Astronautika: istorija

Kratka istorija neuspelih ulazaka u planetne orbite 1/2

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: četvrtak, 26 mart 2020 13:59; Autor Draško Dragović

Orbite 3

Jedna od najvažnijih faza mnogih međuplanetarnih misija jeste ulaženje u orbitu. Sve mora da krene ispravno iz prvog pokušaja, ili sonda neće uspeti da uđe u orbitu oko svog cilja. Često se dešava da praktično nema popravki i druge šanse, pa se neuspeh u ulaženju u orbitu obično pretvara u neuspeh čitave misije. Sa toliko letlica koje su lansirane u orbite raznih objekata širom Sunčevog sistema, ovo je prilika da pregledamo neuspele ulaske u orbite u poslednjih pola veka planetnog istraživanja kako bi smo videli šta može i šta polazi po zlu. U ovom prikazu razmotrićemo samo misije koje su bile namenjene orbitiranju oko drugih tela solarnog sistema van Zemlje a preživele su lansiranje, ali su podlegle problemima dok su senalazile u tranzitu ili stigle do svojih ciljeva.

Opširnije: Kratka istorija neuspelih ulazaka u planetne orbite 1/2

Write comment (2 Comments)

Venera – krivo ogledalo Zemlje

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: četvrtak, 12 mart 2020 10:50; Autor Draško Dragović

'Венера-15' i 'Венера-16'
Radarsko snimanje površine Venere: 1982-1983.

U istraživanju planeta i njihovih tajanstvenih meseci pristalica sam orbitera, pa šta košta da košta. Još ako ima i neka subsonda – puna šaka brade. Ali ima jedan mesec koji se krije iza oblaka – to je Titan. Za njega, očito je da orbiter nije rešenje. Ali da li je baš tako? I Venera je sakrivena iza sloja oblaka, pa imamo vrlo precizne mape njene površine. To su prve uradile sovjetske sonde 'Венера-15 i -16' – one su ušle u orbitu i snimale – radarom! Kako je to prošlo?

Opširnije: Venera – krivo ogledalo Zemlje

Write comment (0 Comments)

Proučavanje sastava kamenja sa Meseca i planeta

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: ponedeljak, 09 mart 2020 19:17; Autor Draško Dragović

Geohi 9

....pomoću sondi 'Луна', 'Венера' i 'Марс'

Sovjetska 'Луна-2' je još 1959. prva u istoriji dospela na Mesec, 'Венера-3' je 1966. prva dospela na Veneru, a 'Марс-2' je 1971. prvi put u istoriji speteo na Mars. Naučnici su imali jedinstvenu priliku da istraže od čega se tlo sastoji. Ko je i kako osmislio i napravio instrumente za to.

Opširnije: Proučavanje sastava kamenja sa Meseca i planeta

Write comment (0 Comments)

NPO Lavočkin

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: petak, 06 mart 2020 10:02; Autor Draško Dragović

NPO 'LAVOČKIN'

E-knjiga Draga I. Dragovića

Sledećeg meseca će biti tačno 83 godine od kada je osnovana jedna od kompanija bez koje bi istorija svetske kosmonautike bila drastično okrnjena. Kompanija je osnovana davne 1937. godine kao OKB-301, sovjetski biro za konstruisanje. Oktobra 1945. godine, za šefa konstruktorskog biroa dolazi inženjer Semjon Lavočkin. Tokom II sv. rata njegovi klipni avioni su činili okosnicu avijacije Crvene armije, da bi se kasnije, posle rata, prebacili na projektile i mlazne avione. Nakon smrti glavnog inženjera, OKB-301 je podlegao rastućoj moći Vladimira Čelomeja i krajem decembra 1962. postao podružnica OKB-52 №3, koji će godinama biti glavni konkurent Koroljevu. Naročito su postali slavni po uspešnim međuplanetnim sondama za donošenje uzoraka sa Meseca, programu 'Lunohod' i programima 'Vega', 'Fobos' itd. Bivši OKB-301 je 1971. promenio nazim i postao NPO 'Lavočkin'. Početkom 2012, direktori 'Lavočkina' su se suočili s administrativnom kaznom zbog toga što su napravili propuste prilikom dizajniranja računara što je uzrokovalo pad ruskog broda 'Fobos-Grunt'. Ovog leta ih očekuje veliki ispit, jer svi iščekujemo 'ExoMars' koji će nositi ruski lender.

Opširnije: NPO Lavočkin

Write comment (0 Comments)

Sovjetsko istraživanje Venere

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: ponedeljak, 24 februar 2020 10:02; Autor Draško Dragović

SOVJETSKO ISTRAŽIVANJE VENERE

E-knjiga Draga I. Dragovića

Sovjetski program 'Венера', sprovođen od 1961. do 1985, predstavlja istorijski najveći napor koji je jedna zemlja preduzela u proučavanju neke planete. Osnove konstruisanja međuplanetnih letilica i instrumenti za daljinsko proučavanje prvi put su primenjeni baš u misijama 'Венера'. Uspeh je uključivao 3 atmosferske sonde, 10 sletanja, 4 orbitera, 11 proletanja ili udara i 2 balona u oblacima. Puno toga što danas znamo o Veneri otkrile su te misije.

Opširnije: Sovjetsko istraživanje Venere

Write comment (0 Comments)

Stvari koje su Zemljani bacili na Mesecu

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: ponedeljak, 17 februar 2020 19:54; Autor Aleksandar Zorkić

Apollo15LunarRover O tome šta je sve Zemlja bacila ili meko spustila na Mesec pisali smo pre 10 godina. Od tada je bilo nekoliko novih misija na Mesec, a pojavile su se i nove zemlje, Kina i Izrael, koje su hitnule nešto svoje opreme i skalamerije, na našeg kosmičkog suseda. Došlo je, dakle, vreme da osvežimo našu listu veštačkih stvari koje su sa Zemlje poslate na Mesec.