Fizika

Rešena misterija lažne zore

3

Ako živite na severnoj hemisferi i podignete pogled u nebo, u martu i aprili, neposredno posle sumraka ili pre svitanja, možda ćete primetiti bled svetlosni pojas. Na južnoj hemisferi može se primetiti posle sumraka krajem leta ili pre izlaska sunca. Taj svetlucavi sjaj je Zodijačka svetlost. Pruža se od Sunca preko pojasa zodijaka preklapajući ekliptiku. Svetlost je slaba tako da se u prisustvu Meseca ne vidi.

 

Tkanje univerzuma se širi nadsvetlosnom brzinom

3cropJedan od osnovnih zakona fizike, koje je Ajnštajn postavio pre više od 100 godina, jeste da postoji krajnja brzine, preko koje ništa ne može da se kreće. Brzina svetlosti. Ta maksimalna brzina, 299.792.458 m/s, je brzina kojom sve čestice bez mase putuju kroz vakuum svemira. Ako imaju masu, mogu se samo približiti (ali nikada dostići) tu brzinu. Maksimala brzina kretanje kroz sredinu koja nije vakum, manja je od brzine svetlosti u vakumu.

 

Nadsvetlosni vorp pogon

2

Ideja o vorp (engl. warp) pogonu koji omogućava svemirskim brodovima da putuju brže od svetlosti nije nova. Srećemo je u naučno-fantastičnim filmovima. Najpoznatija je scena kada kapetan u Zvezdanim stazama (Star Trek) zada komandu Engage ili Execute, i brod poleti nadsvetlosnom brzinom. Zapravo brod se ne ubrzava, nego se prostor-vreme deformiše i širi brzinom većom od brzine svetlosti noseći brod sa sobom. Ograničenje brzine svetlosti važi za kretanje materije kroz prostor, ali ne i za širenje prostor-vremena.

 

Q-ugljenik izgurao dijamante na drugo mesto

sl1Pre mnogo vekova, drevni naučnici su pokušavali da savladaju alhemiju, odnosno tajanstvene procese pretvaranja olova u zlato. Vremenom je shvaćeno da su se alhemičari bavili “ćoravim poslom” (iako savremena hemija leži na mnogim otkrićima upravo tih alhemičara), ali savremeni naučnici su uspeli da reše tajnu jedne još neverovatnije transformacije: pretvaranja ugljenika, osnovnog sastojka života na planeti, u dijamante.

Izračunato koliko ima tamne materije

1

Postoje pouzdani dokazi da je većina materije u našem univerzumu tamna i da je ne može opisati Standardni model fizike čestica. Postojanja tamne materije je neupitno jer potiče iz astrofizičkih i kosmoloških posmatranja izvršenih u različitim razmerama i epohama našeg univerzumu. Na primer, pozadinsko mikrotalasno zračenje ili rotacije galaksije uključuje veoma različitu fiziku i periode u evoluciji našeg univerzuma, ali oboje zahteva da se oko 75% sadržaja materije univerzuma sastoji od hladne, nebarionskebarionske, tamne materije.

 

Paradoks noćnog neba

1

Kada pogledamo u noćno nebo, šta vidimo? Zvezde, Mesec, po neku planetu ali najveći deo je potpuno mračan. Ako se zamislimo, ne bi trebalo da je tako. U našoj galaksiji ima oko 200 do 400 milijardi zvezda, a u vidljivom svemiru 200 milijardi galaksija. Zar ne bi trebalo da noćno nebo ne bude mračno.