Temperatura na Mesecu varira od ključanja do smrzavanja u zavisnosti od toga da li je noć ili dan, ali naučnici smatraju da postoje jame i pećine gde je temperatura sasvim razumna - bez obzira koje je doba dana.

Svaki dan i svaka noć na Mesecu traje nešto manje od 15 dana na Zemlji, sa temperaturom koja varira od oko 127 stepeni Celzijusa tokom dana do oko minus 173 stepena Celzijusa noću.

mesec.pecina

I ljudima i opremi bi bila potrebna zaštita od tih ekstrema tokom dugoročnih istraživanja Meseca, što bi predstavljalo veliki inženjerski izazov, dok bi pronalaženje jedne ili dve naseljive pećine bilo mnogo praktičnije rešenje.

Na takvim mestima temperatura se kreće oko 17 stepeni Celzijusa, prema novim proračunima. To bi mogle biti savršene lokacije za uspostavljanje baza za istraživanje Mesečeve površine.

Takava mesta bi davala i određenu zaštitu od malih meteorita, pa čak i od štetnog sunčevog zračenja. U udobnoj bazi, budući doseljenici na Mesec bi mogli da se usredsrede na druge poduhvate - poput uzgoja hrane, proizvodnje vode, kiseonika ili istraživanja.

„Ljudi su evoluirali živeći u pećinama, a u pećine bismo se mogli vratiti kada živimo na Mesecu“, kaže planetarni naučnik Dejvid Pejdž sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (UCLA).

Za jame na Mesecu znamo već nekoliko godina. Istraživači su koristili slike koje je snimio NASA Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO) – posebno njegova termalna kamera Diviner Lunar Radiometer Experiment – da izmere temperaturu unutar jame u oblasti Mare Trankuillitatis na Mesecu.

Koristeći kompjuterske modele za analizu termičkih svojstava stene tokom vremena, istraživači su procenili da deo jame obasjan suncem može doseći čak 300 stepeni Celzijusa. Ali u obližnjim senkama, zarobljena toplota mogla bi da podigne inače ledeno hladnu temperaturu na umerenu i da je zadrži čak i nakon što Sunce zađe.

Sledeće pitanje je da li te pećine i jame imaju dovoljno prostora da se sagrad baza. Snimci iz svemira sugerišu da neki od njih imaju.

„Lunarne jame su fascinantna osobina površine Meseca“, kaže planetarni geolog Noa Petro iz NASA Godard centra za svemirske letove u Merilendu. 

Baza u pećini svakako je daleko bolje rešenje od baze izložene svemiru. Jasno je da je praktična realizacija daleko, možda 50 do 100 godina, s obzirom da je i ponovni dolazak čoveka na površinu Meseca daleko godinama.

Istraživanje je objavljeno u Geophisical Research Letters.

 


Dodaj komentar