Površinska temperatura na Veneri je veća nego na Merkuru iako je Venera dva puta dalja od Sunca. Svaki naš čitalac zna da je to zbog toga što Venera ima gustu, debelu atmosferu punu ugljen dioksida koji je gas staklene bašte. Zato je zanimljivo pitanje kolika bi temperatura bila na Veneri da je ona na mestu drugih planeta.

Merkur: 58 miliona kilometara od Sunca, temperatura -173 do 4270 C

Na mestu Merkura Venera bi primala 6,5 puta više energije nego na svojoj originalnoj poziciji te bi na njenoj površini vladala srednja temperatura od 727 stepeni Celzijusa.

Merkur

Venera: 108 miliona kilometara od Sunca, temperatura 4620 C

Zbog guste atmosfere razlike između dnevne i noćne temperature na Veneri nisu toliko drastične kao na planetama bez atmosfere. Uglavnom, na svom originalnom mestu površinska temperatura na Veneri je 4620 C

Venera

Zemlja: 150 miliona kilometara od Sunca, temperatura od -88 do +580 C

Da je na mestu Zemlje, tj. na 150 miliona kilometara daleko od Sunca na Veneri bi vladala temperatura od 2270 C. Inače na Zemlji temperatura se kreće u ekstremnim granicama od -88 do +58 stepeni Celzijusa. Srednja temperatura na Zemlji je +15 stepeni, ali da nema atmosfere i gasova staklene bašte na ovoj poziciji na kojoj je sada na Zemlji bi prosečna temperatura bila -18 stepeni. 

zemlja

Mars: 228 miliona kilometara od Sunca, temperatura od -630 C

Na lokaciji Marsa Venera bi bila već dosta hladnija i njena srednja površinska temperatura bi bila nekih 70  C. To je već u granicama podnošljivim za život koji poznajemo. 

 Mars

Jupiter: 778 miliona kilometara od Sunca, temperatura od -1080 C

E sad, ako bismo Veneru pomerili negde u orbitu kojom Jupiter obilazi Sunce tu već stiže prilično malo Sunčeve energije svega 4% od one koju prima Zemlja. Tu bi na Veneri bila temperatura od -63 stepena. Na tako niskoj temperaturi od tečne vode nema ni pomena – a ni života, bar ne složenog. 

Jupiter

Još dalje od Sunca temperatura Venere se još više smanjuje i sve je bliža dve stotom podeljku na termometru sa Celzijusovom skalom.

bastaEfekat staklene bašte. Jedan manji deo vidljivih (kratkotalasnih) Sunčevih zraka se odbija od oblaka dok mnogo veći stiže do tla planete i zagreva ga. Kratkotalasni zraci zapravo lako prolaze kroz vodu i gas ugljen dioksida.
Tako zagrejano tlo isijava energiju u vidu infracrvenih (dugotalasnih) zraka. Ovi zraci nisu toliko prodorni kao kratkotalasni i teško prolaze kroz gasove vodene pare i ugljen dioksida koji se nalze u atmosferi, pre svega u oblacima. Veći deo infracrvenih zraka se odbija od oblaka nazad ka tlu i tako ostaje zarobljen dodatno zagrevajući površinu planete.

 

 


Dodaj komentar