Sateliti

Putujući pesak na Fobosu

f1Fobos, najveći Marsov mesec, fascinantno je mesto uprkos tome što je, što se tiče pažnje, uvek u senci Crvene planete. Taj krompirasti satelit dimenzija 27×22×18 km liči na zarobljeni asteroid, ali danas znamo da je verovatno formiran, kao i Dejmos, nakon sudara jednog velikog tela sa Marsom kretko posle formiranja solarnog sistema. Taj sudar je verovatno stvorio i druge satelite[1]koji su vremenom isčezli. Zapravo i Fobos će nestati ali za 40 miliona godina zbog plimskih sila koja će terati mesec sve bliže i bliže Marsu. No izvan njegovog porekla i kraja, Fobos čuva mnoge tajne. Jedna od njih je razlika u boji površine...

Voda na Mesecu

 voda

U najmračnijim i najhladnijim delovima polarnih područja direktno su posmatrani definitivni dokazi o postojanju vodenog leda na površini Meseca. Ova nalazišta leda su razdvojena i moguće je da su drevna. Na južnom polu većina leda je koncentrisana u kraterima dok je led severnog pola razuđen.

Mala statistika prirodnih satelita

Moon Earth size comparison...Ali, šta je to prirodni satelit? Sama reč dolazi od latinskog satellite što znači straža, čuvar i pratilac. Ovo zadnje značenje je sasvim prigodno jer satelit obilazi oko planete (ili drugog tela) i tako ga prati na njegovom putu. Dakle, u astronomiji satelit je telo koje kruži oko drugog, masivnijeg tela.

Ledena kraljica Saturna

h2Saturn ima 62 potvrđena meseca, od kojih 53 imaju imena ali samo 13 ima prečnik veći od 50 km a čak 33 ispod 10 km. Jedan od tih većih je Helena, koga su Francuzi otkrili 1980. a do sada ga posetili 'Voyager 2' i 'Cassini'.

Potkategorije

MESEC
Broj članaka:
2