Ako pogledate dogledom pun Mesec lako ćete uočiti snežno belu pegu na južnoj Mesečevoj polulopti, oivičenu sivkastim krugom iz koga izviru dugi beli zraci. To je krater Tycho. Ime mu je dao italijanski astronom, inače juzuit, Đoavani Ričoli (1598-1671) po najvećem osmatraču neba do pojave teleskopa, Tiho Braheu.
Evo pravog pitanja za zvezdane sladokusce: ako bismo Mesec "postavili" negde nasumično na nebu, koliko bi on zvezda pokrio? Recite otprilike, a potom pogledajte račun koji sledi. Možda će vas odgovor iznenaditi.
Kratera na Mesecu ima raznih ali ukratko to su sve prstenaste forme, uglavnom kružnog oblika (sa brojnim izuzecima). Najmanji se mogu videti samo pod mikroskopom, dok u najveće može stati i manja država jer im prečnik ide i do 300 kilometara. Kratera ispod 1 metra u prečniku ima više miliona, a prečnika preko 1 kilometar oko trista hiljada i to na nama bližoj strani. Ukupno na Mesecu ih ima oko milion.
Priča o supermesecu vučeporeklo iz 1979 godine kada jetaj izraz skovao Richard Nolle. Supermesec je pun ili nov Mesec kada se Zemlji približi na 90 ili manje procenata od svog najbližeg prolaza u datoj orbiti.
Fobos je mali Marsov satelit. On ima malu gustinu, malu masu pa prema tome i malu gravitaciju. Shodno tome, brzina oslobađanja, tj. brzina koju neko telo treba da dostigne da bi odleteo sa Fobosa, je takođe mala.
To je zanimljivo pitanje, jer se broj satelita oko velikih i udaljenih planeta stalno uvećava. Nekada davno znali smo samo za naš prirodni satelit, Mesec. Onda je Galilej uperio svoj mali teleskop (mali za današnje pojmove) u Jupiter i otkrio da i ta velika planeta ima svoje satelite, i to četiri njih. Bilo je to početkom 1610. godine. Ali to je bio zbilja samo početak. Od tada je otkriveno mnogo novih satelita, neki velikim teleskopima, ostali pomoću letelica koje su posetile planete.
Dejmos je manji od dva Masova satelita.
