- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: petak, 18 oktobar 2019 11:05
-
Autor Draško Dragović
Konačno je Armstrong stigao do stope prednjeg nogara broda koji ga je doneo na Mesec[1]. Poslednji korak je morao da bude vrlo dugačak da bi se spustio na stopu stajnog trapa, budući da su se amortizeri trapa jedva nešto malo sabili tokom sletanja na Mesec. Zbog slabe gravitacije, Armstrong je otkrio da lako može da sa merdevina skoči dole.
Opširnije: 'Apolo 11': prva šetnja po Mesecu – pola veka 'Apola 11', deo VI - C
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: sreda, 16 oktobar 2019 11:05
-
Autor Draško Dragović
Posle toga, morali su da navuku i ekstravehikularne čizme. Za razliku od ekstravehikularnih rukavica, koje su činile deo segmenta pod pritiskom, ekstravehikularne čizme su navlačene preko obuće skafandera. Ove kaljače su imale debele gumene đonove sa šarama na njima kako bi se osiguralo prianjanje po finom lunarnom regolitu.
Opširnije: 'Apolo 11': prva šetnja po Mesecu – pola veka 'Apola 11', deo VI - B
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: nedelja, 13 oktobar 2019 16:05
-
Autor Draško Dragović
Armstrong i Oldrin su završili najsloženiju i najrizičniju fazu misije i konačno su se obreli na Mesečevoj površini. 'Orao' je sleteo 20. jula 1969. u 20:17 UTC. Ali sada su morali da izađu napolje. U poređenju sa samim spuštanje na Mesec, vanbrodske aktivnosti, ili EVA, bile su sa tehničkog stanovišta sekundarni cilj, ali niko nije propuštao ogromnu simboliku ovog dela plana leta. Za 99,9% čovečanstva, 'Apolo 11' je trebao da bude sveden na ono što će astronauti, tačnije Nil, učiniti i reći prilikom pravljenja prvog iskoraka na lunarnu površinu.
Opširnije: 'Apolo 11': prva šetnja po Mesecu – pola veka 'Apola 11', deo VI - A
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: četvrtak, 10 oktobar 2019 16:05
-
Autor Draško Dragović
Bez obzira na to, u tom trenutku Armstrong je shvatio da 'Igl' leti prema ivici jedinog velikog kratera u tom području, kratera Vest. Loša sreća je takođe značila da je ivica kratera bila prepuna stena značajnih dimenzija. Armstrong je bio svestan da ako ne bude intervenisao, 'Orao' može da bude uništen pri pokušaju da sleti u to područje. Ne rekavši ništa Hjustonu ili Oldrinu, postavio je 'Igl' u gotovo vertikalni položaj, te je lunarni modul nastavio spuštanje, ali sporije, s ciljem da leti iznad kratera. Kao astronaut koji je poznavao sve detalje o sletanju na Mesec Djuk je shvatio ozbiljnost situacije iako nije znao ništa u vezi s kraterom i sugerisao MOCR-u da izbegavaju komunikaciju s posadom (sem ako nije nešto bitno) kako ih ne bi ometali.
Opširnije: 'Apolo 11': prvo sletanje na drugi svet – pola veka 'Apola 11', deo V C
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 07 oktobar 2019 16:05
-
Autor Draško Dragović
Pogonsko spuštanje je započeto na visini od 15,7 km, i oko 407 km horizontalno udaljeno od lokacije sletanja. Astronauti, obučeni u skafandere s kacigama i rukavicama – ali ne pod pritiskom – pričvrstili su đonove svojih cipela na 'čičak' na podu i pregledali sigurnosne pojaseve koji će ih čvrsto držati dok budu stajali tokom spuštanja. Spuštanje je bilo podeljeno u tri faze, a svakom je upravljao program računara LGC.
Opširnije: 'Apolo 11': prvo sletanje na drugi svet – pola veka 'Apola 11', deo V B
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: petak, 04 oktobar 2019 16:05
-
Autor Draško Dragović
Sletanje na Mesec. Kroz istoriju čovečanstva ideja o putovanja na Mesec bila je samo maštarija, nemoguća avantura tipična za lude ljude. Ali sada je san bio pred ostvarenjem.
Opširnije: 'Apolo 11': prvo sletanje na drugi svet – pola veka 'Apola 11', deo V
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: subota, 28 septembar 2019 13:05
-
Autor Draško Dragović
LANSIRANJE
Odbrojavanje do poletanja 'Apola 11' službeno je počelo 14. jula u 21:00 UTC. Sat je počeo da otkucava u T-28 sati (kao i obično, odbrojavanje je uključivalo dva planirana zaustavljanja da bi se rešili mogući problemi). U kontrolnom centru za lansiranje Kenedijevog centra, smeštenom pored VAB-a, 463 tehničara nadziralo je sve divovske raketne sisteme pod nadzorom Roka Petronea, direktora lansirnih operacija KSC-a. U međuvremenu, u sobi MOCR-a[1] Centra za letove brodova sa posadom u Hjustonu, u Teksasu, kontrolori Centra za upravljanje misijama (MCC) marljivo su čekali da preuzmu 'Apolo 11' nakon što sat stigne do nule. Direktori leta u misiji 'Apola 11' bili su Klif Čarlsvort i Geri Grifin (smena 1), Džin Kranc (smena 2) i Milt Vindler (smena 3). No dokle god je 'Saturn V' bio na zemlji, Petroneovi[2] ljudi su imali poslednju reč.
Opširnije: 'Apolo 11': pravac ka Mesecu – pola veka 'Apolla 11', deo IV C
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 24 septembar 2019 19:05
-
Autor Draško Dragović
ODBROJAVANJE
U ponedeljak, 6. januara 1969, Slejton je nazvao trojicu astronauta u svoju kancelariju i obavestio ih da će oni činiti posadu 'Apola 11' ('To ćete biti vi', bile su njegove reči). Međutim, do tada nije bilo jasno da li će baš 'Apolo 11' biti misija sletanja na Mesec. Prvo su misije 'Apolo 9 i 10' morale da prođu bez incidenata; a za to je bilo puno šansi. Međutim, sve je proteklo kako treba. Zapravo, 'Apolo 10' je prošao bolje nego što je planirano, sa problemima jedva vrednim pomena. 26. maja komandni modul 'Čarli Braun' 'Apola 10' sleteo je padobranom u Tihi okean. Put do Meseca je bio čist.
Opširnije: 'Apolo 11': pravac ka Mesecu – pola veka 'Apolla 11', deo IV B
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
