Sateliti

IVO: sonda za istraživanje najvulkanskijeg sveta u našem sistemu

Detalji
Kategorija: Sateliti
Datum kreiranja: nedelja, 09 februar 2020 17:37
Autor Draško Dragović

ivo3Jedno od najvećih iznenađenja kosmičkog istraživanja bilo je otkriće da je Ija, Jupiterov satelit, najvulkanski svet Sunčevog sistema. Kako je moguće da je telo veličine našeg Meseca toliko aktivno? Odgovor je da ne znamo tačno. Da, razumemo osnovni mehanizam: to su iste one poznate plimske sile koje vladaju između Jupitera i Evrope – još jednog Galilejevog satelita – koji razvlači i sažima mesec na takav način da se njegova unutrašnjost zagreva. Ali događa se da nam, kao što je to često slučaj u nauci, mnogi detalji beže. A znamo već da se đavo krije u detaljima. Taj mehanizam zagrevanja bitno se razlikuje od onog vezanog za geološku aktivnost na kamenitim planetama poput Zemlje ili Venere, koja nastaje uglavnom prisutnošću radioaktivnih izotopa koji se nalaze unutar svakog sveta.

Opširnije: IVO: sonda za istraživanje najvulkanskijeg sveta u našem sistemu

Write comment (0 Comments)

Koliki najmanju krater možemo da vidimo na Mesecu?

Detalji
Kategorija: Sateliti
Datum kreiranja: subota, 18 januar 2020 21:01
Autor Draško Dragović

krateriPrvo ćemo primeniti Dozovo ograničenje ("Dawes' Limit"), koje vrlo precizno daje maksimalnu rezoluciju dve jednako svetle tačke (bilo kod teleskopa, bilo kod mikroskopa). Ograničenje je dobilo ime poznatom britanskom astronomu Williamu Rutteru Dawesu (1799–1868). Ono iznosi:

Opširnije: Koliki najmanju krater možemo da vidimo na Mesecu?

Write comment (0 Comments)

Triton: Neptunov čudni mesec

Detalji
Kategorija: Sateliti
Datum kreiranja: subota, 07 decembar 2019 01:14
Autor Draško Dragović

8

99,9% težine solarnog sistema čini Sunce mu njegovo! Preostala beda je podeljena na 8 kakvih-takvih planeta i čak 219 meseci, tj. satelita. Sledi beskonačna buranija sitnurije: kamenčina, leda i prašine koje niko normalan ne računa. 19 satelita je dovoljno veliko da ih je nekad u istoriji sopstvena gravitacila zaloptastila (moj novi astronomski izraz) i svi su pokriveni ledom sem naš Mesec i Ija. Sedam je masivnije od Plutona i Erisa. Ti meseci se fizički ne razlikuju od planeta patuljaka, ali se ne uklapaju u našu (IAU) definiciju jer se ne okreću direktno oko Sunca. Svi ti svetovi su zla boga čudni, a šampion čudnosti je Triton. O njemu ne znamo – ništa. Skoro.

Opširnije: Triton: Neptunov čudni mesec

Write comment (0 Comments)

Šta kada bi Mesec iznenada nestao

Detalji
Kategorija: Sateliti
Datum kreiranja: četvrtak, 05 decembar 2019 17:29
Autor Aleksandar Zorkić

Mesec background

Zamislite da se jedne noći probudite, a na nebu nema Meseca iako bi trebalo da ga bude. Gotovo 4,5 milijarde godina on je tu sa nama, vrti se oko Zemlje, i onda nestane! Šta bi se dakle desilo? Zapravo, sem astronoma, njegov nestanak te noći bi malo ko primetio. Međutim, iako sasvim neprimetne, bar za nas ljude, posledica bi bilo.

 

Opširnije: Šta kada bi Mesec iznenada nestao

Write comment (0 Comments)

Potkategorije

MESEC
Broj članaka:
2

Komentari

  • Rapaid said More
    Ako se uzme da se sve kreće brzinom... 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Ah, kako da niko nije čuo za... 2 dana ranije
  • davor94 said More
    :D :D Henri Poincaré je osnova, za... 3 dana ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Kao diplomirani ucesnik skole, mogu vam... 5 dana ranije
  • Zoran said More
    Religija STOP
    DA astronomija,
    bravo... 5 dana ranije

Univerzum

nauka

Astronautika

Revolucija

Foto...

Praksa

instrumenti

Razno