10.03.2024.
Koliko nam je poznato od svih planeta Mars je Zemlji najsličniji. Fale mu plava i zelena boja koje krase našu planetu, ali to su estetske razlike. Ima ih i drugih, značajnijih.
|
Zemlja |
Mars |
||
|
Prečnik
|
12,756 kilometara i to je neki srednji prečnik. Na ekvatoru on je nešto veći.
|
6,794 kilometara, tj. 53 procenta od Zemlje.
|
|
|
Život
|
Jasno je.
|
Ne, madaaaa...još uvek se traga za njim.
|
|
|
Inteligentan život
|
Da, recimo, psi, delfini...
|
Ne, ako na Marsu uopšte postoji (ili je postojao) život onda je on na nivou mikroba.
|
|
|
Rastojanje od Sunca
|
1 astronomska jedinica (AJ), ili oko 150 miliona kilometara u proseku.
|
Kreće se od 1,381 AJ do 1.666 AJ (Mars ima dosta naglašenu eliptičnu orbitu).
|
|
|
Temperatura
|
Varira tokom godine, zavisno od godišnjeg doba, ali u proseku 15 stepeni Celzijusa na površini.
|
Takođe varira, ali -65 Celzijusa u proseku.
|
|
|
Najupadljivija karakteristika gledano izdaleka
|
Plavičasta boja što dolazi od velikih vodenih površina koje prekrivaju dve trećine planete.
|
Izgleda zarđalo - jer je površina prekrivena oksidom gvožđa.
|
|
|
Kosmičko zračenje
|
Jako magnetno polje štiti planetu od zračenja.
|
Nema globalnog magnetnog polja ta je izložen snažnom kosmičkom zračenju
|
|
|
Vreme
|
Uragani, tajfuni, tornada u pojedinim područjima predstavljaju ogroman problem.
U drugim područjima problem je nedostatak kiše i tamo se guše od suše. Sve u svemu vreme je dinamično i znatno se razlikuje u različitim oblastima.
|
Peščane oluje, koje povremeno dobijaju globalni karakter te obavijaju čitavu planetu. Ali oluje na Marsu nemaju snagu onih na Zemlji jer je Marsova atmosfera retka.
|
|
|
Masa
|
5,95 (pa 24 nula) kilograma.
|
0,642... (24 nula) kg ili oko 10,7 procenata od mase Zemlje.
|
|
|
Najveća misterija
|
Kako je nastao život
|
Da li postoji ili je postojao život.
|
|
|
Dan
|
23 časa, 56 minuta.
|
24 časa, 37 minuta.
|
|
|
Godina
|
365,256 dana.
|
686,971 zemaljskih dana
668,5991 solova (Marsov dan).
|
|
|
Gravitacija
|
9,807 m/s2
|
3,711 m/s²
38 procenata od gravitacije Zemlje (na nivou mora)
|
|
|
Nagib ose rotacije
|
23,5 stepeni.
|
25 stepeni
|
|
|
Sateliti
|
Mesec plus velik broj veštačkih komunikacionih, špijunskih, kao tone raznoraznih otpadaka nastradalih i dotrajalih svemirskih letelica
|
Dva prirodna, Deimos i Fobos, i više zemaljskih orbitera.
|
|
|
Vazduh
|
76% azota, 21% kiseonika i sasvim mala količina ostalog (argon, ugljen dioksid, neon...)
|
Uglavnom ugljen dioksid (96%) i neznatna količina kiseonika (0,15%), argona (1,93%) itd.
|
|
|
Vulkani
|
Ima ih, ima, povremeno su izuzetno opasni jer uništavaju sve i menjaju klimu čitavog kontinenta, ali održavaju potrebnu količinu ugljen dioksida u atmosferi pa su potrebni.
|
Bilo ih je nekada davno. Sad postoje samo kao ugašeni.
|
|
|
Pećine
|
Ima ih puno, interesante su za turiste i mikro život. I kao skladišta
|
Ima ih, značajne su kao potencijalna buduća skloništa ljudksih posada.
|
|
|
Vodeni led
|
Naravno; zimi; na visokim planinama, na polovima...
|
Paa, ima ga ali uglavnom ispod površine i ispod naslaga suvog leda, na polovima.
|
|
|
Voda
|
Da, okeni, mora, jezera, reke. Podzemne vode u znatnim količinama.
|
Sada samo u tragovima. Davno, u plitkim morima i okeanima.
|
|
|
Najviša planina
|
Mont Everest 8,848 km (od površine mora)
Mauna Kea 9,100 km od dna okeana
|
Mons Olimpus 25 kilometara u odnosu na srednju visinu tla
|
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
