- Najstarije pomračenje Meseca o kome postoji pisani trag dogodilo se 29. januara 1135. pre n.e. a zapis je sastavljen u Kini. - Čini se da je pravu prirodu pomračenja prvi otkrio Anaksagora, filozof iz Jonije (500-428. g. pre n.e.), koji je učio da do Mesečevih pomračenja dolazi kada Mesec uđe u Zemljinu senku, a da njegova senka opet proizvodi pomračenje Sunca na Zemlji. - Tukidid pominje slučaj iz vremena peloponeskog rata kada Atinjani jedom prilikom nisu isplovili sa sidrišta u bitku (iako im je oklevanje moglao naneti samo štetu) jer je u presudnom momentu došlo do pomračenja Meseca. - Aristotel iz posmatranja pomračenja Meseca zaključuje u svom čuvenom delu O nebu (zapravo sva Aristotelova dela su čuvena) da je Zemlja loptasto telo jer je senka koju baca na Mesec prilikom pomračenja zaobljena. - U drevno vreme Srbi su, ako je suditi po nekim starim zapisima, znali za uzrok pomračenja jer se u tim pisanim spomenicima objašnjava da je Zemlja manja od Sunca i da zato ona ima iza sebe kupastu senku, a Mesec se pomrači kada uđe u tu senku i tada on gubi svetlost pa se ne vidi, za razliku od Sunca koje se pomrači kada ga pokrije Mesec i koje ne gubi svetlost. Postoji inače dosta beležaka u srpskim zapisima o pomračenjima Sunca i Meseca. - Prvo i najstarije pomračenje Meseca koje se spominje u starim srpskim zapisima dogodilo se 22. juna 1461. Zatim slede pomračenja iz 20. februara 1570. pa 16. avgusta 1598. itd. |