Fizika

Detektovan prvi molekul u svemiru

HeHNauka je fantastična: otkriva i ono što smo još do pre nekoliko godina smatrali da je nemoguće otkriti, ili ono što nismo ni slutili da postoji, ili ako i postoji, postoji samo u veoma bujnoj mašti, a često je skriveno daleko i duboko u tami svemira u haotičnim strujanjima divljih vetrova gigantskih oblaka gasa i prašine.

Razmere u Kosmosu

svemir1

U zavisnosti od toga koju skalu razmera posmatramo, kosmos nam izgleda veoma različito. Neke su nam razmere nepojmljive kada ih posmatramo u okviru nama prihvatljivih dimenzija. Ljudska bića se osećaju prijatno i lako shvataju svoju okolinu u okvirima koji se kreću od nekoliko milimetara pa do nekoliko stotina metara, jer su to razmere sa kojima se svakodnevno kreću. Van njih, naš mozak često ne ume pravilno da rezonuje.

Kosmičko vreme

f1Već duže od tri decenije u literaturi se susrećemo sa ovim terminom nerazumljivim laicima. Kakvo vreme vlada u kosmosu? Radi se zapravo o terminu koji nema veze sa vremenom u Zemljinoj atmosferi ali su konceptualno bliski. U oba slučaja glavni motor je – Sunce.

Šta nam elementarne čestice mogu reći o svemiru?

inline particle astromStiven Vajnberg, teorijski fizičar, i nobelovac, u svojoj knjizi Prva tri minuta, je još 1977. godine napisao  da je „potreba praćenja istorije svemira sve do njenih početaka neodoljiva“. „Od početka moderne nauke u šesnaestom i sedamnaestom veku, fizičari i astronomi su se uvek iznova vraćali na problem porekla svemira.“

Gravitacija i vreme

iss

Samo negde daleko u prostor-vremenu, daleko od svih gravitacionih polja, tamo gde je prostorvreme potpuno ravno časovnici otkucavaju normalnim tempom.

PROJEKAT: Bestežinsko stanje u liftu koji slobodno pada

kugleTela koja padaju pod dejstvom sile Zemljine teže kreću se vertikalno nadole. Sila teže ili gravitacija privlači tela ka Zemljinom jezgru. Tela, bez obzira na svoju masu i veličinu, koja su istovremeno puštena da vertikalno padaju nadole sa iste visine istovremeno udaraju u tlo. To je prvi dokazao Galileo Galilej kada je sa krivog tornja u Pizi pustio 2 kugle da slobodno padnu. Kugle su bile iste veličine, a različitih masa....

Koliko atoma ima u univerzumu?

a1

Za većinu nas nije tajna da je univerzum ekstremno velik. To što mi možemo da vidimo ('poznati univerzum') ugrubo je procenjeno na prečnik od 93.000.000.000 svetlosnih godina. To je vrlo impresivan broj, posebno ako imamo u vidu da je to samo onaj deo koji za sada vidimo. Obzirom na tako ogromnu zapreminu kosmosa, svakako da je količina materije koja ga ispunjava jednako impresivna...