FOTO ESEJ

Tražili ste, gledajte ga - Mars

Imidžing sistem visoke rezolucije (HiRISE) na Nasinom „Mars Reconnaissance Orbiteru“ nosi nadimak „narodska kamera“. Ovde ćete videti prvih 8 fotografija koje je odabrala publika a ne naučnici.

Utopia

Region Cydnus Rupes na severu visoravni Utopia Planitia[1] predstavlja primer stenovitog i šljunkovitog pejzaža uobičajenog za severne ravnice Marsa.

Kada je 2006. orbiter ušao u orbitu oko Marsa, bio je šesta letilica koja u tom trenutku iz orbite ili sa površine istražuje Crvenu planetu.

 aureum

Površinska tekstura uzvišenja i ravnica veličina desetak metara u regiji Aureum Chaos na Marsu. Kružne strukture, od kojih su mnoge ispunjene tamnijim eolskim materijalom, predstavljaju erodirane udarne kratere.

HiRISE koji je ovo snimio, predstavlja najveći teleskop ikada odnešen u neku deep-space misiju.

 mons

Severne padine najvećeg vulkana u Sunčevom sistemu, Olympus Mons. Visok je kao tri Mont Everesta – oko 21 km, a osnova mu je velika kao pet Srbija.

samara 

Samara Valles, jedan od najdužih drevnih sistema dolina na Marsu. Sistem je dug preko 600 km i nalazi se na južnoj hemisferi.

palos 

Deo oboda kratera Palos u ekvatorijalnom delu Marsa. Ima snažnih indikacija da je ovaj krater nekada bio jezero, što se vidi po depozitima na obalama.

 tholus

Neobična topografija neposredno pored 32 km velikog udarnog kratera  u blizini planinskog uzvišenja Zephyria Tholus na Marsu. Snimljena je sa visine od samo 257,1 km.

 mensae

Teren na ovoj slici leži u regionu Deuteronilus Mensae, vaš na granici ravnica i planina na severnoj Marsovoj polulopti.

 led

Baš kao i kod ledenog pokrivača na Grenlandu, led na Marsu sadrži brojne slojeve koji govore o varijacijama u Marsovoj klimi.

 



[1] Radi se o najvećem udarnom basenu na Marsu, prečnika 3.300 km. Tu se 3. septembra 1976. spustio Nasin lender Viking 2.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 16 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...