- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 24 februar 2020 10:02
-
Autor Draško Dragović
SOVJETSKO ISTRAŽIVANJE VENERE
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Sovjetski program 'Венера', sprovođen od 1961. do 1985, predstavlja istorijski najveći napor koji je jedna zemlja preduzela u proučavanju neke planete. Osnove konstruisanja međuplanetnih letilica i instrumenti za daljinsko proučavanje prvi put su primenjeni baš u misijama 'Венера'. Uspeh je uključivao 3 atmosferske sonde, 10 sletanja, 4 orbitera, 11 proletanja ili udara i 2 balona u oblacima. Puno toga što danas znamo o Veneri otkrile su te misije.
Opširnije: Sovjetsko istraživanje Venere
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 17 februar 2020 19:54
-
Autor Aleksandar Zorkić
O tome šta je sve Zemlja bacila ili meko spustila na Mesec pisali smo pre 10 godina. Od tada je bilo nekoliko novih misija na Mesec, a pojavile su se i nove zemlje, Kina i Izrael, koje su hitnule nešto svoje opreme i skalamerije, na našeg kosmičkog suseda. Došlo je, dakle, vreme da osvežimo našu listu veštačkih stvari koje su sa Zemlje poslate na Mesec.
Opširnije: Stvari koje su Zemljani bacili na Mesecu
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 03 februar 2020 00:02
-
Autor Draško Dragović
'MARINER IV'
PRVE SLIKE MARSA
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija. Jedino što su videli na slikama bili su krateri i – još kratera. Mars se pokazao kao svet mrtav jednako kao i Mesec. Odjednom je zanimanje za putovanje na susednu planetu totalno splaslo. Zašto trošiti milijarde dolara ili rubalja na posetu još jedne beživotne stene? Ali slike 'Marinera IV' su samo prikazale doslovno najgoru stranu Marsa. Priča je mogla da bude potpuno drugačija da je sonda snimila neka druga područja planete... Za to je trebalo čekati još 6 godina.
Opširnije: 'Mariner IV': prve slike Marsa
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: subota, 01 februar 2020 19:47
-
Autor Astronomski magazin
Uskoro izlazi nova elekronska knjiga Draška Dragovića:
MARINER IV: prve slike Marsa
"Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija.
Opširnije: U pripremi nova knjiga D. Dragovića: MARINER IV
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: sreda, 29 januar 2020 14:32
-
Autor Aleksandar Zorkić
Svaka letelica koja je sletela, ili se slupala na Mars ostavila je manje ili više krhotina zavisno od svog dizajna. Neke su jednostavno eksplodirale prilikom udara o tlo rasipajući svoje delove po okolini. Na jednom mestu može se naći donji toplotni štit, na drugom gornji, na trećem može da se nađe padobran itd. Mesta nekih krhotina su utvrđena, a ima i slučajeva da ni glavna svemirska letelica nije pronađena i postoje samo neke pretpostavke gde se one sada nalaze. To je na primer slučaj sa letelicama Mars 2, Mars 3 i Mars 9, zatim Mars Polar Lender i dve sonde Deep Space 2.
Opširnije: Stvari sa Zemlje na Marsu
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 28 januar 2020 18:32
-
Autor Aleksandar Zorkić
Početak letova na Mars bio je obeležen velikim i brojnim neuspesima, od kojih nam danas više njih deluju prosto komično. Pa, neka zemlja uloži bezbroj para u fantastičnu misiju i onda misija propadne zato što se u kritičnom momentu antena na letelici pogrešno usmeri i sa njom izgubi kontakt. Ili sve prođe u redu i letelica počne da se spušta na planetu nakon čega sagori u atmosferi jer su operateri na zemlji koristili pogrešne merne jedinice.
Opširnije: Mala statistika misija na Mars
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: subota, 11 januar 2020 17:30
-
Autor Draško Dragović
ORBITNI AVION 'BURAN'
labudova pesma sovjetske kosmonautike
ili ... preko trnja do zvezda?
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima, poznat pod imenom 'Буран' ('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана' je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Энергия'.
Opširnije: Orbitni avion 'BURAN' - e-knjiga
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: petak, 27 decembar 2019 08:21
-
Autor Draško Dragović
Velika konspiracija oko 'Trke za Mesec' nije bila ona na koju svi odmah pomisle, već ona koju je SSSR pokrenuo početkom 70-ih kako bi ostatak sveta poverovao da oni nikada nisu pokušali da pošalju kosmonaute na Mesec. Program sletanja na Mesec, 'Н1-Л3', ostao je državna tajna sve dok Gorbačov krajem 80-ih nije pokrenuo svoju politiku 'гласность' – 'otvorenosti'. Nasuprot tome, program 'Л1' za obletanje oko Meseca modifikovanim brodovima 'Союз' ('7K-Л1'), koji je na Zapadu bio poznat jednostavno kao program 'Zond', nije se mogao zadržati u tajnosti jer je lansiran jednostavno prevelik broj tih letilica. U svakom slučaju, bitan učesnik sovjetske Trke za Mesec je bila, kao što svi znamo, nesrećna džinovska raketa 'Н1' (11A52). Ova raketa je bila misterija za ostatak sveta ... ili skoro.
Opširnije: Šuškanja o džinu: sovjetska raketa 'N1' na Zapadu
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: četvrtak, 19 decembar 2019 13:18
-
Autor Draško Dragović
zaboravljena OPS kosmička stanica
70-ih godina, Sovjetski Savez je razvio dva paralelna programa kosmičkih stanica: civilne stanice 'Салют' (ДОС) i vojne stanice 'Aлмаз' (OПС). Stanice OПС (11Ф71) osmislio je konstruktorski biro Vladimira Čelomeja (OКБ-52) u okviru projekta 'Aлмаз'('dijamant' na ruskom), vrlo ambiciozni koncept koji je uključivao brodove sa posadom sa oznakom TKС i samu stanicu OПС. I TKС i OПС su bili lansirani sa posadama zahvaljujući korišćenju povratnih kapsula ВA. Jednim delom, program 'Aлмаз' je nastao kao odgovor na projekat američke vojne stanice MOL. Program ДОС je bio proizvod konstruktorskog biroa OКБ-1 pod rukovodstvom Sergeja Korolјеva, а zatim Vasilija Mišina (iako su krajem 60-ih oba pomenura biroa bila pomalo zbunjujuće poznata kao ЦКБМ – Čelomej – i ЦКБЭM – Mišin).
Opširnije: Sovjetski dijamant na nebu
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
