 |
Kamera High Resolutio Imaging Science Experiment (HiRSE) Nasinog „Mars Reconnaissance Orbitera“ (MRO) snimila je ovu sliku 29. januara 2012. godine, koja predstavlja prvu fotografiju u boji iz orbite lokacije sletanja lendera Nasine misije „Mars Exploration Rover Spirit“. Rover je sišao sa ove platforme u januaru 2004. i proveo više od 6 godina u istraživanju okolnih brda i kratera na istoku. Pre nego što se beznadežno zaglavio i smrza se tokom duge Marsove zime, prevalio je 7.730,48 metara.
Slična fotografija, poslata 26. januara 2012, prikazuje Nasin „Phoenix Mars Lander“ i njegovo okruženje na dalekom severu Marsa, nakon provedene druge Marsove arktičke zime. „Phoenix“ je završio svoj planirani radni vek 2008. godine, kada je priliv solarne energije previše opao zbog dolaska prve Marsove zime.
Gornja slika prikazuje „Spiritovu“ sletnu platformu kao malu sjajnu kockicu jugozapadno od kratera Bonneville: http://photojournal.jpl.nasa.gov/catalog/PIA15038. Obavezno pogledati ovu sliku; samo dvaput klikni na nju!
Fotografija „Phoenixa“: http://photojournal.jpl.nasa.gov/catalog/PIA15039
Prethodne slike kamere HiRSE prikazivale su sam rover „Spirit“, ali sve te slike lendera su bile crno–bele.
Mada ni „Spirit“ ni „Phoenix“ više ne šalju podatke na Zemlju, naučna saznanja iz obe misije nastavljaju pomno da se analiziraju. Nedavni izveštaj zasnovan na „Phoenixovim“ proučavanjima Marsovog tla mikroskopom zaključuje da je tlo bilo izloženo vrlo maloj interakciji sa vodom u poslednjih 600 miliona godina; više o tome: http://www3.imperial.ac.uk/newsandeventspggrp/imperialcollege/newssummary/news_3-2-2012-10-26-2.
MRO je samo jedan od šest naučnih instrumenata koji si ispitivali Mars još od 2006. godine (Mars Global Surveyor, Mars Express, Mars Odyssey, i dva Mars Exploration Rovers). Trenutno se nalazi u produženoj misiji, i nastavlja da nam daje uvid u drevnu prošlost planetnog okruženja i današnjih procesa, kao što su vetar, meteoritski udari i sezonske promene koje utiču na Marsovu površinu danas. Ova misija je poslala više podataka o Marsu nego sve orbitne i površinske Marsove misije do danas zajedno.
Svaka teleskopska fotografija prikazije površinu od nekoliko kvadratnih kilometara, na kojima se vide detalji veličine kuhinjskog stola.
HiRISE je zapravo teleskop prečnika 0,5 metara, najveći koji je ikada ponet na jednu deep–space misiju. Ima rezoluciju od 30 cm sa visine od 300 km (nevojni sateliti koji iz naše orbite snimalu Zemlju imaju rezoluciju oko 50 cm, a kamere za Google Maps oko 100 cm). Instrument je napravljen u „Ball Aerospace & Technologies Corp.“ u Koloradu prema zahtevima univerziteta u Arizoni. Sam orbiter, vredan $750 miliona, napravili su stručnjaci „Lockheed Martina“ iz Denvera.
Još neki članci o Spiritu:
Kraj velike misije na Marsu
(Astronautika/Misije)
(Astronautika/Misije)
(Astronautika/Misije)
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
