Fizičari i njihovi najbliži rođaci astronomi i astrofizičari kada treba da daju ime nekim objektima puštaju svojoj bujnoj mašti na volju, a posledica su često interesantni, ponekad besmisleni nazivi. Uzmite na primer kvarkove. Sam naziv kvark je detinjast i nema baš nikakve veze sa fizikom. A to je tek početak jer kvarkova ima šest tipova sa svojim simpatičnim ali imenima bez ikakvog smisla: grnji, donji, čarobni, strani, vršni, dubinski (nazivi su prema Vikipedijama, a nemojte se čuditi ako nađete i naka druga imena za isti kvark). 

Galaksija Sombrero

Astronomi često vole deskriptivna imena pa svoje objekte zovu Sombrero galaksija, pa Cigara, Kraba, Divlja patka, Severna Amerika itd. 

A na Mesecu ima oblasti koja se zovu mora, jezera, zalivi…. Iako nema tamo nikakvih mora i jezera. Zbilja, neko bi morao, ako već nije, da napiše veliki članak o tim nazivima koja naučnici dodeljuju nebeskim (i zemaljskim) objektima.

Međutim, ja sam zapravo hteo da kažem nešto o tamnoj materiji. Taj naziv je sasvim pogrešan. U redu svi je tako zovu, pod tim imenom je ušla u hiljade članaka, knjiga, doktorata i takav trajno ostaje zapamćen, ali vidite, ta materije uopšte nije tamna!

- Taj naziv, kaže prof. Mijić, ima čitavu svoju evoluciju. Naziv je dao švajcarski fizičar Cviki (Fritz Zwicky, 1898-1974) koji je opazio veliku brzinu kretanja perifernih galaksija u nekim galaktičkim jatima, što se suprotstavlja Njutnovom zakonu gravitacije, te je zaključio da znatne količine materije mi zapravo uopšte ne vidimo. Tu materiju je nazvao tamna materija jer je mislio da se radi o zvezdama slabog sjaja, o gasu i prašini – dakle stvarima sa kojih do nas ne dolazi nikakvo uočljivo zračenje. (Što, kako se ispostavilo, predstavlja samo manji deo objašnjenja.)

Kasnije, šezdesetih godina razni astronomi govore o nedostajućoj masi (missing mass), po logici da neka materija fali na snimcima.

Od osamdesetih godina upotrebljava se naziv tamna materija, po logici: masa je tu, ono što fali je njena svetlost.

Imam utisak, nastavlja profesor, da je malu ulogu u prihvatanju tog imena imao i film "Ratovi zvezda"! Sećam kako je jedan vrlo uticajan fizičar (Michael Turner), koji je efektno objašnjavao astronomsku stranu problema fizičarima a fizičku astronomima, u to doba držao seminare sa transparencama na kojima je bio nacrtan Darth Vader i komentari tipa "čuvaj se tamne strane!" (Beware of dark side!), itd. 

Znam kako to zvuči ali bilo je i tako. U svakom slučaju, ta fraza zvuči misteriozno, pa se zakačila, iako striktno gledano nije korektna.

Ja inače koristim izraz „nevidljiva masa“ – jer ona gravitira, samo se ne vidi. Nije loš ni naziv  providna masa ili transparentna masa. Ali, bilo kako bilo, naziv tamna materija se primio i svuda se koristi.