10.03.2024.

Koliko nam je poznato od svih planeta Mars je Zemlji najsličniji. Fale mu plava i zelena boja koje krase našu planetu, ali to su estetske razlike. Ima ih i drugih, značajnijih. 

Zemlja

Zemlja

 

 

Mars

Mars

Prečnik
12,756 kilometara i to je neki srednji prečnik. Na ekvatoru on je nešto veći.
 
6,794 kilometara, tj. 53 procenta od Zemlje.
Život
Jasno je.
 
Ne, madaaaa...još uvek se traga za njim.
Inteligentan život
Da, recimo, psi, delfini...
 
Ne, ako na Marsu uopšte postoji (ili je postojao) život onda je on na nivou mikroba.
Rastojanje od Sunca
1 astronomska jedinica (AJ), ili oko 150 miliona kilometara u proseku.
 
Kreće se od  1,381 AJ do 1.666 AJ (Mars ima dosta naglašenu eliptičnu orbitu).
Temperatura
Varira tokom godine, zavisno od godišnjeg doba, ali u proseku 15 stepeni Celzijusa na površini.
 
 
Takođe varira, ali -65 Celzijusa u proseku.
Najupadljivija karakteristika gledano izdaleka
Plavičasta boja što dolazi od velikih vodenih površina koje prekrivaju dve trećine planete.
 
Izgleda zarđalo - jer je površina prekrivena oksidom gvožđa.
Kosmičko zračenje
Jako magnetno polje štiti planetu od zračenja.
 
Nema globalnog magnetnog polja ta je izložen snažnom kosmičkom zračenju
Vreme
Uragani, tajfuni, tornada u pojedinim područjima predstavljaju ogroman problem.
U drugim područjima problem je nedostatak kiše i tamo se guše od suše. Sve u svemu vreme je dinamično i znatno se razlikuje u različitim oblastima.
 
Peščane oluje, koje povremeno dobijaju globalni karakter te obavijaju čitavu planetu. Ali oluje na Marsu nemaju snagu onih na Zemlji jer je Marsova atmosfera retka.
Masa
5,95 (pa 24 nula) kilograma.
 
0,642... (24 nula) kg ili oko 10,7 procenata od mase Zemlje.
Najveća misterija
 
Kako je nastao život
 
Da li postoji ili je postojao život.
Dan
 
23 časa, 56 minuta.
 
24 časa, 37 minuta.
Godina
365,256 dana.
 
686,971 zemaljskih dana
668,5991 solova (Marsov dan).
Gravitacija
9,807 m/s2
 
3,711 m/s²
38 procenata od gravitacije Zemlje (na nivou mora)
Nagib ose rotacije
 
23,5 stepeni.
 
25 stepeni
Sateliti
Mesec plus velik broj veštačkih komunikacionih, špijunskih, kao tone raznoraznih otpadaka nastradalih i dotrajalih svemirskih letelica
 
Dva prirodna, Deimos i Fobos, i više zemaljskih orbitera.
Vazduh
76% azota, 21% kiseonika i sasvim mala količina ostalog (argon, ugljen dioksid, neon...)
 
Uglavnom ugljen dioksid (96%) i neznatna količina kiseonika (0,15%), argona (1,93%) itd.
Vulkani
Ima ih, ima, povremeno su izuzetno opasni jer uništavaju sve i menjaju klimu čitavog kontinenta, ali održavaju potrebnu količinu ugljen dioksida u atmosferi pa su potrebni.
 
 
Bilo ih je nekada davno. Sad postoje samo kao ugašeni.
Pećine
Ima ih puno, interesante su za turiste i mikro život. I kao skladišta
 
Ima ih, značajne su kao potencijalna buduća skloništa ljudksih posada.
Vodeni led
Naravno; zimi; na visokim planinama, na polovima...
 
Paa, ima ga ali uglavnom ispod površine i ispod naslaga suvog leda, na polovima.
 
Voda
Da, okeni, mora, jezera, reke. Podzemne vode u znatnim količinama.
 
Sada samo u tragovima. Davno, u plitkim morima i okeanima.
Najviša planina
Mont Everest 8,848 km  (od površine mora)
Mauna Kea 9,100 km od dna okeana
 
Mons Olimpus 25 kilometara u odnosu na srednju visinu tla


Komentari

  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 2 dana ranije
  • Duca said More
    Moram pitati da li neko stvarno može da... 4 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Formula za centrifugalnu silu:

    F = m *... 6 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Pa tako se i kaže u članku. Da, Venera... 6 dana ranije
  • Duca said More
    Tvrdnja da život na zemlji neće... 6 dana ranije

Foto...