Astronautika: istorija

Apolo 11

Detalji: Kategorija: Istorija; Datum kreiranja: subota, 20 jul 2019 00:56; Autor Aleksandar Zorkić

"That's one small step...."

Buzz salutes the U.S. Flag

Početkom šezdesetih godina tadašnji predsednik Sjedinjenih Država Džon Kenedi obraćajući se Kongresu najavio je smeo i ambiciozan plan da do kraja decenije Amerika na Mesec pošalje čoveka i zatim ga bezbedno vrati na Zemlju.

U trenutku dok je držan ovaj govor, a to je bilo 25. maja 1961. Amerikanci su imali ukupno 15 minuta iskustva u astronautskim letovima. Ipak, osam godina kasnije, iz Svemirskog centra Džon Kenedi, lansiran je kosmički brod Apolo 11 sa tri člana posada u misiji čiji zadatak je bio spustanje na Mesec i zatim bezbedno vraćanje na Zemlju.

Bio je to jedan od onih događaja koji sa novinskih stranica i TV emisija odlaze direktno u istoriju čitave civilizacije. Kraj misije označio je i kraj trke za Mesec, vrlo tesne trke između SSSR-a i SAD. Nakon ove misije istraživanje svemira polako je prešlo iz ruku političara u ruke naučnika.

MISIJA

početak

Apolo 11 je na svoj put krenuo iz Svemirskog centra Kenedi (Florida) 16. jula 1969. u 13:32:00. U orbiti oko Zemlje je proveo 2 časa i 33 minuta nakon čega su ponovo uključeni motori kako bi brod dobio dodatno ubrzanje i savladao gravitaciju Zemlje za let ka Mesecu.

cilj116 Mesto sletanja

Mare Tranquillitatis (More Tišine)
0°4'5"N, 23°42'28"E

MORE TIŠINE je izabrano za sletanje prve zemaljske letelice zbog prostranog blagog i ravnog terena. To područje međutim obiluje malim kraterima i neposredno pre sletanja Armstrong je morao ručno da upravlja lunarnim modulom. Konačno modul se spustio nekih 6 kilometara dalje od planiranog mesta, na oko 400 metara zapadno od kratera West i oko 20 kilometara jug-jugozapadno od kratera Sabina D. To područje je prekriveno krhotinama stenja veličine od sitnih parčića do gotovo jednog metra.

Nakon 75 sati i 50 minuta leta brod je ušao u eliptičnu orbitu oko Meseca pod nagibom od 1,25 stepeni u odnosu na ravan Mesečevog ekvatora. Orbita Apola je zatim "zaokružena" kada je (vreme: 80:12) uključen pogonski motor servisnog modula. Za svaki krug oko Meseca Apolu je trebalo 2 sata. Za vreme obletanja površina Meseca je fotografski snimana radi prikupljanja detaljnih podataka o regionalnoj lunarnoj geologiji.

Posle 100 sati i 14 minuta od početka misije astronauti Armstrong i Oldrin ulaze u lunarni modul "Orao" i proveravaju sve sisteme modula. Zatim (101:36) uključuju motor modula koji za narednih 29 sekundi rada "šalje" modul ka površini Meseca. Motor je u fazi sletanja uključen još jednom radi korekcije leta.

ap11 lm as11 40 5927
Lunarni modul Eagle (Orao)

Konačno posle 102 sata 45 minuta i 40 sekundi od starta misije lunarni modul "Orao" dotiče površinu Meseca.

na mesecu

Odmah nakon sletanja Armstrong i Oldrin, kao meru predostrožnosti, pipremaju lunarni modul za uzletanje. Na zahtev astronauta planirani časovi spavanja su preskočeni i Armstrong i Oldrin počinju pripreme za izlazak iz modula.

Apollo 11 bootprint
Otisak - prvi trag živog bića na Mesecu

Prvi je izašao Armstrong. Njegov prvi korak usledio je tacno 109:24:19 od početka misije. On odmah prikuplja uzorke stenja za slučaj da misija bude ugrožena i da lunarni modul mora odmah da uzleti. Zatim iz modula izlazi i Oldrin.

Na Mesecu je postavljen seizmometar i specijalno ogledalo za laserske zrake upućene sa Zemlje. Najzad, za nogu postolja modula Orla pričvršćena je izgravirana ploča u znak secanja na ovaj važan događaj.

memorijalna ploča

Apollo 11 plaque closeup on Moon
U znak sećanja na veliki događaj, stupanja na Mesec, za platformu lunarnog modula pričvršćena je ploča sa upisanim datumom prve posete Mesecu i ucrtanom kartom Zemlje.

