Upoznajte Mars: | 1 |  2  |  3  | 4 |

Mar izbliza

Mars je mala planeta. Njegov prečnik (6792 km) je skoro duplo manji od prečnika naše planete. Gledano iz daljine on izgleda kao savršena bilijarska kugla, međutim precizna merenja su pokazala da je ta kugla na polovima malo spljoštena pa je njen ekvatorski prečnik za 44 kilometara veći od polarnog. Zapravo postoje dva jasna ispupčenja na njemu. To su vulkanski predeli Tharsis i nešto manje na suprotnoj strani Elysium. Geometrijski centar Marsa je pomeren za 2,5 kilometara ka jugu u odnosu na centar mase.

Kod Marsa pada u oči da je tvorcu (ko god on bio), već ponestajalo teškog materijala kad je gradio ovu planetu. Srednja gustina planeta Sunčevog sistema počevši od Marsa definitivno opada. Dok prve tri planete (Merkur, Venera i Zemlja) imaju srednju gustinu od preko 5 g/cm3, srednja gustina Marsa je svega 3,93 g/cm3 (Jupiter 1,33, Saturn 0,69, Uran 1,32 g/cm3 itd.). Jasno je da telo male srednje gustine i male zapremine ima i malu masu. Masa Marsa je skoro deset puta manja od mase Zemlje. Shodno tome i gravitacija Marsa je manja od gravitacije Zemlje (tri puta), a brzina koju neko telo mora da razvije ako hoće da napusti ovu planetu je 5,03 km/sec (1. kosmička brzina).

Mars se oko svoje ose okrene za 24,6229 sati i to je, dakle, jedan Marsov dan. Marsov dan se inače zove sol. (što je skraćeno od solarnog dana a što je period od dva ista položaja Sunca na nekoj tački Marsovog neba). Ovaj dan je jedva nešto duži od našeg zemaljskog dana koji traje 23,9345 sati. Međutim Marsova godina je skoro duplo duža (667 dana) jer je i put koji Mars treba da prevali oko Sunca duzi.

Marsova kugla je naklonjena na jednu stranu u odnosu na ravan orbite, (to je slučaj i sa ostalim planetama). Zbog ovog naklona (kod Marsa on iznosi  25.2°, Zemlja 23.4) na planeti postoje različita godišnja doba. Ima jedna zanimljiva stvar sa godišnjim dobima na Marsu. Zbog relativno velikog ekscentriciteta orbite godišnja doba na Marsu su sasvim nejednakih dužina. Tako na severnoj polulopti proleće traje 194, a jesen tek 142 Marsova dana. Na jugu opet proleće traje svega 142 dana itd. Južna leta su kratka i topla, a severna duga i hladna.

Osa rotiranja Marsa usmerena je ka maloj zvezdi SAO 33185 šeste veličine u blizini sjajnog Deneba (konstelacija Labud). Ta zvezda je Marsova Severnjača i da je malo sjajnija Marsovci bi sigurno nju koristili za orijentaciju. Ali pod uticajem ostalih tela u Sunčevom sistemu Marsova osa rotiranja ne miruje, već pravi krug po nebu pa se tako menja i Marsova severnjača. Taj krug osa napravi za 175 000 godina.

Trajanje godišnjih doba na Marsu:

    
U nastavku: Astronom na Marsu

Upoznajte Mars: | 1 |  2  |  3  | 4 |