U udžbenicima geografije za osnovnu školu jasno piše: „Našu planetu čine litosfera, hidrosfera i atmosfera." To su zapravo čvrsti, tečni i gasovoti omotač naše planete. U enciklopedijama piše da je naša planeta ukupno teška 5,9736 × 1024 kg, od čega, kaže se, na vodeni omotač, okeane i mora, otpada 1,36 × 1021 kg (oko 1/4400-ti deo ukupne mase planete). Međutim, retko gde piše odgovor na interesantno pitanje:Koliko je teška naša atmosfera?
To je zapravo teško reći, jer ona nema jasne granice - kako idemo u visinu, tako armosferski omotač postaje sve ređi i ređi, da bi tamo negde, neprimetno, prešao u bezvazdušni prostor. Ali kako god bilo, jasno je da u odnosu na stene i vodu vazduha na Zemlji nema baš mnogo. Kada bi sav vazduh mogli da sabijemo tako da svuda ima pritisak kao na površini planete, dobili bi sloj debeo svega 7 kilometara. U stvarnosti, na svakih 17 kilometara visine atmosferski pritisak pada za deset puta.
Pri temperaturi od 20° C (293,15 K) i pri pritisku od 1 atmosfere (101,325 kPa), suvi vazduh je težak 1,204 kg. Na 30° C, težak je malo manje - 1,15 kg. Ako uzmemo da mom stanu od 55 m2 ima oko 143 kubna metra vazduha, to znači da je vazduh u njemu težak oko 172 kg! Moram da priznam da je to prilično mnogo.
Ako na isti način izračunamo, dobićemo da je ukupna težina vazduha na Zemlji oko 5,8 × 1018 kg. Ako se setimo da je ukupna masa naše planete 5,9 × 1024 kg, ispada da vazdušni omotač naše planete čini samo 1/1.000.000-ti deo njene ukupne mase.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
