Dejmos je manji od dva Masova satelita.

Oko Marsa se kreće brzinom od 1,3513 kilometara u sekundi

Kao i njegov veći rođak, Fobos, prekriven je slojem regolita. Inače je stenovit.

Nema atmosferu. Suviše je mali, njegovo tlo ne ispušta gasove, a njegova gravitacije je slaba da atmosferu zadrži čak ako bi ona i postojala. 

Po sastavu odgovara asterodima tipa C (ugljenični asteroid). 

Oblik mu je nepravilan.

Dejmos ima ravniju površinu od Fobosa, mada je i on posut kraterima, istina retkim.

Dva najveća kratera na Dejmosu zovu se Swift i Voltaire.

Džonatan Svift (1667 — 1745) je pisac Guliverovaih putovanja. Astronomi zemlje Liliput iz te knjige znali su da Mars ima dva satelita (mada oni u vreme pisanje knjige još nisu bili otkriveni).

Volter je francuski filozof i književnik (1694 — 1778).

Mesec, Dejmos i Fobos u srazmeri 

Asaph Hall (1829-1907)

Dejmos oko Marsa kruži po gotovo kružnoj orbiti. 

Kao i za Fobosa, Dejmosovo poreklo je nepoznato. Moguće je da je zarobljen asteroid.

Po jednoj teoriji i Dejmos i Fobos su nekada bili delovi jednog većeg tela koje je razbijeno u sudaru u davnoj prošlosti.

Posmatrno sa Marsa Dejmos ima sjaj kao i Venera gledana za Zemlje.

Dejmos nije posetila ni jedna letelica sa Zemlje. Međutim,

Ali, postoje misije na papiru: to su Phobos and Dejmos and Mars Environment (PADME) i OSIRIS-REx 2… biće jednog dana.

Svoje ime Dejmos je dobio po sinu grčkog boga rata, Aresa, i boginje ljubavi i lepote, Afrodite.

Dejmos je oličenje užasa. Zajedno sa svojim bratom Fobosom (koji seje strah) učestvovao je u svim ratovima njihovog oca. Uostalom, poznato je da je svaki rat praćen strahom i užasom. 

Dejmos je otkrio Asaph Hall (1829-1907) 12. avgusta 1877. godine.

Izvori: Space Facts, Wikipedia, Astronomski magazin...