Na ploči piše:

HERE MEN FROM THE PLANET EARTH
FIRST SET FOOT UPON THE MOON
JULY 1969 A.D.
WE CAME IN PEACE FOR ALL MANKIND

Ovu poruku su potpisali: predsednik SAD Ričard Nikson i članovi posade Apola 11 Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins

Šetnja astronauta je trajala nešto više od dva sata. Nakon toga oni odlaze u Orao na odmor.

povratak

Povratak sa Meseca počeo je posle 21 časa i 36 minuta od sletanja (124:22 od početka misije). Usledilo je spajanje sa komandnim modulom i polazak ka Zemlji. Misija se okončala spuštanjem u Pacifik (13° 19'N i 169° 9'W) 24. jula u 16:50:35 a ukupno je trajala 195 sati 18 minuta i 35 sekundi.

Zatim je usledilo višegodišnje izučavanje donetih uzoraka Meseca, analizirani su rezultati misije itd. Astronauti su, zbog eventualne zaraženosti posle posete drugom svetu stavljeni u tronedeljni karantin da bi se nakon toga utvrdilo da su zdravi i u dobroj fizičkoj kondiciji. Ova mera, stavljanje astronauta u karantin nakon dolaska sa Meseca, je ukinuta nakon što je postalo jasno da je naš nebeski sused biološki mrtvo telo.

Danas tri mala kratera u neposrednoj blizini spustanja prvih ljudi na Mesecu nose nazive po imenima članova posade Apola 11: Armstrong, Aldrin i Collins.

posada

1280px Apollo 11 Crew

Nil Armstrong [Neil A. Armstrong]
Misija	Datum	Dužnost	Primedba
Gemini VIII	16. mart 1966.	Pilot
Apollo 11	20-24. jul 1969.	Komandir	Prvi čovek koji je kročio na Mesec

Baz Oldrin [Buzz Aldrin]
Misija	Datum	Duznost	Primedba
Gemini XII	11-15. nov. 1966.	Pilot	Poslednja Gemini misija
Apollo 11	20-24. jul 1969	Pilot LM	Drugi čovek koji je kročio na Mesec

Majkl Kolins [Michael Collins]
Misija	Datum	Duznost	Primedba
Gemini X	18-21. jul 1966.	Pilot	Treći Ameriakanac u šetnji svemirom
Apollo 11	20-24. jul 1969.	Pilot CM

tok misije Apolo 11

Događaj	Datum i vreme (UT)	Vreme misije
Lansiranje	16 jul 13:32:00	00:00:00
Lunarno ubrzanje	16 jul 16:16:16	02:44:16
Spajanje CSM-LM	16 jul 16:56:03	03:24:03
Ulaz u orbitu oko Meseca	19 jul 17:21:50	75:49:50
Razdvajanje CSM-LM	20 jul 18:11:53	100:39:53
Sletanje na Mesec	20 jul 20:17:40	102:45:40
Provera sistema	21 jul 02:39:33	109:07:33
Prvi korak na Mesecu	21 jul 02:56:15	109:24:15
Uzletanje LM	21 jul 17:54:01	124:22:01
Spajanje LM-CSM	21 jul 21:34:00	128:03:00
Ubrzanje ka Zemlji	21 jul 16:54:42	135:23:42
Sletanje u Pacifik	24 jul 16:50:35	195:18:35

CSM - [Command Service Module] Komandno servisni modul

CM - [Command Module] Komandni mmoul

LM - [Lunar Module] Lunarni modul

šta je Armstrong zapravo rekao

U najčuvenije rečenice ikada izgovorene spada i ona Armstrongova nakon što je kročio na Mesec. Ona glasi: "That's one small step for man, one giant leap for mankind."

Poznavaoci engleskog jezika dobro su uočili - rečenici nedostaje jedno slovo. Kažu da je Armstrong negirao da je napravio grešku sve dok mu nisu pustili snimak.

U pitanju je slovo 'a' [neodređeni član] izmedju 'for' i 'man' pa rečenica zapravo treba da glasi ovako: "That's one small step for a man, one giant leap for mankind."

osnovni podaci o misiji

Apolo 11 je lansiran iz Svemirskog centra Kenedi [Kennedy Space Center] sa lansirnog mesta 39A.

Brod se nakon 102:45:40 h leta spustio na Mesec u More Tisine [Mare Tranquillitatis] na 0.67 N, 23.47 E.

Kosmonauti su istražili oko 250 metara Mečeve površine.

Uzeto je i na Zemlju doneseno 21,7 kg uzoraka.

Ukupno, posada je na Mesecu provela 21 h, 38 min i 21 sec. [od sletanja do uzletanja LM]

Misija je okončana spustanjem komandnog modula u Pacifik na 13° 19'N i 169° 9'W

Cela misija je trajala 195:18:35

rezervna posada

James A. Lovell
Misija	Datum	Dužnost
Gemini VII	4-18. dec. 1965.	Pilot
Gemini XII	11-15. nov. 1966.	Komandir
Apollo 8	21-27. dec. 1968.	Pilot CM
Apollo 13	11-17. april 1970.	Komandir