Naša planeta je prirodan izvor radio talasa na audio frekvencijama. Jedan online prijemnik u Nasinom najvećem centru, u Maršalovom kosmičkom centru u Alabami, u mogućnosti je da seprodukuje te pesme Zemlje tako da možemo i mi da ih čujemo.
Kada bi čovek imao antene umesto ušiju, mogao bi da čuje pravu simfoniju neobičnih zvukova koji dopiru od naše sopstvene planete. Naučnici ih nazivaju “cvrkutavim” (“tweeks”), “zviždećimi” (“whistlers”) i “sferičnim” (“sferics”). Svi ti zvuci izgledaju kao muzička pozadina nekog strašnog SF filma, ali ne radi se o naučnoj fantastici. Zemljino prirodno radio zračenje je stvarno i, mada ga uglavnom nismo svesni, ono nas okružuje potpuno sve vreme.
“Čitava okolina na Zemlji skoro bukvalno peva putem radio-talasa na audio frekvencijama,” kaže Denis Galager, kosmički fizičar iz Maršalovog kosmičkog centra (MSFC). “Naši slušni organi nisu u stanju da direktno detektuju radio-talase, ali možemo da ih konvertujemo u zvučne talase uz pomoć radio prijemnika vrlo niske frekvencije (VLF)”.
Udari gromova poput ovog su samo jedan od izvora zaglučujućih radio-zračenja koja nas okružuju.
VLF prijemnici su prosti, mada neuobičajeni. Poseduje samo antenu i radio-polačavač, a osetljiv je na radio-talase sa frekvencijama između par stotina herca i 10 kiloherca. Za poređenje, AM radio-stanice koje slušamo u kolima imaju mnogo širi radio-opseg: od 540 kHz do 1,6 MHz.
Donedavno je na internetu mogla da se čuje 24-časovna muzika Zemlje, jer su Galager i njegove kolege instalirali program INSPIRE, koji je prenosio signale sa jednog VLF risivera postavljenog na MSFC u okviru velikih atmosferskih istraživanja.
“Sferiksi”: Izvor većine VLF zračenja na Zemlji su munje. Udar groma emituje širok raspon pulseva radio-talasa, baš kao što se dešava i sa svetlošću. VLF signali od obližnjeg groma, slušani preko zvučnika radia, zvuče kao kada se prži slanina u tiganju ili kad pucketa vatra. kosmički naučnici zovu te zvuke “sferiksima”, skraćeno od atmospherics. Ove zvuke mogu da prave i munje udaljene stotinama kilometara od prijemnika. Poslušaj ovde:
“Tviksi”: to su u stvari sferiksi koji dugo putuju kroz jonosferu – “disperzivni medijum” gde niske frekvencije putuju sporije od visokih. Odatle i drugačiji zvuk:
“Vistlersi”: to su zapravo “sferiksi” koji putuju na još veću udaljenost. Radi se o muzički opadajućim tonovima koji traju sekundu ili duže.
Falager i drugovi su pokrenuli čitavu lavinu aktivnosti u SAD i Kanadi ovim eksperimentima, tako da su mnogi pojedinci i škole tražili detaljnija uputstva i nacrte za pravljenje prijemnika. Uskoro je napravljena globalna mreža VLF radio-prijemnika, u koju je bilo uključeno i 1500 čkola. Oni su, naprimer, na teritoriji čitave Amerike pratili pomračenje Sunca, ispitujući kako će takav događaj (praćen opadanjem solarnog ultraljubičastog zračenja) uticati na jonosferu a to, opet, na prostiranje niskofrekventnog zračenja. Uskoro se projekat proširio i na slučanje zbivanja koje su u atmosferi izazivala zračenja plazme izazvana meteorskim pljuskom iz sazvežđa Lava.
Pitam se šta bi trebalo da se dogodi pa da i naš neki profa fizike pokrene sekciju koja bi se bavila takvim i sličnim eksperimentima. Na sreću, uvek se na vreme probudim …
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
