Jedno od najpoznatijih astronomskih 'neotkrića' ove godine nesumnjivo je bilo otkrivanje fosfana na Veneri. Otkriće je izazvalo pravi cunami oduševljenih naslova svih vrsta, ali stvar se ubrzo izduvala nakon što je ostatak naučne zajednice uputio žestoke kritike zbog nedostatka dokaza. Originalni članak u časopisu 'Nature Astronomy' sadržavao je grešku u obradi podataka sa opservatorije ALMA, a iako je otkriće bio 'u karantinu', važno je za napomenuti da su autori nisu samo citisali podatak, već su nastavili da tvrdeda na susednoj planeti doista ima fosfana. Naravno, u količinama mnogo nižim od onih koje su isprva sugerisane. Kontroverze oko otkrića, koje je u određenim trenucima poprimilo oblik vrlo kiselog i vrlo neprofesionalnog osobnog sukoba, ipak su uzrokovale astrobiološke implikacije. Fosfan je mogući biomarker, a jedan od mogućih izvora ovog jedinjenja može biti neka vrsta mikroorganizama sposobnih za preživljavanje i razmnožavanje u oblacima sumporne kiseline na Veneri.
Mala flota balona proučava atmosferu Venere.
Pre puno godina sam napisao divnu e-knjigu 'Velika Armada' i tada se i sam prvi put upoznao sa dve sovjetske sonde 'VeGa' iz 80-ih, koje su posle istorijskog bliskog susreta sa Halejevom kometom, nastavile put ka Veneri i izbacile helijumske balone ('aerostate')! Strašna misija! Oba balona su slala naučne podatke duže od 46 časova, a rezultate je lovilo 20 radio-opservatorija na Zemlji.
Postoje neki koji zamišljaju da u oblacima Venere postoju lebdeći život. Samo nam još oni fale...
Na stranu s polemikama, istina je da je gornja Venerina atmosfera s astrobiološkog gledišta jedno od najbenignijih mesta za život u Sunčevom sistemu i već decenijama postoje predlozi za proučavanje ove regije uz pomoć balona ili čak aviona (treba imati na umu da su samo već pomenute sovjetske sonde 'VeGa' uspjele rasporediti dva balona na Veneru, podvig koji se dogodio pre trećine stoleća). Na visini između 50 i 60 km, atmosfera Venere ima pritisak sličan Zemljinoj površini i temperaturu koja nije previsoka (manja od 60ºC). Ako ostavimo po strani oblake sumporne kiseline, to je rajsko okružje ako ga usporedimo sa 460ºC i 93 atmosfere na površini. Novi predlog pod rukovodstvom dr Andreasa Makoto Heina planira da proučit ovaj pojas Venerine atmosfere pomoću balona, ali za razliku od drugih projekata, reč je o slanju male flote sondi umesto jedne letilice.
Japanska mala sonda 'Akatsuki' je snimila Veneru ultraljubičastom kamerom u novembru 2018. Za razliku od Nasinih preskupih sondi, ova je Japance koštala svega \(175 mil. za sondu i \)120 mil. za raketu.
Sovjetsko-francuski baloni misije 'VeGa' jedini su koji su studirali Veneru do sada (Blamont et al.).
Hein i njegove nemačke kolege predlažu dve varijante balona, jedan težak 1,7 kg, a drugi 16 kg. U mogućoj šemi misije, lansirana bi bila sonde s pet malih balona i jednim velikim. Svi baloni bi radili na Sunčevu energiju i/ili na baterije. Nosili bi malu meteo-stanicu i kamere, ali pravu zvezdu misije nosio bi samo najveći balon. Ovaj instrument bi bio maseni spektrometar dizajniran za analizu atmosferskog sastava i, posebno, aerosola u suspenziji. Ovaj bi se 'matični balon' mogao da koristiti i za slanje podataka s ostatka flote na Zemlju (ili na hipotetički orbiter).
