Fizika

Moćan nevidljivi deo kosmosa

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: utorak, 27 januar 2026 15:08
Autor Astronomski magazin

Low Res Comparison vGL

Tamna materija je jedna od najvećih misterija kosmosa. Ona je nevidljiva, ali čini dominantan deo univerzuma. Iako je ne možemo direktno videti, njen uticaj je svuda oko nas. Sada, zahvaljujući Svemirskom teleskopu Džejms Veb, imamo najdetaljniju mapu tamne materije ikada napravljenu, koja otkriva njen dubok uticaj na sve što vidimo – uključujući i nas same. 

 

Opširnije: Moćan nevidljivi deo kosmosa

Write comment (1 Comment)

Da li se tamna energija menja tokom kosmičkog vremena?

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: ponedeljak, 26 januar 2026 13:20
Autor Miša Bracić

 TamnaEnergija 3

Nedavne analize velikih kosmoloških posmatranja ukazuju na mogućnost da tamna energija, komponenta odgovorna za ubrzano širenje svemira, možda ne ostaje konstantna tokom kosmičke istorije. Tim kosmologa okupljen oko eksperimenta DESI (Dark Energy Spectroscopic Instrument) objavio je prošlog proleća rezultate koji sugerišu odstupanja od standardnog kosmološkog modela, poznatog kao ΛCDM. Nove analize, zasnovane na približno dvostruko većem skupu podataka, dodatno pojačavaju ovu indikaciju.

 

Opširnije: Da li se tamna energija menja tokom kosmičkog vremena?

Write comment (1 Comment)

Zašto Matriks ipak ne postoji: Zid koji simulacija ne može da probije

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: ponedeljak, 26 januar 2026 00:02
Autor Astronomski magazin

NoMatrix

Ideja da živimo unutar gigantske kompjuterske simulacije više nije rezervisana samo za kasnonoćne razgovore na internet forumima ili naučnofantastične romane. Od kultnog filma The Matrix, preko provokativnih filozofskih argumenata Nicka Bostroma, pa sve do vrtoglavog uspona veštačke inteligencije, "hipoteza o simulaciji" dobila je neobičan status kredibiliteta u savremenoj kulturi. Silicijumska dolina nas decenijama ubeđuje u dogmu da je "sve informacija", a ako moć procesiranja nastavi da raste, čini se logičnim da će napredne civilizacije neizbežno kreirati digitalne kosmose. Postavlja se ključno pitanje: Da li je naš univerzum zaista samo kompleksan softver koji radi na nekom neshvatljivo moćnom serveru?

 

Opširnije: Zašto Matriks ipak ne postoji: Zid koji simulacija ne može da probije

Write comment (19 Comments)

Kako je izmereno rađanje kvantne povezanosti u atosekundama

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: četvrtak, 15 januar 2026 14:00
Autor Astronomski magazin

Kvantnaveza

U jednom jedinom treptaju oka, koji za nas traje tek delić sekunde, u mikrosvetu kvantne mehanike odigraju se čitave istorije procesa koji prkose ljudskoj intuiciji. Dok svakodnevno iskustvo procese poput kvantne povezanosti (entanglement) kategoriše kao „trenutne“, nauka je konačno uspela da dešifruje hronološki kod onoga što smo smatrali neuhvatljivim. Jedna od najvećih misterija moderne fizike sada je pod lupom u nezamislivo kratkim vremenskim intervalima, otkrivajući nam da čak i „trenutno“ ima svoj početak, trajanje i strukturu.

 

Opširnije: Kako je izmereno rađanje kvantne povezanosti u atosekundama

Write comment (5 Comments)

Zašto na slikama iz svemira ne vidimo zvezde?

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: petak, 09 januar 2026 15:15
Autor Astronomski magazin

zus1

Upadljivo odsustvo zvezda na fotografijama iz svemira godinama je podsticalo teorije zavere, naročito one koje tvrde da je sletanje na Mesec bilo lažirano. Međutim, istina nije skrivena u nekom tajnom studiju, već u jednostavnim i fascinantnim naučnim objašnjenjima.

 

Opširnije: Zašto na slikama iz svemira ne vidimo zvezde?

Write comment (0 Comments)

Lov na graviton: otkrića koja bi mogla da sruše Ajnštajna

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: utorak, 06 januar 2026 18:51
Autor Astronomski magazin

graviton1

Najtraženija čestica u fizici nije čestica tamne materije – to je graviton, kvant gravitacije. Njegovo merenje bilo bi nedvosmislen dokaz da je Ajnštajnova teorija na kraju nepotpuna i da mora biti zamenjena kompletnijom teorijom koja prostor-vremenu daje kvantna svojstva. Decenijama se smatralo da je direktno merenje ove čestice nemoguće, što je predstavljalo jednu od najvećih prepreka u modernoj fizici.

 

Opširnije: Lov na graviton: otkrića koja bi mogla da sruše Ajnštajna

Write comment (1 Comment)

Kvantni računari, Ajnštajn i Mičio Kaku

Detalji
Kategorija: Fizika
Datum kreiranja: utorak, 06 januar 2026 00:05
Autor Astronomski magazin

DWave 128chip

Skoro svaki aspekt našeg modernog sveta pokreću digitalni računari. Od pametnih telefona u našim džepovima do globalnih finansijskih tržišta, sve se zasniva na neumoljivom maršu nula i jedinica. Decenijama je ovaj napredak bio vođen jednostavnim, ali moćnim principom poznatim kao Murov zakon – obećanjem da će se računarska snaga udvostručavati svakih 18 meseci. Ali ta era, zlatno doba silicijuma, polako se bliži kraju. Fizički zakoni postavljaju granice koje više ne možemo ignorisati.

 

Opširnije: Kvantni računari, Ajnštajn i Mičio Kaku

Write comment (1 Comment)

Još članaka...

  1. Priča o elektronskim stonogama
  2. O putovanju kroz vreme
  3. Zakoni koji određuju našu sudbinu
  4. Ideje koje menjaju stvarnost: Razgovor sa Edvardom Vitenom

Komentari

  • crni said More
    Siniša wrote:
    Zamislite veštačku inteligenciju,...
    8 sati ranije
  • crni said More
    Odavno sam rekao da je u suštini ovakva... 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Možda će buduće tehologije omogućiti... 14 sati ranije
  • Duca said More
    Kako reče čovek kvantna mehanika ne... 15 sati ranije
  • Ljubomir said More
    -
    - Recimo da užareni komad uglja... 18 sati ranije

Univerzum

nauka

Astronautika

Revolucija

Foto...

Praksa

instrumenti

Razno