dve jednako svetle tačke (bilo kod teleskopa, bilo kod mikroskopa). Ograničenje je dobilo ime poznatom britanskom astronomu Williamu Rutteru Dawesu (1799–1868). Ono iznosi:
Ovo vreme je IDEALNO da zamišljamo kako sa talasi mora razbijaju o obale. Kao ortodoxni Zemljani, nesvesno te plaže vezujemo za Zemlju. Posebno ako zamišljamo talase tečne vode. Ali ako ovo čita neki Titančanin (imam indikacija da ih ima par), oni zamišljaju talase tečnog metana. Ali postoje li uopšte talasi na Titanu? Jedini način da to pouzdano saznamo pre nego što pošaljemo čamac na titanska mora jesu radarski snimci sa ’Cassinija’. A poslednje analize kazuju da talasi, ako ih uopšte tako možemo zvati, teško da prelaze visinu od JEDNOG santimetra! Ništa od surfa!
Enkelad, kako bi smo mi trebali da čitamo ime grčkog giganata Ἐγκέλαδος, predstavlja jedan od najvažnijih objekata u solarnom sistemu sa stajališta astrobiologije, zahvaljujući globalnom podzemnom okeanu i njegovim hidrotermalnim izvorima. Ali najimpresivnije je da zahvaljujući skoro stotini gejzira koji se probijaju na južnom polu mi teorijski možemo da analiziramo sastav tog okeana bez sletanja na površinu. Sonda ’Cassini’ će ubrzo prestati s radom jer će izvršiti samoubistvo u septembru, ali ona ionako nije dizajnirana za detaljno analiziranje tih mlazeva – niko nije ni znao za njih kada je lansirana – a još manje za pretragu za životom u njima. Nema sumnje da je potrebno vratiti se na Enkelad.
Teško je zamisliti veću pustoš od one koja valada na Mesecu. Čitav jedan svet sazdan je od debelih naslaga prašine i razbacanog kamenja. Pustoš strašna, gluva, bez pokreta, mrtva. Mesec je romantičan samo izdaleka i samo pesničkoj duši.
Iako je druga strana Meseca snimljena još 1959. prve kavalitetne i detaljne fotografije ove strane načinjene su tek u misiji Apolo. Gore vidimo snimak koji je načinila posada Apola 16
Gledajući u nebo, mnogi objekti i površinske forme nazvane po znamenitim Mađarima uzvraćaju nam pogled. Na Merkuru, Veneri, Marsu i različitim manjim nebeskim telima brojni su oblici koji su nazvani prema mađarskim naučnicima i umetnicima. Ali nije potrebno putovati tako daleko u kosmos da bi pronašli Mađare – dovoljno je pogledati u Mesec i sresti se imanima kao što su Loránd Eötvös ili Tódor Kármán.