Baloni bi putovali u sletnoj kapsuli ukupne mase između 37 i 48 kg, koja bi u Venerinu atmosferu ulazila direktno s međuplanetarne trajektorije. Lansiranje bi moglo da se obavi jeftinom trostepenom mikroraketom poput 'Electrona' kompanije 'Rocket Lab', sposobne da pošalje na Veneru letilicu od 68 kg (ili kapsulu tešku do 37 kg u atmosferu susedne planete). Američka kompanija sa sedištem i rampom na Zelandu, 'Rocket Lab', već je objavila svoju nameru da sprovodi jeftine misije na Veneru koje će analizirati atmosferu Venere dok se sonda ne dezintegriše u atmosferi, ali očito bi uključivanje balona predstavljalo značajno poboljšanje. Ako bi se odabrala veća sonda – naprimer buduća indijska sonda 'Shukrayaan-1'[1] – moglo se poslati do deset malih balona.
Rocket Lab Venus Probe (Rocket Lab).
https://www.youtube.com/watch?app=desktop&v=P5XjQR8hZL0
Baloni male veličine bi imali kratak radni vek, otprilike dva zemaljska dana, iako bi glavni balon mogao da preživi i duže. Ova misija bi mogla biti spremna za dve ili tri godine po ceni manjoj od dvadeset miliona dolara. To ne bi bila napredna, već pre probna sonda za proučavanje tog dela Venerine atmosfere i, s jedne strane, potvrdi prisutnost fosfana i, s druge, utvrdi jesu li uslovi u ovoj zoni stvarno pogodni za život. Na kraju krajeva, od misije ove vrste možemo puno da dobijemo – ili bolje reći, puno da naučimo – a malo toga da izgubimo.
Predlog Nasine sonde 'VISE' (Venus In Situ Explorer) sa meteorološkim telerobotskim balonom. Da li zbog visoke cene (oko $1 mld.), lobiranja, ili nečeg drugog, uglavnom prelog se već godinama muva po Nasinim kuloarima, stalno ulazi u neka polufinala ili finala ali nikako da uđe u krajnji financijski plan. Poslednji put ga je pobedio projekat 'Dragonfly', dron za Titan
NASA/JPL eksperimentalni robotski balon BEV (Balloon Experiment at Venus). Za kontrolu visine bi koristio tehniku reverzibilnih fluida (tečnost-para).
Kasnije bi se mogla poslati složenija sonda, poput 'Calypso Venus Scouta'. 'Calypso' bi bio balon koji bi lebdeo na oko 50 km visine, ali novost ovog predloga je da bi uključivao i kapsulu – bolje reći batiskaf – koja bi se odvojila od glavne sonde pomoću kabla dugog 20 do 40 kilometara (!) direktno proučavajući površinu Venere ispod oblaka. Druga manje radikalna alternativa je sonda poput BEV-a (Balloon Experiment at Venus), koncept Nasinog JPL-a. BEV bi mogao da menja visinu krstarenja između 20 i 40 kilometara zahvaljujući upotrebi mešavine amonijaka i vode. Ostali predlozi, poput VISE (Venus In Situ Explorer), takođe se temelje na korišćenju sličnih koncepata balona koji rade menjajući faze različitih komponenata mešavine za kontrolu visine (u slučaju VISE to bi bila mešavina helijuma i vode).
Projekat balona-sonde 'Calypso'.
Venera je fascinantna planeta čak i bez fosfana i bez života. Otkrivanje zašto je Zemljina sestra postala pakao kakav vidimo danas je prioritet, kao i saznanje koliko dugo će još ostati nastanjiva. Problem svih ovih predloga je što Venera ostaje uveliko zaboravljena planeta za istraživanja. Kada ćemo ugledati još jedan balon kako se kreće nebom Venere?
Evropski balon EVE (European Venus Explorer) iz 2007, otkazan 2010.
Svima koji mi uplate €100 mogu da sredim letovanje na jednom ovakvom privatnom odmaralištu.
[1] Indijska sonda bi mogla da možda 2024. ponese oko 175 kg tereta, a lista kandidata je poduža – preko 20 međunarodnih predloga. Mislim da su ima najbliži Rusi, Švedi i Francuzi, koji nude svoja iskustva sa sovjetskom 'VeGom'.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
