 |
Iz e-knjige EPOPEJA VOYAGER! čije objavljivanje se očekuje narednih dama objavljujemo izvod: Istorija misije 'Voyager' |
U pripremi nova e-knjiga Draga Dragovića:
Više od 30 strana, bogato ilustrovana.
Knjiga govori o jednoj od naj-najslavnijih i najuspešnijih misija ikada realizovanih, o čuvenim leteicama Vojadžer 1 i Vojadžer 2.
Istorijske svemirske letilice, 'Pioneer 10 i 11', ne nalaze se tamo gde bi trebale da budu. Te sonde, lansirane 1972. i 1973. godine, koje su do danas prevalile stotine i stotine miliona kilometara, hitaju ka diskutabilnim nevidljivim granicama solarnog sistema. Svake godine, sonde se nalaze za dodatnih 5.000 kilometara iza matematički predviđene pozicije. Napominjem da je ovaj tekst u originalu napisan i objavljen pre tačno 10 godina. Pošto je zanimljiv, a ima i novosti, objavljujemo ga ponovo... dorađenog.
Radi daljih radova na termozaštiti i procesima izgradnje 'Burana', sa kosmodroma Kapustin Jar je lansirano 6 suborbitnih letilica 'BOR-5'.Bile su to kopije 'Burana'u razmeri 1:8. Za razliku od 'BOR-a-4', koje je imao 5 senzora pritiska, 9 akcelerometra i 4 senzora ugaone brzine, 'BOR-5'je imao 41 senzor, 10 akcelerometra i 8 senzora brzine. U periodu 1984. do 1988, lansirano je 5 od čega samo prvi neuspešno.
SUDBINA 'СКИФA-ДМ'
Iz nekog razloga moj poslednji tekst o ruskom naoružanju je izazvao za mene pozitivne komentare. Iako sam obećao da više neću da pišem o oružju jer me svi kritikuju, možda mogu da se nekako provučem jer se ovde radi o svojevrsnom reprintu priče objavljene pre 10 godina. Tada sam bio šokiran spoznajom da neko u svetu uopšte pravi lasersko naoružanje, a kada sam pročitao da je prototip već leteo u kosmos nisam mogao da preskočim tu poslasticu. Još kada sam čuo da je oružje u orbitu ponela najjača sovjetska raketa ikad napravljena, i da je to bio odgovor na Reganov 'Rat zvezda', scena je bila postavljena...
U cilju preciziranja rezultata prikupljenih u aerotunelima, karakteristika stabilnosti i kontrole orbitnog kosmoplova (OS) u različitim fazama leta, u podmoskovskom naučnom centru LII[1], zajedno sa CAGI[2], preduzećem 'Paljot'[3] (raketa-nosač), TMKB 'Sojuz'[4] (pogonski sistem) i NIIPS[5] (padobranski sistem), pristupilo se izgradnji i testiranjima modela bespilotnog orbitnog raketoplana 'BOR' (rus. Беспилотный орбитальный ракетоплан, БОР) koji će biti triput manji od planiranog orbitnog kosmoplova.
Atmosferske probe eksperimentalnog orbitnog aviona sa posadom (EPOS) '105.11'
Pre nego što je celokupan program konačno stopiran, napravljena su tri prototipa, čiji su izgradnja i testovi stabilnosti i upravljanja stigli do različitih nivoa:
....
Zbog očigledne složenosti čitavog programa 'Spiral', sistem je bio razvijan korak po korak.
Faza jedan: Postojao je plan o konstruisanju prototipa sa ljudskom posadom
....
Ovaj blok ustvari predstavlja jednokratnu dvostepenu raketu-nosač, položeu udobno u ulegnuće na 'leđima' GSR-a. Da bi se ubrzao rad na razvojnom projektu, planiran je razvoj prelazne (sagoreva vodonik-kiseonik, H2+O2) i osnovne (sagoreva vodonik-fluor, H2+F2) varijante raketnog ubrzavača (bustera)....
Hipersonični avion-ubrzavač je imao oblik velikog strelastog letećeg krila bez repa, sa vertikalnim stabilizatorima na njihovim krajevima. Krilo je bilo napravljeno sa profilom dvostrukog klina različite 'delte' (80° u nosnom delu i 60° pri krajevima krila) raspona 16,5 metara i površine 240,0 m2.
