A 200-300 kilometara levo od tog kanjona nalazi se drugi, Vallis Schrödinger, dužine 302 kilometra, a to vam je kao od Novog Sada do Zagreba. U pitanju su, dakle, ogromne selenografske forme i nije čudo što upadaju u oči i sa velikih visina. Istina je, međutim, da se one nalaze sa druge,
Opširnije: Kanjoni na Mesecu... i na Zemlji
Write comment (0 Comments) 
Jedan od uslova neophodnih da bi se sa Zemlje moglo videti potpuno pomračenje Sunca je da prividni lik mladog Meseca biva jednak ili veći od lika Sunca. U sadašnjem trenutku evolucije sistema Zemlja – Mesec i samoga Sunca ovaj uslov je ponekad ispunjen, a kada to nije slučaj moguće je videti prstenasto pomračenje. Kada, gledano sa Zemlje, najveći mogući lik Meseca ne bude dovoljno veliki da zakloni najmanji mogući lik Sunca završiće se epoha potpunih pomračanja Sunca. Pitanje je zašto će se to desiti? I kada?
Opširnije: Kada će prestati potpuna pomračenja Sunca?
Write comment (0 Comments) 
Pazite sad: Mesečeva revolucija traje koliko i Mesečeva rotacija (tj. jedan krug Meseca oko Zemlje = jedan okret oko svoje ose), a rezultat te usklađenosti jeste da nam Mesec okreće uvek jednu istu svoju stranu. Iz ovoga možemo izvući logičan zaključak da sa Zemlje vidimo najviše polovinu ukupne površine Meseca i to samo kada je on pun. Ali, nije tako. Mi ponekad možemo da zavirimo i na drugu stranu Meseca i da prema tome vidimo ukupno više od polovine njegove površine.
Opširnije: Ljuljanje (libracije) Meseca
Write comment (0 Comments) 
Lunarni mesec je vreme potrebno da Mesec prođe kroz sve svoje faze. Obično se meri od jednog do sledećeg mladog meseca. Taj vremenski period traje oko 29,5 dana. Ne može se preciznije reći jer je rastegljiv i stalno se menja, a menja se zato što se Mesec kreće po eliptičnoj orbiti pa se i rastojanje samog Meseca od planete stalno menja. Razume se da je onda i brzina kretanja Meseca promenljiva – shodno Keplerovim zakonima.
Write comment (0 Comments)
Mesec je pre 4,5 milijarde godina obletao našu planetu na svega tridesetak hiljada kilometara visine (22,530 kilometara govore neki proračuni). Danas je petnaest i više puta dalje i u proseku nalazi se na visini od 385 000,6 kilometara (od središta Zemlje do središta Meseca). On od praiskonskih vremena stalno beži od nas.
Opširnije: Zašto Mesec beži od nas?
Write comment (9 Comments) 
Zamislite da se jedne noći probudite, a na nebu nema Meseca iako bi trebalo da ga bude. Gotovo 4,5 milijarde godina on je tu sa nama, vrti se oko Zemlje, i onda nestane! Šta bi se dakle desilo? Zapravo, sem astronoma, njegov nestanak te noći bi malo ko primetio. Međutim, iako sasvim neprimetne, bar za nas ljude, posledica bi bilo.
Opširnije: Šta kada bi Mesec iznenada nestao
Write comment (0 Comments) 
Za bliskog susreta s Jupiterovim mjesecom Ijom, NASA-ina svemirska letjelica Juno je dana....
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
