Ćaskanje sa AI
Opširnije: Neutronska zvezda – unutrašnjost jednog od najčudnijih objekata u svemiru
Write comment (0 Comments) 
Kako su supernove sprečile "kosmičku krizu" i spasile tamnu energiju.
Opširnije: Svemir ipak ubrzava
Write comment (0 Comments) 
Mlečni put koji se pruža preko neba ometa da vidimo središte naše galaksije. Vidljiva svetlost ne može da prodre kroz naslage prašine i astronomima su na raspolaganju samo infracrveni i radio talasi za istraživanje tog središta. Za to istraživanja koriste im instrumenti poput ALMA i VLA. Astronomi imaju teoriju po kojoj se u središtu nalazi velika, supermasivna crna rupa, kao što je to slučaj sa nekim drugim galaksijama. Ali, možda i nije tako.
Opširnije: U srcu naše galaksije uopšte nije crna rupa?
Write comment (1 Comment) 
Svetom fizike nedavno je odjeknula vest koja deluje monumentalno: naučnici su možda konačno, posle skoro 100 godina potrage, otkrili tamnu materiju. S obzirom na to da se veruje da ova misteriozna supstanca čini oko 85% sve materije u univerzumu, ovakvo otkriće bi predstavljalo jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke. Potraga koja traje decenijama mogla bi biti završena.
Opširnije: Pronađena i treća galaksija bez tamne materije
Write comment (0 Comments) 
Prvo i osnovno što možemo utvrditi posmatrajući zvezde je njihov sjaj: neke su izrazito sjajne, neke su toliko blede da ih jedva primećujemo, a neke su između ove dve krajnosti. Teleskopima možemo uhvatiti dovoljno svetlosti da uočimo još slabije zvezde, one koje golim okom uopšte ne možemo videti.
Opširnije: Taj neodoljivi sjaj zvezda
Write comment (0 Comments) 
Krajem 2025. godine, naučna zajednica se suočila sa onim što bi se moglo opisati kao egzistencijalna pretnja modernoj fizici. Grupa astronoma iznela je provokativnu tvrdnju: dokazi o postojanju tamne energije slabe, a širenje svemira više ne ubrzava. Da je ova studija bila tačna, tri decenije naučnog progresa bile bi izbrisane u trenu. Naši modeli gravitacije, utemeljeni na Ajnštajnovoj Opštoj teoriji relativnosti, postali bi neadekvatni, a sudbina kosmosa — umesto večnog širenja — mogla je ponovo postati mračna vizija "Velikog sažimanja" (Big Crunch).
Opširnije: Da li se širenje svemira usporava?
Write comment (0 Comments) 
najbolji instrumenti vide strukture koje, prema zakonima fizike koje smo smatrali apsolutnim, jednostavno ne bi smele da postoje..
Opširnije: Svemir kakav smo znali više ne postoji
Write comment (3 Comments) 
Međutim, kosmička stvarnost je duboko uznemirujuća. Naša "ljuljaška" ne samo da ne usporava, već se kreće sve brže i brže, kao da je pokreće neki nevidljivi motor. Ta misteriozna sila, nazvana tamna energija, danas predstavlja najveću zagonetku moderne nauke. Kako bismo dešifrovali ovaj fenomen, okrećemo se simbiozi revolucionarne tehnologije i najnasilnijih događaja u svemiru: moći veštačke inteligencije i svedočanstvima "zvezdanih kanibala".
Opširnije: Svemirski kanibali i AI
Write comment (0 Comments) 
Da se Zemlja kreće po strogo kružnoj orbiti, u čijem središtu se nalazi Sunce, tada bi bilo vrlo jednostavno odgovoriti na pitanje postavljeno u naslovu: bliži smo Suncu u podne, kada odgovarajuće tačke Zemljine površine, zbog rotacije Zemlje oko ose, bivaju okrenute ka Suncu. Najveća vrednost tog približavanja Suncu iznosila bi 6400 km (dužina Zemljinog poluprečnika) za ekvatorijalne tačke.
Opširnije: Kada smo bliži Suncu: u podne ili uveče?
Write comment (0 Comments) 
Istina je da je naše intuitivno poimanje kretanja kroz kosmos suštinski pogrešno. Ono što bismo zaista iskusili dok se približavamo brzini svetlosti prkosi svakodnevnoj logici i uvodi nas u svet gde se prostor skuplja, vreme rasteže, a samo nebo menja svoj oblik. Ovo nije samo teorijska vežba; to je duboki uvid u samu strukturu stvarnosti.
Opširnije: Šta bismo videli pri brzini svetlosti?
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
