Na ovom snimku vihor je visok preko 800 metara, a prečnik mu je 30. Snimak je napravljen 16. februara 2012. u području Amazonis Planitia, sa Nasinog orbitera, MRO. Amazonis Planitia je jedno od blagih, ravnih područja na Marsu. Nalazi se na njegovoj severnoj polulopti, severozapadno od vulkana Olympus Mons, a ime je dobilo po Amazonkama, slvnim ratnicama starogrčkih mitova. Mars Reconnaissance Orbiter. Image credit: NASA/JPL-Caltech/Univ. of Arizona |
Divna fotografija koja bi mogla da krasi zid i neke galerije slika. Na njoj se vidi Marsov đavolak kako kao pijavica krstari tlom. Reč“đavolak“ je sasvim slobodan prevod izraza „dust devil“, što je engleski naziv za kovitlac ili vihor.
Po formi vihor je sličan orkanu samo za razliku od njega javlja se po lepom, sunčanom vremenu. Kada sunce zagreje tlo onda se nad njim greje i vazduh koji se zatim naglo diže uvis i usput podiže prašinu. Zatim počinje da rotira i nervozno švrlja po tlu pa se tako dobija preteće kovitlanje.
Ali atmosfera na Marsu je retka pa i vetrovi na njemu nemaju onu snagu koju imaju na našoj planeti. Bez obrzira što opasno izgleda, vihor može da prođe preko vas, a da ga i ne osetite. Ipak imaju vihori svoju snagu i baš zahvaljujući njima Marsovi roveri Opportunity i Spirit su bili znatno izdržljiviji nego što se na to moglo računati.
Više puta se desilo da rover upadne u peščanu oluju koja zaspe njegove solarne panele peskom i finom, sitnom prašinom zbog čega oni izgube moć prikupljanja sunčeve energije za rad rovera. I baš kada bi se proširila vest da roveri gube energiju i da su pred kolapsom, a njihovi operateri postanu rezignirani i na rubu očaja, desilo bi se čudo i baterije bi počele da se pune iz sve snage. Posle se ta misterija razjasnila. Dešavalo se da vihori pređu preko rovera i jednostavno oduvaju prašinu i pesak sa solarnih panela i tako spasu čitavu misiju. Evo priče i snimaka o tome:
Iz članka: Dužina života Marsovaca
NASA je počela da spekuliše sa idejom o nakupljanju prašine na kolektorima još u vreme kada su primetili da se napon u Spiritovim akumulatorima svakim danom sve više smanjuje. Do početka marta 2005., naprimer, efikasnost solarnih panela je toliko pala da je iznosila samo 60%. A onda, na opšte zaprepašćenje, primetili su da je sledećeg dana efikasnost iznenada skočila na 93%! Razlog za ovako iznenadno poboljšanje bio je jedan pustinjski vrtlog vetra koji je tokom noći pogodio rovera i jednostavno oduvao prašinu sa njegovih panela. Slična situacija[4] se dogodila i kada je efikasnost proizvodnje struje pala na ispod 40%, ali je snažni vetar obrisao solarne panele i povratio snagu na novih 93%. Do sada je na oba rovera zabeleženo nekoliko takvih "servisa", što im je svakako omogućilo duže napajanje energijom i znatno produžilo živote. Vrtlozi vetra ("dust devils") i oluje i danas čiste rovere, te su jedan od primarnih razloga zašto roveri traju toliko duže nego što je prvobitno planirano. Međutim, brojni drugi mehanički i električni problemi uzimaju svoj danak na roverima. Recimo, motor koji pokreće Opportunityjevu mehaničku ruku, pokazuje tendenciju da preskače. Zato se sve ređe koristi, i koriste je jedino preko dana, dok je preko noći opružena da bi se izbeglo njeno zaglavljivanje zbog niskih temperatura.
|
Iz članka Umetnost Marsa Izgleda kao detalj tetovaže na koži, međutim, ove elegantne šare je napravio vetar. Prešao je preko peščanih dina i sa njih oduvao crvenkastu prašinu i tako otkrio tamnije tlo ispod. Ima na ovoj slici i nekih neobjašnjenih geoloških formi. To su ove pruge u donjoj polovini slike, pa desno. Evo i onog đavolka od malo pre kako duve preko pustinje. Ovaj ima u prečniku oko 200 metara, ali na samoj površini je verovatno uži. Sudeći po dužine senke na ovoj slici kovitlac je visok nekih 500 metara. Kompozicija slike je majstorski napravljena. |
Vihori postoje i na Zemlji. Ovaj je snimljen u Arizoni
Još neki linkovi:
Ostaci „Spirita“ snimljeni sa orbite
(Astronautika/Misije)