Svemir je „sve što postoji“. Kako onda možemo da razumemo da se širi? Nekoliko jednostavnih crteža sasvim dobro opisuju suštinu ove realnosti.
Opširnije: Kako da zamislimo širenje svemira?
Write comment (4 Comments) 
Zamislite prizor: masivni teretni brod, čelični džin od 100.000 tona, mirno stoji na pučini. Ali on nije zaista miran. Neprestano se bori protiv dva nevidljiva neprijatelja: vetra koji ga gura po površini i morskih struja koje vuku njegov trup. Šta mislite da drži takvog giganta na mestu protiv ovih neumoljivih sila? Najčešći odgovor je jednostavan: ogromno, teško sidro.
Opširnije: Fizika: Kako ogromni brodovi stoje u mestu
Write comment (0 Comments) 
Naučnici decenijama pokušavaju da otkriju šta su to tamna materija i tamna energija i nudili su razne odgovore, ali ni jedan nije bio potpun, ubedljiv i eksperimentom potvrđen. Prvo su, dakle, dokazivali da tamna materija i tamna energija postoje, a sada neki smatraju da ni ta materije ni ta energija zapravo ne postoje.
Opširnije: A možda tamne materije i tamne energije i nema?
Write comment (1 Comment) 
Dok smo u prethodnom tekstu razmotrili kako entropijska ograničenja - nedostatak dovoljne količine korisne energije - mogu da spreče razvoj inteligentnog života oko M patuljaka (crvenih patuljaka), postoji još jedan fascinantan argument o tome zašto tehnološke civilizacije možda nisu uobičajene u univerzumu - i ovaj put se odnosi na zvezde sličnije našem Suncu.
Opširnije: Carrington događaji: Kako solarne oluje mogu da resetuju civilizacije
Write comment (0 Comments) 
Nobelovu nagrada za fiziku za 2025. godinu, za otkriće makroskopskog kvantno-mehaničkog tunelovanja i kvantizacije energije u električnom kolu, Kraljevska švedska akademija nauka dodelila je...
Opširnije: Nobelova nagrada za fiziku za 2025. godinu
Write comment (0 Comments) 
M patuljci, poznati i kao crveni patuljci, su najčešći tip zvezda u našoj galaksiji. Čine oko 75% svih zvezda u Mlečnom putu, žive izuzetno dugo - hiljade milijardi godina - i imaju stabilne zone nastanjivosti oko sebe. Na prvi pogled, deluju kao idealni kandidati za hosting vanzemaljskog života. Međutim, postoji jedan fundamentalan fizički princip koji možda čini ove zvezde nepogodnim za razvoj složenih, inteligentnih civilizacija: entropija.
Opširnije: M patuljci i entropija: Zašto ne mogu da podrže inteligentni život
Write comment (2 Comments) 
Mnogi od nas su naučili da je entropija jednostavno mera nereda ili haosa. Soba postaje neuredna, šolja čaja se hladi, zgrade se vremenom urušavaju – sve su to primeri entropije na delu. To je jednostavna i intuitivna ideja. Međutim, ova definicija jedva da zagrebe površinu jednog od najfundamentalnijih zakona prirode, koncepta koji upravlja samim postojanjem života, nezaustavljivim protokom vremena i konačnom sudbinom celog kosmosa.
Opširnije: Entropija: Istina o životu, vremenu i sudbini univerzuma
Write comment (0 Comments) 
Gravitaciona sočiva, koje je prvi predvideo Albert Ajnštajn nastaju kada masivni objekti poput galaksija i jata galaksija iskrivljuju prostor-vreme oko sebe. Kada se masivni objekat u prvom planu poravna sa galaksijom u pozadini, svetlost iz galaksije u pozadini se savija dok se kreće kroz iskrivljeni prostor-vreme na putu do naših teleskopa.
Opširnije: Gravitaciona sočiva u fokusu
Write comment (0 Comments) 
Kad se jedan neutron u atomskom jezgru raspadne, raspadne se na jedan proton, jedan elektron i jednu fantomsku česticu - neutrino. Ime toj novoj čestici nadenuo je genijalac Enriko Fermi 1933. godine. Navedeni događaj se naziva radioaktivno beta zračenje. Merenja vršena od tada pa sve do šezdesetih godina XX veka potvrdila su da na osnovu Zakona o održavanju energije pri reakcijama pojedinih raspada 'beži' jedna čestica koju je teško uočiti, jer nema naelektrisanje, bez dimenzija je i bez mase, a kreće se brzinom svetlosti.
Write comment (1 Comment)
Jedan od najfascinantnijih aspekata potrage za životom u univerzumu je mogućnost da život postoji na mestima koja na prvi pogled deluju potpuno nepogodno. Nedavna istraživanja su otkrila da kosmički zraci, visokoenergijske čestice koje putuju kroz svemir, mogu zapravo da pomognu mikroskopskom životu da preživi skrivajući se ispod ledenih površina svetova poput Evrope ili Enceladusa. Ovo otkriće menja naše razumevanje o tome gde život može da postoji i otvara nove mogućnosti za astrobiologiju.
Opširnije: Kosmički zraci mogu podržati život ispod leda na udaljenim svetovima
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
