Da li je u pitanju geologija, astronomija, fakti ili jednostavno loš marketing, ne znam, ali je činjenica da su Zemljanima unutrašnje planete – dosadne. Da ne bi Sovjeta, o Veneri ne bi znali skoro ništa, iako je bila prva planeta koju smo sleteli ('Венера 7'). Danas je uglavnom koriste za gravitaciona ubrzavanja drugih međuplanetnih sondi. Trenutno se samo (polu)pokvarena japanska sonda 'Akatsuki' nalazi u izduženoj eliptičnoj orbiti oko Venere još od 2015, ali Rusi, Ameri i Indusi planiraju skore posete čak i roverima, 'a kad će... ne zna se'. A da se na Veneri ima šta da se vidi, ima se...
Snimak od prekjuče našeg specijalnog (neplaćenog) reportera sa Venere. Snimak je napravljen iz njegove vikendice dok je sakupljao šljive za rakiju.
Uglavnom svaka šuša zna da je na Veneri pritisak kaustične atmosfere oko 90 atmosfera a temperatura oko 500 stepeni, i to zimi (leti je malo toplije), ali se retko pominju vulkani. Međutim, najnovija studija prijavljuje najmanje 37 aktivnih struktura na Veneri. Time je nesumnjivo potvrđena dugopostojeća teza da je Venera još uvek geološki aktivna planeta.
Rad koji pominjem su smislili i napisali istraživači sa univerziteta Merilend i ciriški Institut za geofiziku ETH, a objavili ga u časopisu 'Nature Geoscience' 20. jula 2020.
"Ovo je prvi put da smo u stanju da ukažemo na određene specifične strukture i kažemo 'Vidi, ovo nije drevni vulkan već onaj koji je aktivan danas, možda uspavan, ali nije mrtav'", izjavio je dr Laurent Montési, profesor geologije iz UMD i koautor istraživačkog rada. "Ova studija značajno menja naš pogled na Veneru sa uglavnom neaktivne planete u onu čija se unutrašnjost još uvek komeša i može da nahrani mnoge aktivne vulkane."
Naučnici već neko vreme znaju da Venera ima mlađu površinu od planeta poput, recimo, Marsa i Merkura, koji imaju hladnu unutrašnjost. Dokazi o toploj unutrašnjosti i geološkim aktivnostima javljaju se na površini planete u obliku prstenastih struktura poznatih kao 'coronae'[1], koje nastaju kad se pramenovi vrućeg materijala duboko unutar planete uzdižu kroz sloj plašta i koru. To je slično načinu na koji su vreli pramenovi plašta formirali havajska vulkanska ostrva.
Ali smatralo se da su coronae na Veneri verovatno znaci drevne aktivnosti i da se Venera dovoljno ohladila da uspori geološku aktivnost u unutrašnjosti planete i očvrsne koru toliko da je bilo koji topli materijal iz duboke unutrašnjosti ne bi mogao probiti . Uz to, predmet rasprave su bili i stvarni procesi kojima su pramenovi plašta stvorili coronae na Veneri i razlozi za varijacije među njima.
U novoj studiji, istraživači su koristili numeričke modele termomehaničke aktivnosti ispod površine Venere kako bi stvorili 3D simulacije stvaranja coronae u visokoj rezoluciji. Njihove simulacije su pružile detaljniji prikaz procesa nego ikad pre.
'Poboljšani stepen realizma u ovim modelima u odnosu na prethodne studije omogućuje identifikovanje nekoliko faza u evoluciji coronea i definisanje dijagnostičkih geoloških karakteristika prisutnih samo u trenutno aktivnim koronama', rekao je Montési. 'Možemo reći da je u poslednje vreme aktivno najmanje 37 korona.'
Aktivne coronae na Veneri skupljene su na nekoliko lokacija, što sugeriše područja na kojima je planet najaktivniji, pružajući tragove o funkcionisanju unutrašnjosti planete. Ovi rezultati mogu da pomognu u identifikovanju ciljanih područja na kojima bi geološki instrumenti trebali da budu postavljeni u budućim misijama na Veneru, poput evropskog 'EnVisiona' koji bi trebao da bude lansiran 2032. godine.
Vulkanski vrh Idunn Mons u zoni Imdr Regio. Termalna slika je napravljena na osnovu podataka koje je prikupio spektrometar VIRTIS(Visible and Infrared Thermal Imaging Spectrometer), sa evropske sonde 'Venus Express'. Image credit: NASA
[1] Na površini ima još koječega. Recimo, pljosnati vulkani zvani 'farra', koji liče na palačinke prečnika 20-50 km i visine 100-1000 m, zvezdasti sistemi pukotina zvanih 'novae', koncentrične frakture u vidu paukove mreže, poznate kao 'arachnoids', itd.
10 (i više) zanimljivih činjenica o Veneri
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
