Miranda je najmanji od svih okruglih satelita Urana. Takođe, on obilazi Uran na najmanjem rastojanju od svih tih zaobljenih satelita ove planete.
Opširnije: Činjenice o Mirandi
Write comment (0 Comments) 
Haron (eng. Charon) je najveći i planeti najbliži Plutonov satelit. Otkrio ga je američki astronom James Chrity 1978. godine. On je zapravo primetio ispupčenje, kako mu se činilo, na Plutonu, a kasnije se, na osnovu posmatranja većeg broja snimaka Plutona utvrdilo da se zapravo radi o satelitu.
Opširnije: Činjenice o Haronu, satelitu Plutona
Write comment (0 Comments) 
Plavi Mesec je pred nama i dele nas sati do njegovog dolaska. Nebeska mehanika je slučaj zakazala za 22. avgust u 14:57 što znači da ga nećemo videti jer će kod nas tada biti dan, a sem toga, nalaziće se daleko ispod horizonta. Pričekaćemo zato noć da Mesec ispolovi i ukaže nam se. Videćemo tada da je naš satelit u duvštvu i da ga krase dve najmožnije planete Sunčevog sisteam: Jupiter i Saturn.
U starom veku nije se znalo da postoje takve stvari kakve su planete, sateliti, meteoroidi itd. Pa čak i onda kada su neka od tih nebeskih tela nazvane planetama nije bila poznata njihova priroda već se smatralo da su to zvezde kao i ostale samo što švrljaju po nebu umesto da stoje u jednom mestu kao druge zvezde (doduše, nije se znalo ni šta su zvezde).
Opširnije: Mesec i mesec – u čemu je razlika?
Write comment (0 Comments) 
Satelit je u astronomiji pratilac, telo koji prati drugo, veće i masivnije na njegovom putu kroz prostor. Od kako je SSSR u svemir izbacio prvi veštački satelit postalo je neophodno da se oni i po nazivu oni razlikuju od prirodnih satelita. Rešenje se nametnulo samo od sebe, pa se od tada najčešće prirodni sateliti jednostavno zovu meseci, a veštački samo sateliti.
Opširnije: Činjenice o mesecima
Write comment (2 Comments) 
Reja je drugi po veličini Saturnov satelit, a deveti u Sunčevom sistemu. Ovo su ostale važne činjenice o njemu.
Opširnije: Činjenice o Reji (Rhea)
Write comment (0 Comments) 
U narednih nekoliko godina, mnoštvo kosmičkih sondi istraživaće južni Mesečev pol. NASA čak želi da prva misija s posadom 'Artemisovog' programa sleti u antarktička područja Meseca kako bi, dugoročno, uspostavila bazu na tom području. Ali zašto baš ovo područje, a ne neko drugo? Zbog rezervi leda koji su pohranjeni u Msečevom regolitu. Sad, o koliko leda govorimo? Količina tih isparljivih rezervi ključna je za procenu veličine buduće lunarne ekonomije. Količinu leda je teško proceniti jer, suprotno onome što mnogi veruju, zaleđene naslage ne tvore netaknute glečere na dnu kratera koji su u trajnoj sencii, već je to led pomešan s regolitom i, u mnogo slučajeva, smešten na određenoj dubini. No, da pređemo na stvar: trenutni modeli procenjuju da je količina leda na Mesecu oko 1 milijarde tona.
Opširnije: Koliko ima leda na Mesecu?
Write comment (1 Comment)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
